OVO SU GREŠKE KOJE NAJČEŠĆE PRAVIMO ZIMI: Stručnjaci upozoravaju, kada je vani hladno neke odluke mogu biti kobne po zdravlje

Kada je ekstremno hladno posebno su osetljivi dijabetičari, osobe sa hipertenzijom i kardiovaskularnim poremećajima, starije osobe, deca predškolskog uzrasta i trudnice.

Organizam pri niskim temperaturama treba štititi kako odgovarajućom garderobom, tako i adekvatnom ishranom.

- Prolongirano izlaganje veoma niskim temperaturama može izazvati ozbiljne kliničke manifestacije poput rovovskog stopala, promrzlina i hipotermije. Znaci upozorenja su nekontrolisano drhtanje, nejasan i nerazgovetan govor, nespretni pokreti, osećaj zamora i konfuzno ponašanje. Ukolilo se neki od pomenutih znakova primete kod izložene osobe neophodno je hitno zatražiti stručnu lekarsku pomoć - podsećaju u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

1. greška - alkohol greje

Mada u narodu vlada mišljenje da alkohol greje, to nimalo nije tačno. Niske temperature i alkohol nikako ne idu zajedno. Naime, alkoholisana stanja, iscrpljenost i niska temperatura, ubrzavaju nastanak smrzavanja odnosno hipotermije što predstavlja stanje snižene opšte telesne temperature, a što može da dovede i do smrti. To se dešava kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti.

- U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti, međutim, ovaj stadijum može i da izostane. Kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom. Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ponekad se javljaju priviđenja. Sa daljim snižavanjem telesne temperature osoba gubi svest. Disanje i rad srca se jako usporavaju. Ako se ne pruži pomoć, smrt nastupa zbog prestanka disanja i srčanog rada - objašnjavaju u "Batutu".

2. greška - ravnomerno zagrevanje smrznute osobe bez svesti

Ako je smrznuta, odnosno osoba sa hipotermijom pri svesti, neohodno je uneti je u toplu prostoriju. Vlažnu i mokru odeću treba zameniti suvom, dati joj topla, zaslađena, bezalkoholna pića. Može se upotrebiti termofor i slični izvori toplote poput tople cigle, kamena... Njih ne treba prislanjati direktno na telo, nego preko slojeva odeće. Ako nema tople prostorije, treba je sa svih umotati odećom, ili tekstilom, prostirkama, novinskim papirom ili drugim materijalom i pozvati pomoć.

Ali, ako je osoba bez svesti, najpre treba proveriti disanje i srčani rad i po potrebi započeti mere oživljavanja.

- U stanju hipotermije disanje i srčani rad mogu biti toliko oslabljeni i usporeni da se ne primećuju. Postojanje i minimalnog disanja od samo 2-3 udisaja u minuti isključuje potrebu oživljavanja. Pri oživljavanju smrznute osobe treba biti uporniji nego inače jer vredi pravilo da bolesnik nije mrtav dok nije topao i mrtav. Zagrevanje treba sprovoditi postepeno i to tako da se prvo greje trup bolesnika, odnosno predeo srca. Ravnomerno zagrevanje celog tela moglo bi biti kobno jer širenje krvnih sudova pri zagrevanju dovodi do pada krvnog pritiska i istovremenog priliva hladne krvi s periferije organizma u srce što može izazvati srčani zastoj - upozoravaju stručnjaci Instituta "Batut".

3. greška - nošenje tesne obuće po ekstremnoj hladnoći

Tesna obuća smanjuje cirkulaciju u stopalu i time pogoduje nastanku smrzotina, pogotovo ako se duže vreme ne skida. Smrzotine su lokalne povrede nastale izlaganjem delova tela niskim temperaturama. Javljaju se najčešće na stopalima, prstima ruku, ušima i nosu.

4. greška - trljanje promrzlih delova tela

Smrzotine se manifestuju tako što u početku postoji osećaj hladnoće u zahvaćenom delu koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i boli, znak su početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekad i plikovi.

Ruku ili nogu sa smrzotinom treba imobilisati i staviti u povišen položaj. Takve, promrzle, delove tela nikako ne trljati, kao što često radimo sa rukama, niti bušiti plikove, ne stavljati prašak, mast i slično na smrzotinu.

5. greška - rukavice na smrznute ruke

Kada dođe do smrzotina, svedoci smo da noge i ruke grejemo toplijim čarapa, odnosno navlačanjem rukavicama, a to nikako ne treba raditi.

Promrzle delove tela ne treba zagrevati ni termoforom i sličnim izvorima toplote, i ne treba dozvoliti osobi za smrznutim stopalom da hoda.

Osobu sa smrzotinama treba uvesti u toplu prostoriju i skinuti joj odeću, obuću i prstenje. Komadi tkanine koji su zalepljeni za kožu ne smeju se nasilno skidati već ih treba obrezati makazama. Smrzotine treba pokriti gazom, ali ne omotavati zavojem. Ruku ili nogu sa smrzotinom treba imobilisati i staviti u povišen položaj.

(Telegraf)

BONUS VIDEO: VESELIN IMA NEOBIČNOG KUĆNOG LjUBIMCA: Gaji buljinu, jednu od najvećih sova na svetu