U GRADOVIMA ĆEMO SE PEĆI NA 55 STEPENI: Koliko će globalno zagrevanje uticati na naš društveni život (3)

Kako objašnjavaju stručnjaci koji su radili na Programu, asfalt, beton i drugi građevinski materijali apsorbuju sunčevo zračenje i potom zagrevaju vazduh, a visoke zgrade "zarobljavaju" tu energiju.

- U toku obdanice asfalt i beton pod direktnim sunčevim zracima mogu se zagrejati za oko 10 stepeni više nego golo zemljište, a čak 20 odsto više nego površine pod travom. To znači da je vazduh u oblastima sa izraženim efektom urbanog toplotnog ostrva (trgovi i betonske površine u gradovima) mnogo topliji nego što pokazuju standardna meteorološka merenja - navodi se u Programu prilagođavanja.

Ako se ispune meteorološke prognoze da će prosečna godišnja temperatura porasti za tri stepena, pa će tokom najtoplijeg dana u godini dostizati 45, umesto 42 stepena, to znači da će u urbanim toplotnim ostrvima biti neverovatnih 55 Celzijusa!

Zato je, slažu se stručnjaci, neophodno ozelenjavanje gradova, velike površine pod parkovima, ali i zeleni krovovi i zidovi, kao i manje zelene površine u okolini zgrada i na parkinzima. Drveće će obezbeđivati prirodni hlad i uticati na smanjenje temperature vazduha, a postojanje zelenih krovova poboljšava uslove za vertikalno mešanje vazduha i lokalno smanjivanje zagađenja.

Kad je reč o poljoprivredi, da ne bismo ostali uskraćeni za hranu, potrebno je hitno širenje površina pod protivgradnim mrežama, jer je grad sve učestaliji, zahvata sve veće površine, a raste i prosečna veličina zrna. Te mreže ujedno mogu biti i mreže za zasenu kod ekstremno visokih temperatura.

Zbog toplotnih talasa zimi, već sada imamo ranije kretanje vegetacije. Ako se u međuvremenu desi mraz, on nanosi veliku štetu ranim sortama. Zato je važno i subvencionisanje sistema za zaštitu od mraza. Takođe, potrebno je razraditi sistem pravovremenog obaveštavanja poljoprivrednika o nailasku vremenskih ekstrema.

- Ne možemo brzo da menjamo kulture koje ćemo gajiti, niti zbog hladnih zima možemo da gajimo sredozemne biljke. Promene će se desiti u okviru izbora sorti već postojećih kultura i optimizovanju navodnjavanja. U vinogradarstvu smo sada u optimumu uslova za proizvodnju visokokvalitetnog vina, dok ranije nismo imali dovoljno toplote. Ipak, vinogradarstvu šteti grad, pa će morati da se unapredi protivgradne mreže - kaže meteorolog Ana Vuković Vimić.

Dodaje i da su najveći problemi sa kukuruzom, koji se kod nas tradicionalno gaji, i to zbog sušnog jula i avgusta. Pad prinosa je očigledan, pa će morati da se pređe na hibride koji rano sazrevaju, ali nisu tako kvalitetni, ili da se gaje kombinovani hibridi i udruženi usevi.

Sve ovo odraziće se, naravno, i na ono što jedemo. Osim što na visokoj temperaturi nećemo moći da opstanemo sa visokokaloričnom hranom, javlja se i problem zagađenja životne sredine zbog stočarstva. Metan je gas 30 puta jači od ugljen-dioksida, a UN procenjuju da 15 odsto globalnih emisija uzrokuje stočarstvo. Zato su sve jači pritisci da se pređe na biljnu ili alternativne ishrane. Nutricionista i specijalista higijene sa medicinskom ekologijom profesor dr Jagoda Jorga u veganstvu ne vidi rešenje.

- Niko do sada nije našao ozbiljnu zamenu za namirnice životinjskog porekla - kaže prof. Jorga. - Oni koji sugerišu veganstvo ne kažu koliko bismo šuma morali da iskrčimo da bismo dobili površine za gajenje dodatnih biljnih kultura. Sada je oko 15 odsto stanovništva na svetu veganski orijentisano, a zamislite kada bi to bili svi! Osim toga, biljke imaju za trećinu manje iskoristivih proteina nego životinje. Dok iz jaja koristimo 100 odsto belančevina, kod biljnih proteina imamo 30 do 40 odsto otpada. To znači da toliko puta više tih namirnica moramo da unesemo. Neki stručnjaci su izračunali da bismo celu Amazoniju morali da raskrčimo da bismo svi bili vegani.

Pošto je ovo kontraproduktivno, naučnici pokušavaju da nađu proteinsku alternativu u ishrani insektima ili larvama svilenih buba. Pošto su ovi modeli "na dugom štapu", naša sagovornica rešenje za početak vidi u tome da prestanemo da bacamo hranu, da smanjimo unos na optimalne količine, kao i da se otpad od hrane i životinjski otpad koriste kao bio-gas.

- Ono što bi pomoglo i nama i planeti jeste da prestanemo da se gojimo! Kod nas je oko 55 odsto nacije prekomerno uhranjeno. Ima delova sveta gde je taj procenat 85. Čovečanstvo mora ozbiljno da radi na optimalnoj ishrani - poručuje Jorga.

Klimatske promene odraziće se, naravno, i na saobraćaj i mogu da prouzrokuju oštećenja infrastrukture i prekide saobraćaja. Srbija ima mrežu državnih puteva dugu 16.380 kilometara, mrežu lokalnih puteva duplo dužu, kao i 3.465 mostova u dužini od 151 kilometar i 109 tunela dužine 31,8 kilometara. U nacionalnom Programu prilagođavanja predviđena je izrada procene njihove ranjivosti i rizika.

Prognoze su da će biti velikih problema sa klizištama i odronima zbog bujičnih voda, dok će zbog suša i visokih temperatura dolaziti do pucanja puteva, stvaranja kolotraga, propadanja kolovoza i smanjenja bezbednosti. Takođe, preti smanjenje vidljivosti usled eolske erozije i požara, ali i smanjena vidljivost i oštećenje saobraćajne signalizacije za vreme oluja. Zbog svega ovoga stručnjaci, između ostalog, traže promenu standarda za izgradnju puteva.