MORAĆE DA SE KOPA I U JADOVNU I DONJOJ GRADINI: Istraživanja područja Jasenovca, koje od Zagreba traži IHRA, otkriće neekshumirane grobnice

 Da ovo ima smisla i da je moguće naći nove dokaze zločina, pa i zemne ostatke žrtava, pokazuje slučaj masovne grobnice na Velebitu, otkrivene posle osam decenija. Pronašli su je slučajno hrvatski speleolozi 2021, ali se doskoro o njoj ćutalo.

Zahtev IHRA za arheološkim istraživanjima područja jasenovačkog logora, zvanični Zagreb bi, ako ima volju, ipak mogao da ispuni brže nego zatev iste Alijanse da spomenik "Kameni cvet" i prostor memorijala Jasenovac kandiduje za Uneskovu listu svetske baštine. Razlog je taj što sama procedura ulaska na spisak 1.199 zaštićenih dobara, traje godinama.

- Obično se jedne godine podnosi zahtev, da bi bio proučen sledeće - rekli su za "Novosti" u Unesku. - Nije reč samo o podnošenju zahteva, već o dugoj i složenoj proceduri.

Konkretno, od trenutka kada se dotična zemlja, u ovom slučaju Hrvatska (jer se spomenik nalazi na njenoj teritoriji), odluči da mesto najpre stavi na svoj privremeni spisak baštine za koju će tražiti zaštićen status, pa sve dok čitav proces ne bude okončan, mogu da prođu - godine.

Uz to, treba ispoštovati svu proceduru, a odluka mora da prođe i kroz sva nadležna tela. Naročito je bitno da dosije bude kompletan, i da bude podnet, što su dve enigme koje lebde nad čitavim projektom, kada je reč o Hrvatskoj. Pitanje je da li će postojati dobra volja Zagreba da budu dostavljene sve potrebne informacije i dokumenta da bi proces uopšte započeo i bio validan. Naravno, ukoliko Hrvatska uopšte bude poslušala zahtev Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust.

Ipak, važno je da je IHRA pokrenula ovu incijativu, a zvaničnom Zagrebu biće teško da se opere pred očima javnosti ukoliko prenebregne ovako važan zahtev, imajući u vidu veliki značaj negovanja kulture sećanja u svetu.

Kada su u pitanju masovne grobnice iz doba NDH, prema rečima Dušana Bastašića, predsednika Udruženja potomaka i poštovalaca žrtava logora smrti NDH, Gospić - Jadovno - Pag 1941, poznatijeg kao Udruženje "Jadovno", u Hrvatskoj je mnogo masovnih grobnica koje nisu otkrivene ili se za njih zna, ali nikada nisu ekshumirane, niti su žrtve dostojno sahranjene.

- Takav je slučaj u Donjoj Gradini, koja je tokom Drugog svetskog rata činila jedinstven kompleks sa Jasenovcem i do raspada zemlje bila jedinstveno memorijalno područje - kaže Bastašić za "Novosti". - Ovo je bilo najveće stratište jasenovačkog logora, gde je, prema procenama, skončalo oko 360.000 ljudi. Cele vozne kompozicije pune Srba i Roma dovožene su i skelom prebacivane u Gradinu, da bi tamo bili pobijeni. Postoji čak i tabla s natpisom "Dečje groblje". Jesu rađene sondaže terena, ali nikada masovne grobnice nisu ekshumirane - kaže Bastašić.

Ali, neistražene masovne grobnice nisu karakteristične samo za jasenovački sistem logora, već i za drugi veliki sistem, koji obično ostaje u drugom planu, a po strahotama je bio jednako užasan: sistem Gospić - Jadovno - Pag. Prema Bastašićevim rečima, na 1.420 metara od nekadašnjeg logora Jadovno, na Velebitu, hrvatski speleolozi otkrili su krašku jamu 2021. godine. O njoj se nije govorilo u javnosti, iako je u pitanju jama najbliža strahovitom logoru.

- Za ovo otkriće čuo sam tek letos - kaže Bastašić. - Jama je duboka 130 metara, a duž cele vertikale i naročito na dnu, speleolozi su pronašli ljudske kosti. Odmah su obavestili policiju, koja je izašla na teren i sastavila zapisnik. Prema hrvatskom zakonu, isti aršini se primenjuju kada su u pitanju mesta izvršenih ratnih zločina i ona na kojima su nađeni ljudski zemni ostaci, iz vremena ratova devedesetih i iz Drugog svetskog rata - kaže Bastašić.

Dodaje i da se postojanje ove jame poklapa sa svedočenjima ljudi koji su preživeli, a koji su svedočili da se po odvođenju zarobljenika čula rafalna paljba blizu logora.

Preko Speleološkog saveza Hrvatske Bastašić je došao do ljudi koji su se spustili u jamu i koji su ga odveli do lokacije na Velebitu. Posle toga podneo je zahtev Policijskoj upravi ličko-senjskoj da mu se, kao zainteresovanoj strani, omogući uvid u zapisnik. Već četiri meseca hrvatski organi upućuju ga na organe BiH, pošto je Udruženje registrovano u Banjaluci, dok ga ovi vraćaju na hrvatske, i tako u krug. Zapisnik i dalje čeka, ali Bastašić veruje da će ga na kraju dobiti.

- Kao što treba arheološki istražiti masovne grobnice u Donjoj Gradini, tako je neophodno uraditi isto i na prostoru Jadovna. Znamo da su poslednji streljani logoraši zakopani u blizini, a na zahtev potomka jednog od njih, pre ratova devedesetih, počela je ekshumacija i - odustalo se, kad se videlo da je previše kostiju. Prema podacima istoričara Đura Zatezala, za 132 dana postojanja ovog logorskog sistema ubijeno je ne manje od 40.000 ljudi, od čega 38.000 Srba, 2.000 Jevreja i jedan broj antifašista - kaže Bastašić.

Od toga, oko 8.000 ljudi ubijeno je na Pagu, u logoru Slana, kraj sela Metajne, i sahranjeno u nekoliko masovnih grobnica. U jednoj od njih, Italijani su pronašli i ekshumirali 793 tela (407 muškaraca, 293 žene i 91 dete do 15 godina). Logor je delovao od juna do pred kraj avgusta 1941, kada je zatvoren na zahtev italijanskih okupacionih vlasti.

- Bili su odvojeni srpski i jevrejski logor i tragovi baraka i danas se vide u kamenu. Takođe je očuvan kameni put, koji su robovskim radom, bez ikakvog cilja osim pukog iznurivanja, golim rukama gradili Srbi i Jevreji, a koji danas nikako nije zaštićen (ni pravno, ni fizički). Većina ljudi, uključujući i svetske stručnjake, za ove logore ne zna, pa bi trebalo uložiti ozbiljne resurse i istražiti teren - zaključuje Bastašić.