SVA DOSADAŠNJA ŽARKA LETA, IZGLEDAĆE NAM KAO HLADOVINA: "Novosti" istražuju koliko će globalno zagrevanje uticati na naš društveni život (1)

Vlade u svetu počinju velike i dugotrajne pregovore o postepenom ukidanju upotrebe fosilnih goriva, a cilj je da se porast temperature ograniči na 1,5 stepen. Od uspeha tih pregovora zavisiće kakva će klima biti u svetu i u našoj zemlji u drugoj polovini veka. Međutim, već sada je izvesno kakva će ona biti do sredine 21. stoleća.

Da se klimatske promene ubrzavaju i da se to i te kako odražava na Srbiju, potvrdila je za "Novosti" meteorolog profesor dr Ana Vuković Vimić, stručnjak za ekstremne vremenske događaje i analizu njihovih uticaja na privredu, zdravlje i životnu sredinu.

- Teritorija Srbije prosečno se zagrejala za 1,8 stepeni u odnosu na klimu dvadesetog veka, što je više od klimatskog proseka. Na globalnom nivou promena je 1,1 stepen. Razlog za ovakvo povećanje jeste činjenica da se nalazimo na severnoj hemisferi, gde je veća površina pod kopnom, pa se toplota više zadržava, ima više čestica emisija i jači su cikloni koji duvaju sa juga. Sredinom veka temperatura će porasti za još tri stepena - objašnjava Ana Vuković Vimić.

Kako navodi, toplotni talasi nekada se nisu javljali svake godine, dok ih sada imamo četiri po godini. Takođe, ranije nam se dešavala jedna suša u 10 godina, sada imamo pet sušnih godina po deceniji. Kakve su posledice ovih promena jasno je ako znamo da je katastrofalna sušna 2012. godina samo u poljoprivredi napravila gubitak od dve milijarde dolara, a 2017. godina od milijardu i po. Ako se ne adaptiramo, sredinom veka gubićemo izvore hrane, nećemo je imati za izvoz, to će uticati na naš bruto nacionalni dohodak, a time i na kvalitet života i pristup hrani i vodi.

S druge strane, u Srbiji imamo i povećanje ekstremnih padavina.

- Udeo kiše koji padne prilikom ekstremnih padavina povećao se za 100 odsto, a događaji sa malim i umerenim padavinama su manji. Ekstremne padavine nisu efikasne, jer brzo oteknu ili se nakupe na površini, pa ta voda brzo ispari i ne infiltrira se u podzemne vode, niti navlaži zemljište. Pritom, količina padavina tokom letnje sezone je u odnosu na prošli vek manja za 10-20 odsto. Taj trend će se nastaviti i pratiti povećanje padavina u hladnijem delu godine. Snežne oluje biće učestalije, ali će prosečno zadržavanje snežnog pokrivača biti manje - priča naša sagovornica.

Kraće trajanje snežnog pokrivača uticaće na zimski turizam, ali će obilnije padavine nanositi mnogo štete - od blokada na putevima, do lomljenja drveća. Za nama ostaje vreme kada smo zimi imali snežni pokrivač koji se lagano topi s proleća i pravi rezervoar vode pod zemljom, koji spasava biljke tokom malovodnog perioda leta. Zbog visokih temperatura i povećana količina padavina brže isparava, što će dovesti do problema sa vodosnabdevanjem.

- I dalje spadamo u prosečnu humidnu (vlažnu) klimu, a sredinom veka preći ćemo u prosečnu sabhumidnu klimu, koja donosi deficit vode, povećava opasnost od degradacije zemljišta, pravi probleme u proizvodnji hrane. Zapadna Srbija će imati manje problema, Istočna više. Naša leta su već ekstremno topla u odnosu na klimu dvadesetog veka. Sredinom stoleća dostići ćemo povećano zagrevanje za oko tri stepena. Zagrevaju se sve sezone, ali leti dnevna maksimalna temperatura najviše raste. Imaćemo još više toplotnih talasa. To će se odraziti na sve segmente našeg života, a posebno na poljoprivredu i proizvodnju energije zbog povećanog korišćenja klima i rashladnih uređaja. U gradovima ćemo imati efekat urbanog toplotnog ostrva - navodi naša sagovornica.

U urbanim toplotnim ostrvima temperature će sredinom veka premašivati 42 stepena, što se smatra granicom podnošljivosti za ljudski organizam. Na višim temperaturama, ako je vlaga 50 odsto, čak i zdravi organizmi su ugroženi. Bar dve do tri godine svakog leta u deceniji, kaže, imaćemo u gradovima nesnosne temperature.

Zato su domaći stručnjaci napravili Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Srbiji 2023-2030, sa akcionim planom 2024-2026, koji se nalazi pred usvajanjem. Glavni cilj je obezbediti kapacitete za povećanje bezbednosti ljudi od klimatskih promena. To, za početak, znači da je neophodno uložiti u tehničke kapacitete zahvaljujući kojima će prognoze vremena biti poboljšane, ali i da svaki građanin mora da bude upućen šta u slučaju opasnosti mora da uradi da bi zaštitio sebe, svoju imovinu ili svoj posao. U SAD, zemlji u kojoj imaju ekstremne oluje i tornada, od malih nogu edukuju decu kako da se ponašaju. Programom prilagođavanja predviđeno je da se i kod nas u slučaju dolaska velike oluje prekida program i šalju telefonske poruke sa upozorenjima. Jer superćelijske oluje, grad i strahoviti udari vetra biće sve češći i jači, praćeni poplavama i bujicama.

Ana Vuković Vimić kaže i da će se smanjiti brzina obnavljanja podzemnih voda, i to za čak trećinu do sredine veka, a do kraja veka, po najgorem scenariju, za 70 odsto. To će imati posledice po sva staništa, a kad su u pitanju šume naročito za bukvu, hrast lužnjak, smrču, jelu, bor. Zato se programom planiraju mere u šumarstvu da bi se održalo ono što već postoji.

Da bi se smanjili efekti urbanih toplotnih ostrva, u gradovima će biti potrebno više zelenih površina i drveća, jer će biljke bukvalno spasavati živote. Da ne bismo ostali uskraćeni za hranu, potrebno je hitno širenje površina pod protivgradnim mrežama koje ujedno mogu biti zasena kod ekstremno visokih temperatura. Zbog toplotnih talasa zimi, već imamo ranije kretanje vegetacije kod višegodišnjih zasada. Ukoliko se u međuvremenu desi mraz, on nanosi veliku štetu ranim sortama. Zato je važno i subvencionisanje sistema za zaštitu od mraza. Takođe, potrebno je razraditi sistem pravovremenog obaveštavanja poljoprivrednika o nailasku vremenskih ekstrema.