EPISKOP SERGIJE: Jugoslavija pripada prošlosti, Srbija i prošlosti i budućnosti

U takvoj zemlji ima mesta za sve, a budućnost joj možemo uskratiti samo mi ako ne budemo svesni istorijskog trenutka u kojem živimo, istakao je episkop bihaćko-petrovački Sergije.

Prvog decembarskog dana navršava se 105 godina otkako je regent Aleksandar Karađorđević (potonji jugoslovenski kralj-mučenik) proglasio prvu Jugoslaviju, pod nazivom Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Tada je, nakon nekoliko stoleća razjedinjenosti, srpski narod konačno ujedinjen u okvire jedne slobodne države. I ne samo srpski, već i ostali narodi sa kojima smo vekovima dielili dobro i zlo, trpeći tuđinski jaram i čeznući za slobodom.

Nedugo nakon ustanovljenja Kraljevine SHS, ujedinjuju se srpske eparhije i formalno-pravno Srpska pravoslavna crkva doživaljava svoje ponovno ujedinjenje. Šesnaest godina nakon što je utemeljio državu, ubijen je kralj Aleksandar Karađorđević, ujedinitelj, a njegova državno-politička ostavština krenula je da se urušava, jer zemlja u kojoj je bilo mesta za sve nije bila po meri onih koji su joj najmanje dali.

Početkom Drugog svetskog rata zaplivali smo u krvi, doživeli genocid, da bi se nakon stotina hiljada žrtava oslobodili tuđinskog jarma i ponovo obnovili istoimenu zemlju, ali bez Aleksandra i njegovih naslednika.

U novoj Jugoslaviji Crkva je bila skrajnuta, ali postojeći na margini društvenog života čuvala je onaj, jedva vidljivi, plamičak istine Hristove, nadajući se da će se isti razbuktati, kad za to dođe čas. Ali, nije prošlo ni pola vijeka, a mi smo opet zaplivali u istoj krvi, a šest avnojevskih baklji istrgnute su iz snopa, da bi svetlile svaka za sebe. I opet ubistva i progoni, Bljeskovi i Oluje, a potom opet Kosovo i seobe sa novim Čarnojevićima.

Kad je prestao zveket oružja, na temeljima novih grobova iznikle su nove države, a mi podeljeni njima i u njima. Rascepljeni podelama, omeđeni mirnodoposkim rovovima mržnje, započeli smo novo trajanje, delimično svesni da smo sopstvenom krvlju opravdali tuđe interese.

Od nekadašnje Aleksandrove velike zemlje, široke za svačiju posebnost, sabijeni smo danas u državne torove, da iz njih pretimo jedni drugima, da se i dalje ne razumemo, jer onima koji su želeli kraj Jugoslavije bilo je dovoljno da poseju seme mržnje, a za ostalo smo se sami pobrinuli.

Spoljni rušitelji sa prikrivenim zadovoljstvom mirno posmatraju naša međunacionalna posrtanja, dok se i dalje, tobože, brinu za našu neizvesnu budućnost. U tom procepu mimikrije i stvarnosti, Srbija danas jedina stoji kao pijemont slobode, kao preostali nukleus Aleksandrovog plemenitog nauma, zato je i razdiru iznutra po želji onih spolja, da bismo se, doveka posvađani, iscrpljivali nepotrebnim sukobima. To je naš balkanski usud, koji naš život boji strahom i gorčinom.

Srbija zato ne bira samo na izborima, već bira svaki dan. Svaka njena odluka, iako triput merena, para mnoge inostrane oči i uši, jer otkud, za Boga miloga, pravo Srbiji da odlučuje o bilo čemu, već njena odluka, izgleda, treba da bude samo slepi pristanak na tuđe odluke kao svoje.

U tom neprihvatanju zamišljenih koncepata, Srbija još postoji na mapi dostojanstva, svesna da ako izgubi pravo na svoj glas i stav - izgubiće sebe. Onda će je tek gaziti, nametati joj sve teže i teže zahteve, dok je potpuno ne obesmisle, ne samo kao državu, već kao ideju začetu u mislima svetorodnih Nemanjića.

Jugoslavija pripada prošlosti, Srbija i prošlosti i budućnosti. Njena snaga su njeni građani, a njeno ime je postalo i ostalo sinonim neuništivog slobodarskog duha. U takvoj zemlji ima mesta za sve, a budućnost joj možemo uskratiti samo mi ako ne budemo svesni istorijskog trenutka u kojem živimo.

Pomozimo Srbiji poštenim radom, dobronamernim postupcima, iskrenom ljubavlju, ali i žrtvom ako to od nas bude traženo. Nemojmo je trovati beznađem, besmislom i očajanjem, zato što to nije ni hrišćanski ni srpski. Dajmo joj sebe, da bi ona bila i ostala ono što jeste i što treba biti - majka svim Srbima, majka svim njenim građanima, njenim sinovima i kćerima. Jer, Srbija nije samo država, već ideja od koje ne smemo odustati, nikada i ni po koju cenu!

(rtrs.tv)

BONUS VIDEO - RUSKA PACIFIČKA FLOTA: Izvođenje vežbe odbrane Severnog morskog puta