NADBISKUP SMRTI NIJE BIO SOLUNSKI DOBROVOLJAC: Alojzije Stepinac – zločinac ili svetac – nekanonizovani blaženik
ALOJZIJE Stepinac je od najranije mladosti dao svoj doprinos borbi „apostolske“ Austrougarske protiv srpskog naroda. Rođen je, inače, 8. maja 1898. godine u Krašiću, nadomak Zagreba, i kada je postao punoletan 1916, pozvan je u vojsku i upućen u Rijeku na oficirski kurs.
Foto Profimedija, Muzej genocida, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Vikipedija...
Kao novopečeni oficir našao se na italijanskom frontu, ali je njegova vojnička karijera ubrzo privedena kraju ranjavanjem u borbama na Soči, gde biva zarobljen. Iz italijanskog zarobljeništva pušen je 5. decembra 1918, igrim sudbine, ili „proviđenja“, na dan kada su srpski armejci trijumfalno ušli u Zagreb. Veliki rat je uveliko bio završen i proklamovano je stvaranje jugoslovenske države... Učešće budućeg prelata Katoličke crkve na Sonunskom frontu je samo deo obilja prohrvatskih mitoloških falsifikata i konstrukcija.
• Pokušaji rehabilitacije i kanonizacije nadbiskupa Stepinca praktično su počeli odmah posle njegovog hapšenja, i sudskog procesa i zatočenja 1946. godine. Nastavljeni su potom u vreme njegove smrti 1960, zatim uoči razbijanja Jugoslavije krajem osamdesetih i početkom dvedesetih godina prošlog veka, da bi do usijanja došlo sredinom druge decenije našeg stoleća .
• Pitanje kanonizacije nadbiskupa Stepinca i dalje ostaje otvoreno i postalo je predmet istorijskih i teoloških rasprava i ubeđivanja između hrvatske rimokatoličke i srpske pravoslavne hijerarhije, državnika, a naročito između srpskih i hrvatskih istoričara i publicista. Proglašenja Stepinca za sveca je za Katoličku crkvu veoma bitno, jer Vatikan želi da za sveca proglasi papu Pija HII, koji je stolovao tokom Drugog svetskog rata, ali pre njega treba kanonizovati neku ličnost iz toga perioda, a Stepinac je za to najpogodniji.