ĆIRILICA PROTERANA IZ MEDIJA: Članovi Saveta za srpski jezik, koji se bore za očuvanje našeg pisma, upozoravaju na opasno stanje
DONOŠENjE novog Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma biće naš glavni zadatak tokom 2024. godine. Taj zakon mora da se uskladi sa Ustavom koji propisuje da je ćirilica službeno pismo u Srbiji. Tek kada bude donet novi propis možemo se nadati boljem statusu ćirilice u svim segmentima društva, pa i u medijima.
privatna arhiva
Ovo je rečeno juče na okruglom stolu o statusu ćirilice u medijima. Raspravu je organizovao Savet za srpski jezik, a održana je na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Da je potrebno što pre doneti novi zakon kojim bi se ćirilica "uvela" kao službeno pismo, naglasio je prof. dr Miloš Kovačević. On je rekao da je postojeći propis donet davne 1991.
- Taj zakon je komunistički - naveo je je Kovačević. - Iz njega se ne vidi obaveza da se ćirilica koristi u bilo kojoj oblasti, pa ni u obrazovanju, ni u medijima. Ukoliko ne zaštitimo naše pismo, i ukoliko prpadne ćirilica, propašće i srspki jezik jer su oni neraskidivo vezani.
Više fontova i lektora
Članovi Saveta za srpski jezik istakli su da će tražiti i da država napravi više fontova na ćirilici, kako tehnički nedostaci ne bi predstavljali problem. Oni su istakli da je problem u medijima i manjak lektora, pa su rekli da će se Savet pozabaviti i tim pitanjem.
Rekli su, takođe, i da su očekivali tešnju vezu sa Vladom koja je i osnovala ovo telo, ali da ta očekivanja nisu ispunjena.
Inače, na okrugli sto bili su pozvani predstavnici šest televizija sa nacionalnom frekvencijom od kojih samo RTS koristi ćirilicu, ali niko nije došao. Takođe, poziv je dobilo i osam štampanih medija, a na raspravu su se odlazvali samo predtavnici "Večernjih novosti" i "Politike", novina koje inače izlaze na ćirilici, dok se iz šest štampanih medija koji izlaze na latinici nije pojavio niko.
U Savetu za jezik kažu da i ovo odsustvo predstavnika "latiničnih" medija dovoljno govori o njihovom odnosu prema nacionalnom pismu.
- Od oko 500.000 prodatih primeraka štampanih medija većina izlazi na latinici, a latinični su čak i dodaci koje oni štampaju, na primer, o Hilandaru, Andriću, Crnjanskom... - rekao je član Saveta prof. Zoran Avramović. - Takođe i nedeljnici izlaze na latinici, a latinični su i svi sajtovi, svi podkastovi i svi TV kanali izuzev RTS. Reč je o elektonskoj okupaciji.
Avramović je naveo da ti mediji kao argumente navode ekonomske razloge, pritisak globalizima i sl., a koliko si tu argumenti "tanki" pokazuje primer Bugarske i Rusije, gde mediji koriste ćirilicu, kao što se i u arapskim zemljama koristi arapsko pismo, ili u Kini kinesko.
On je naveo da država treba da zahteva da mediji koji imaju nacionalnu frekvenciju obavezno koriste ćirilicu, a onima koji već koriste srpsko pismo treba smanjiti poreze.
Na okruglom stolu učestvovali su i predstavnici Ministarstva za informisanje, a Borka Rajišić iz ovog resora rekla je da 20 godina postoje pokušaji da se donese novi zakon o upotrebi jezika i pisma, da se promenilo mnogo vlada i mnogo ministara, ali da od toga nije bilo ništa.