„NAČERTANIJE“ OKUPLJANJE SVIH SRBA U JEDNU DRŽAVU: Ilija Garašanin -Tajni spis, baziran na javnim idejama oslobođenja i ujedinjenja
NEMA dokumenta srpske novovekovne istorije o kome se toliko pisalo i oko koga se toliko žuči prolilo, kao što je „Načertanije“.
Foto Muzej Srbije, Arhiv Srbije, Arhiv porodice Garašanin, dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Fejsbuk i Vikipedija
Najčešće je nazivan jugoslovenskim ili velikosrpskim projektom, mada nije izostala i treća vrste kvalifikacija koje su „Načertanije“ izlagale kritici kao uskosrpski program.
„Načertanije“ je optuživano u nemačkoj i austrijskoj literaturi za Prvi svetski rat do koga je doveo srpski ekspanzionizam, kao i u debatama u Rajshtagu 30-tih godina, a na balkanskim prostorima za začeće „Velike Srbije“, za rađanje integralnog jugoslovenstva, i ko zna za šta sve još, da bi se spisak hipoteka (za sada) završio optužbama da je „Načertanije“ izvorište ideje etničkog čišćenja i građanskog rata na tlu bivše SFR Jugoslavije i da ga je stvorio najveći od svih fanatika - kreatora "velike Srbije".
Neki naši istorici poput Radoslava Perovića su Garašaninu odricali čak i autorstvo zato što je koristio tekst Čeha Františeka Zaha kao predložak „Načertanija“. Drugi su poricali srpsko i isticali njegovo poljsko idejno poreklo. I tako redom - mahom sumnje i nerazumevanja bile su sastavni deo dekodifikacije istorijskog statusa ovog dokumenta.
Čovek ne može a da se ne zapita ne samo o stepenu naučnosti, već i o dobrom ukusu i zdravoj pameti kreatora tih tvrdnji. Zar je trebalo da dođe Poljak emigrant, honorarni službenik srpske vlade, pa da otkrije srpskom ministru da Srbija treba da se širi oslobođenjem i ujedinjenjem svoje porobljene braće na razne načine, pa i ulaskom u južnoslovensku zajednicu.
Sve te ideje su bile dobro poznate i neprekidno negovane još pre 1804. godine. Ilija Garašanin ih je samo pismeno uobličio i dao im status pisanog nacionalnog državnog programa Srbije.