SKOK "CELZIJUSA" REGRUTOVAĆE NOVU ARMIJU BOLESNIH: "Novosti" istražuju koliko će globalno zagrevanje uticati na naš društveni život (2)

U svetu je između 2010. i 2020. godine čak 15 puta više ljudi umrlo od poplava, suša i oluja u veoma ranjivim regionima, kao što su delovi Afrike, južne Azije i Južne Amerike, nego u drugim delovima sveta. S obzirom na to da će temperatura u Srbiji do sredine veka dodatno skočiti za tri stepena, da će mnoga leta biti nepodnošljiva, a da će zime biti sa dosta oluja i ekstremnih padavina, zdravstvene službe će morati da naprave planove mera da bi se smanjila ranjivost populacije.

Višak toplote će, kako stoji u ovom Programu prilagođavanja, dovesti do toplotnih udara i iscrpljenosti ljudi, kao i smanjene dostupnosti hrane i vode za piće. Raste rizik od bolesti, kao što su alergije i hronična oboljenja, kao i od požara, koji, posledično, povećavaju zagađenje vazduha.

I višak vlage dovodi do povećanog rizika od zdravstvenih problema i pogoršanja životnih uslova usled poplava i bujica. Osim smanjene dostupnosti vode i kvalitetne hrane, potencijalni problem je i pružanje hitne zdravstvene pomoći, posebno u ruralnim područjima. Ujedno, zbog pogoršanih higijenskih uslova, pretnja mogu biti i zarazne bolesti. Oluje povećavaju rizik od povreda i oštećenja imovine.

Posledice svega ovoga, zaključuju autori Programa, jesu pogoršanje zdravstvenog stanja i životnih uslova, preuranjena smrt određenih kategorija, preopterećenje zdravstvenog sistema, smanjenje funkcionalnosti hitnih zdravstvenih službi.

S obzirom na trend starenja stanovništva, kao i porast intenziteta i trajanja vremenskih ekstrema, očekuje se da će broj izuzetno ugroženih kategorija rasti do sredine veka. Takođe, skok toplotnih ekstrema, naročito u urbanim sredinama i nizijama, dovešće do porasta ranjivosti na klimatske promene i onih građana koji do sada nisu bili u osetljivim grupama.

Oni koji su premašili 65 godina sada čine 21 odsto stanovništva, s tendencijom rasta, a više od polovine njih već ima poteškoće u obavljanju lične nege i kućnih aktivnosti, posebno u regionu Južne Srbije. Oko četvrtine starih žive sami. Oni imaju manje šansi za pravovremeno obaveštavanje i edukacije i manje su mobilni i sposobni da se zaštite u ekstremnim uslovima.

Ranjivi su i ljudi u riziku od siromaštva, naročito žene. U najvećem riziku su jednočlana domaćinstva - žene (više od 39 odsto), kao i domaćinstva sa dve odrasle osobe i troje ili više izdržavane dece (oko 39 odsto). Posebno visok stepen ugroženosti beleži se kod beskućnika u gradskim sredinama, naročito zbog letnjeg nedostatka vode, kao i kod staračkih domaćinstava u planinskim selima. Populacija u selima ugroženija je od gradske, jer je starosna struktura nepovoljna. Osim toga, oni imaju slabiju dostupnost zdravstvenom sistemu.

Poseban problem su radnici na otvorenom, kako u poljoprivredi, tako i u građevini i drugim delatnostima. Procenjuje se da ih u Srbiji ima oko tri miliona. U naročito ranjive grupe svrstavaju se i deca, zbog veće osetljivosti organizma i nerazumevanja opasnosti od ekstremnih vremenskih uslova i potrebnog ponašanja. Tu su i trudnice, osobe sa hroničnim bolestima (kardiovaskularne, respiratorne, maligne) i one sa invaliditetom.

U budućnosti je očekivano i učestalije intervenisanje službi hitne pomoći, zdravstvenih ustanova i službi za spasavanje, pa je potrebno, navodi se u Programu prilagođavanja, utvrditi njihove kapacitete za reagovanje i izraditi preporuke.

Kardiolog dr Siniša Pavlović iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije objašnjava da je ljudski organizam veoma osetljiv na klimatske promene jer nemamo ni krzno, ni sistem regulacije temperature, a čak i male varijacije atmosferskog pritiska mogu biti problematične za osetljive.

- Mladi i relativno mladi ljudi promene neće osetiti ili će ih lako kompenzovati. Ostali ne. Najosetljivije su psiholabilne osobe. Zato se najveći broj samoubistava dešava upravo kad se menja vreme. Takođe, najveći broj psihotičnih kriza događa se zimi, zbog ozbiljnih promena atmosferskog pritiska. Uz to, ako smo izloženi većoj hladnoći, organizam više energije usmerava u centar, gde su srce, pluća, stomak, da bi mozak dobio dovoljno tople krvi. Periferni krvni sudovi zato ostaju zgrčeni. Srce onda mora da pumpa više da bi savladalo veliki periferni otpor. Ukoliko je srce slabo, opšte stanje se pogoršava kad je prehladno - objašnjava naš sagovornik.

Leti pak dolazi do širenja krvnih sudova, zbog čega pada pritisak, a ovaj pad se najteže kompenzuje kod mladih žena, koje i inače imaju nizak pritisak.

Kako kaže dr Pavlović, tegobe bi u budućnosti mogle da imaju i osobe sa manjim zdravstvenim odstupanjima, poput blage anemije, od koje boluje trećina građana Srbije, a koja narušava ravnotežu organizma. Probleme će imati i oni koji imaju slabije bubrege, pa će zadržavati tečnost, kao i oni koji imaju problema sa disanjem i za koje su ekstremne temperature otežavajući faktor.

- Važno je da svako ima pravu percepciju svog stanja. Naravno da ljudi sa 75 ili 80 godina ne treba da idu svakodnevno u kupovinu ili na pijacu kada temperatura danima prelazi 40 stepeni. Zato je važno koristiti sistem socijalne podrške. Neophodno je povećati broj zelenih površina u gradovima i oko njih, jer užareni beton dodatno pogoršava opšte zdravstveno stanje. Zbog ekstremnih temperatura moraćemo da menjamo i ishranu. Mi već spadamo među tri vodeće nacije u svetu po broju kardiovaskularnih smrti - upozorava naš sagovornik.