NAJLEPŠE RATNO LJUBAVNO PISMO: Na današnji dan poginuo je Ivo Lola Ribar, ostavivši koverat za verenicu Slobodu, ne znajući da je - mrtva

Ivo Lola je bio pravnik i revolucionar, jedan od organizatora i predvodnika omladinskog i studentskog pokreta u Jugoslaviji, organizator omladinskog antifašističkog pokreta tokom NOB, sekretar CK SKOJ-a i predsednik USAOJ-a.

Osim kao simbol cele jedne generacije, Lola Ribar ostaće upamćen i po jednom od najlepših ljubavnih pisama, koje je napisao verenici Slobodi Trajković. Nikad ga nije dobila - ubijena je pre nego što je on poginuo.

"Najdraža jedina moja!

Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam, kao i uvijek! - da te ono nikad neće stići već da ćemo se nas dvoje vidjeti i uvijek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.

U ovom trenutku, kada polazimo u posljednju, odlučnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i naša lična budućnost i sreća, - želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.

U mom životu postoje samo dvije stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo htjeli nismo, kao ni milioni drugih,mogli ostvariti izolovano, već samo preko naše borbe i naše pobjede. I zato su te dvije stvari u suštini, u meni samom, jedno.

Znaj dušo, da si ti jedina koju sam volio i koju volim. Sanjao sam i sanjam o našoj zajedničkoj sreći - onakvoj kakvu smo željeli, o sreći dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreća, jedina koju treba željeti.

Ako primiš ovo pismo - ako dakle ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svijetu u kome budeš tad živjela, naći ćeš , uvijek živ, najbolji dio mene samog i svu moju ljubav prema tebi.

Za tebe sam siguran da će tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu života naći ćeš osvetu i sreću.

Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I želim da nikad ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s' tobom dočekam veliki čas pobjede. Želim da te svojom ljubavi učinim onako srećnom kao što to zaslužuješ.

Uvijek tvoj. "

Ovo pismo je preradila za pesmu nekada popularna Korni grupa.

Inače, Ivo Lola se školovao u Parizu i Ženevi, diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu i povezao se sa revolucionarnim studentskim pokretom, pa 1936. postaje član Komunističke partije. Učestvovao je na mnogim međunarodnim omladinskim kongresima - u Briselu, Ženevi, Parizu...

Posle okupacije Jugoslavije, aktivno je radio na organizovanju i pripremi oružanog ustanka. Tokom jula i avgusta 1941. neposredno je rukovodio akcijama ilegalaca u okupiranom Beogradu, a u septembru je prešao na oslobođenu teritoriju. Učestvovao je na savetovanju u Stolicama, a u toku 1942. i 1943. godine je po zadatku Tita, sa Edvardom Kardeljem, nekoliko puta odlazio na okupirana područja, a boravio je i u okupiranom Zagrebu i Beogradu.

Bio je jedan od organizatora Prvog kongresa antifašističke omladine, održanog u decembru 1942. u Bihaću,kada je izabran za predsednika USAOJ. U oktobru 1943. određen je za šefa prve vojne misije NOV i POJ, koja je trebalo da ode u Štab savezničke komande za Bliski istok, u Kairu. Poginuo je 27. novembra 1943. godine prilikom neprijateljskog vazdušnog napada na avion koji je trebalo da ga sa Glamočkog polja prebaci u Bari.Tokom rata poginuo je i njegov mlađi brat Jurica.

Sloboda Trajković je rođena u Vrnjačkoj Banji i studirala je hemiju. Porodica Trajković pozvana je na večeru, 6. aprila 1941. godine, u dom porodice Ribar radi planiranja venčanja. Tog dana je bombardovan Beograd, pa do te večere nije došlo, kao ni do venčanja.

Ivo je otišao u partizane, gde nije hteo da vodi krhku Slobodu. Ipak, ona se sa celom porodicom aktivno uključila u Narodnooslobodilački pokret. Otac, ugledni beogradski apotekar Svetolik Trajković, davao je velike količine lekova i sanitetskog materijala za partizane, a brat Miroslav je služio kao veza u Beogradu. Sloboda i Vera su skupljale odeću i ostale potrepštine za partizane.

Otac Svetolik, majka Milena, sin Miroslav i ćerka Vera, uhapšeni su polovinom januara 1942. godine, kada je beogradskoj policiji palo u ruke jedno pismo Lole Ribara. Mučili su Veru, da bi posle 10 dana shvatili da ona nije Sloboda. Sloboda je bila u Vrnjačkoj Banji, kod tetke, gde je i uhapšena i prebačena u zloglasnu Glavnjaču. Specijalna policija pokušala je da je prisili da napiše Loli pismo i namami ga. Pošto je odbila, prebačena je u logor na Banjici i zajedno sa članovima porodice ubijena 9. maja 1942.