PRVA ŽRTVA NA OLTARU SRPSKE DEMOKRATIJE: Početak podele u Parlamentu na konzervativce i liberale

Na sam dan izbora, i to tri sata pošto je proglašen za narodnog poslanika, ubijen je Pavle Grković, koji je inače važio u rudničkom kraju kao veliki protivnik Marinovićeve vlade i Čumićevog policijskog terora. Prvu žrtvu izbora iz puške ubiše njegovi Gornjomilanovčani, a ubica nikad nije pronađen! Bio je to najkraći mandat u skupštinskoj istoriji Srbije.

Izborima na kojima je pala prva srpska glava, kao ministar policije, rukovodio je isti Aćim Čumić, koji je sa toliko ironije opisao Topčiderski sabor, vrlo veran i uslužan knezu koga je s početka opisivao kao "derište".

Posle izbora, Čumić je počeo da nagrađuje one policijske i državne činovnike čijim je radom bio zadovoljan, a strogo kažnjavao one koji nisu ispunjavali njegove izborne instrukcije.

Pet okružnih načelnika, pet okružnih pomoćnika, četiri sreska načelnika, 26 sreskih pisara - dobilo je unapređnje. Jedan okružni načelnik, dva okružna pomoćnika, dva sreska načelnika, 13 sreskih pisara... kažnjeni su premeštajem. Jedan okružni pomoćnik i tri sreska načelnika su penzionisana.

Ali, neće samo ministar policije nagrađivati svoje saradanike. Ni knez Milan Obrenović nije bio cicija. Pošto su tada organizacija i rukovođenje samim izborima spadali u policijski resor, a ne samo njihove posledice, poput ubistva Grkovića, valjda zbog izbornih zasluga, knez postavlja Aćima Čumića za predsednika Vlade.

KAKO TO U POLITICI obično biva, kolo sreće se okrenulo. Posle godinu dana valjalo je smeniti Čumića. Savetnici kneza Milana setili su se da je kao opozicionar potpisao jedan politički program sa Vasom Pelagićem.

Proglasiće ga, posle svega, za socijalistu. A ljuti protivnici, Čumić i Jevrem Marković, na koga je izvodio topove u Jagodini, naći će se zajedno u jednoj od mnogih sumanutih epizoda srpskog političkog života. Osuđeni su na smrt 1878. godine, zbog navodnog učešća u Topolskoj buni.

Jevrem će biti streljan. Aćim pomilovan.

Međutim, kneževi savetnici prisetiće se pismene žalbe koju je Skupštini uputila Anica, udova Pavla Grkovića, i u njoj označiti Aćima Čumića kao krivca za ubistvo muža.

I ta je žalba pred poslanike došla odmah čim je Čumić politički "zglajznuo".

"Niko ne može odreći da je Pavle poginuo zato što je za poslanika izabrat", piše u Aničinoj žalbi, pitajući, "što pogibe baš onog dana kad bi izabran za poslanika."

Odgovarajući na to pitanje, u žalbi, Anica kaže da nedostaje svaki drugi motiv zločina jer "nije ubijen bilo za pare, bilo iz osvete, dakle, ne iz koristoljublja ili mržnje".

Zatim je optužila Čumića da je "najveću radnju razvio na tome da ne budu izabrani stari poslanici, naročito oni koji su se njemu i ostalima u Kragujevcu, pred svetlim gospodarem izjavili nepoverenjem".

* * * * * * * * *

KVORUM POSTAJE SREDSTVO ZA OPSTRUKCIJU RADA SKUPŠTINE

ZA UBISTVO UDOVICA je optužila nekog Koču Radovanovića, telegrafistu iz Gornjeg Milanovca, koji je po varoši vodio kampanju za Čumićeve ljude, i koji je "još od letos počeo piskarati po novinama protiv Pavla, bacao paškvile u opštinskoj kasi, gde ubijeni Pavle beše predsednik".

Pred parlamentom, već podeljenim na liberale i konzervativce, u kojem su na zasedanju od novembra do marta 1875, pale i Marinovićeva i Čumićeva vlada, i gde su se uz buku i bes raspravljale korupcionaške afere ministra vojske Jovana Belimarkovića - žalba je odjeknula kao bomba.

Žalbu je pred parlamentom pročitao izvestilac Odbora za žalbe, poslanik iz Valjevske podgorine, Aksentije Kovačević, uz predlog da se uputi vladi, što nije baš značilo da Aničine optužbe smatra tačnim, ali da ih uzima vrlo ozbiljno. Tad je nastala prava tarapana!

Odmah je nekolicina poslanika izjavila kako Odbor za žalbe nije razmatrao optužbe Anice Grković, i da je to što Aksentije Kovačević radi "sramota, da je to užasno, da je to nezakonito".

Posle izbora Koča Radovanović, telegrafista iz Milanovca, premešten je u Beograd, po službi, i kako kaže Anica, "čim dođe u Beograd, Čumić ga odma unapredi i dade ga za člana policije, valjda zato što mu vešto nalog izvrši".

PREDSEDNIK SKUPŠTINE Đorđe Topuzović zatražio je isključenje iz Odbora poslanika Kovačevića, i udaljavanje iz Skupštine "bar na izvesno vreme", jer, kako stoji u zapisniku, "ovo je neprijatno, mrsko delo koje donosi samo spletke".

Sledili su uzvici poslanika: - Tako je! Sasvim!

Ali, Kovačević je bio jedan od glavnih liberala poslanika, i njegovi ga nisu dali. Borba između konzervativaca i liberala trajala je dve sednice i vođena je sa dotle neviđenom žestinom. Svi su odavno zaboravili i nesrećnog Grkovića, i njegovu udovicu, a pogotovu telegrafistu i Čumićevog policajca Koču Radovanovića.

Kada je trebalo odlučiti da li da se Kovačević kazni ili ne, stvar je razvodnjena oštrom debatom da li slučaj treba rešiti odmah, ili odložiti za sledeću sednicu, a tad se, posle iscrpljujućih rasprava, ispostavilo da - nema kvoruma. Veći broj poslanika namerno je izašao iz sale, i to je bio prvi primer opstrukcije u skupštinskom životu Srbije.

Sutradan, skupštinski cirkus nastavljen je još žešće. Iscrpljeni poslanici, na kraju, trebalo je da glasaju za tri predloga. Prvi nije prošao, drugi nije prošao, a kad se glasalo o trećem - opet nije bilo kvoruma. Novi dan, novo zasedanje, novi zapleti i ucene...

I, na kraju je Danilo Stefanović - Čika Dača, predsednik Vlade, početkom leta 1875, pročitao knežev ukaz o raspuštanju parlamenta. Poslanici su gromko uzviknuli: "Živeo", a neki od njih su govorili:

- Nismo se vladali kako treba, pa se gospodar razljutio i oterao nas kući: s kakvim ćemo obrazom izaći pred narod.

Bilo je to prvo raspuštanje parlamenta u istoriji Srbije i pitanje je bilo kakve rezultate će dati novi izbori, i hoće li Čika Dačina vlada umeti da ih "izrežira"?

ŠPIJUNČINE I POLITIČKE BABUSKERE

AĆIM Čumić, ni pred kraj života, nije priznavao svoju umešanost u ubistvo poslanika Grkovića. Slobodan Jovanović zabeležio je ovu njegovu izjavu o Pavlu Radovanoviću, atentatoru na kneza Mihaila: "Vidite, ja sam u ovoj zemlji bio vođa stranke i šef Vlade, pa da su mi slučajno bili potrebni ljudi da koga ubiju za moj račun, ja ih, bogami, ne bih mogao naći a Paja ih je, eto, našao. I to ne da ubiju kakvu seosku policiju, nego glavom kneza!" "Imao je gorku i prezrivu sirovost izraza, i često se služio pogrdnim nastavcima: ona kaluđerština, ona ruska pandurina, ona politička babuskera. Među političarima njegovog naraštaja bilo ih je dosta koji su govorili preko i oštro, ali ovako, na jatagan, kao Čumić, nije govorio niko - opisuje Čumića Slobodan Jovanović.

* * * * * * * * *

POLITIČKE PARTIJE "ZLO KOGA SE VALjA ČUVATI"

JEDNOSTRANAČKI pluralizam, nije, kako je opšte mišljenje, izmislio Edvard Kardelj, nego namesnici kralja Milana. Za vreme Blaznavca, Ristića i Gavrilovića, o partijama se govorilo kao o zlu koga se valja čuvati. Do 1874. godine poslanici se nisu delili na stranke nego jednostavnije: na vlast i opoziciju - ko je za vladu, a ko protiv nje.

Ali u skupštinskom sazivu koji je, nakon burne rasprave o ubistvu poslanika Grkovića, bio raspušten, jasno su se razlikovale dve političke partije: Markovićevi konzervativci i liberali Jevrema Grujića. Posle njihovog sukoba, sve se češće govori kako su srpske prilike takve zato što, uz evropski parlamentarni sistem, nismo dobili i evropski uređene stranke.

Uoči izbora 3. avgusta 1875. počinje da se stvara i treća struja u parlamentu, u početku svedena na dva poslanika, Adama Bogosavljevića i Miliju Milovanovića, pa je zbog toga nazvana Adam-Milijina partija. Njih dvojica su zapravo začetak budućih radikala.

RASPUŠTANjEM SKUPŠTINE knez Milan je raspisao nove izbore, odmah stavivši narodu na znanje i ravnanje da je on za konzervativce, da ne voli liberale, a da će proganjati Adama i Miliju.

Izbori iz 1875. biće zapamćeni po prvoj "modernoj" predizbornoj kampanji. Knez Milan, u pratnji predsednika Vlade Danila Stevanovića, obišao je istočnu Srbiju, i ta parada trebalo je da posluži konzervativcima da obezbede pobedu na izborima. "Caka" je bila u tome što je policija određivala koji će domaćin izaći pred kneza, što se naročito odnosilo na poslaničke kandidate.

Ovaj koga ne bi "pripustili do kneza" bio je, samim tim, obeležen kao sumnjiv čovek.

Onome koga ne puštaju pred kneza, nije mesto ni u skupštini. Predsednik Vlade Danilo Stevanović zadržao je za sebe - a bio je i inače iskusan policajac - resor ministra unutrašnjih dela.

"Sa birokratskom crnom kačketom, koja je već bila izašla iz običaja, Danilo je bio tip naših starovremenskih činovnika, koji nisu imali mnogo škole ali su dobro poznavali narod", piše o njemu Slobodan Jovanović.

DANILO JE BIO brat čuvenog i uticajnog Miloševog sekretara Stevana Stevanovića Tenke.

Ceo vek proveo je u državnoj službi. Pod Karađorđevićima bio je u policiji sreski i okružni načelnik.

S povratkom Miloševim na presto postao je savetnik (zabeleženo je među prenumerantima "Javnosti" Svetozara Markovića i njegovo ime: Danilo Stevanović, savetnik), da bi mu Milan, januara 1875, poverio Vladu. Imao je tada šezdeset godina, a bio po shvatanjima još stariji.

Stalno narogušen, gunđao je na Skupštinu, psujući oca poslanicima. Nije mu išlo u glavu da se donošenje zakona može poveriti nepismenim seljacima "koji ni svoje selo ne umeju da ušore".

Neprestano gunđanje i godine doneli su mu nadimak Čika Dača.

Čika Dača je, uoči izbora, izvršio sve neophodne policijske predradnje. Po Čumićevom receptu, razmestio je gotovo sve sreske policijske činovnike, a aktivirao je nekolicinu načelnika još od vremena Mihaila - bez "stare garde" nije hteo na izbore.

* * * * * * * * *

VLADA ŠTAMPA UPUtSTVO DA "NAROD POUČI KAKO DA GLASA"

SRESKI i OKRUŽNI načelnici bili su pozvani u Beograd, da im se "dadu uputstva koga će za poslanika birati. U "Službenim novinama" Čika Dača je štampao raspis protiv demagoga i "raznoraznih elemenata" (verovatno iz pera ministra prosvete Stojana Novakovića) i rasturio ga u više hiljada primeraka, "da se narod pouči kako da glasa".

A potom je krenuo u gonjenje svih onih poslanika koji su se, u prošlom sazivu, iskazali kao. Miloš Glišić smenjen je sa mesta kmeta. Ranko Tajsić i Adam Bogosavljević završili su u apsu. Međutim, hapšenje Adama Bogosavljevića nije krenulo po dobru za vlasti. Adam je bio seljak-filozof. Kako piše Slobodan Jovanović, on je "svršio celu Veliku školu ali nije hteo polagati ispite, da ne bi došao u iskušenje da sa dobivenom diplomom zatraži državnu službu".

Vratio se na selo, radio zemlju kao svaki seljak, na Skupštinu je dolazio u seljačkom odelu. Relevantni istorijski izvori ga smatrau prvim srpskim narodnjakom, koji je poslušao zahtev ruskih socijalista "da inteligencija ide u narod". Bio je pod uticajem Svetozara Markovića. Smatrao je da činovnici u siromašnoj zemlji moraju da žive kao seoski kmetovi, a ne da izigravaju gospodu. Kritikovao je sve vlade, jer "u Srbiji, posle kneza Miloša, niko nije imao ekonomski program".

Uhapšen je zbog jednog političkog govora. Kroz narod je proneta glasina kako su ga vlasti ubile. Njegovi seljaci navru u načelstvo. Kapetan, da ih umiri, izvede Adama pred njih, a ovaj uđe u masu, i - seljaci ga, na ramenima, odvuku sa sobom. Sad se sreski kapetan našao na mukama, pa je otišao u Adamovo selo, Koprivnicu, u Krajinskom okrugu, da zamoli Adama da se vrati u zatvor.

Da proba milom ono što nije uspeo silom. Nije uspeo da ga namoli, i još je, pred zoru, morao da beži, pre nego se seljaci probude. Posle je u Koprivnicu dojurio i ministar pravde, i isto tako odjurio. U pitanju je bio seljački bunt, jedna mala pobuna.

AUTORITET VLASTI je bio poljuljan, i neki ministri su tražili od Čika Dače oštre mere.

- Neka vide seljaci da naša pamet caruje, a ne njihov! - govorio je prosvetar Stojan Novaković.

Čika Dača je bio lukaviji. Kad je video da lepim ne ide, suočen sa mogućnošću da žandarmska okupacija koprivničkih sokaka može da dovede do krvoprolića i velikih komplikacija, odlučio je da se pravi nevešt.

Načelnik Jagodinskog okruga Đ. Stevanović uputio je 3. jula 1875. godine, mesec dana pred izbore, poverljivo pismo svom ministru i predsedniku, Čika Dači. U pismu obaveštava svog pretpostavljenog šta je sve preduzeo da Miloje Milanović (polovina Adam-Milijine stranke) ne bude izabran u Skupštinu. Policijski pedantno, ali i opširno, objašnjavao je sredstva i metode kojim su se služili jagodinski žandarmi.

"Međutim, sada se radi na tome na fini način, da se osujeti Milijin izbor za poslanika, i nadam se da će to biti i osujećeno", piše Đ. Stevanović D. Stevanoviću.

Pa dalje kaže kako je naređeno da se odmah pohapse svi ljudi koji su agitovali za Miliju!

Čika Dača, kao čovek starog kova, precenio je autoritet vlasti i kneza u narodu i - izgubio izbore, uprkos "finim načinima" svojih pendrekaša. Pobedili su liberali.

Čika Dača je još pokušao neke mahinacije i pritiske na odbor za verifikaciju mandata (zvanično se to tada zvalo Odbor za pregled punomoćja), ali nije pomoglo. Dan posle izbora - tad je išlo dosta brzo sa proglašavanjem rezultata - Čika Dačina vlada podnela je ostavku. A Adam Bogosavljević, odbegli Čika Dačin uhapšenik, ne samo što je ponovo ušao u Skupštinu, nego je izabran za skupštinskog sekretara.

Ali, Adam ipak nije mogao da izmeni sudbinu koju mu je Čika Dača namenio. Pet godina kasnije, 1880, dopao je zatvora, u kome je "umro naprečac, u prisustvu vlasti".

SAMOUPRAVA NA SRPSKI NAČIN

SKUPŠTINA izabrana 3. avgusta 1875. godine donela je Zakon o opštinskoj samoupravi, za koji su se naročito zalagali sledbenici Svetozara Markovića. Ali narod nije baš bio zainteresovan za samoupravu. U Beogradu, od 4.000 birača glasalo je jedva 200, a u Ćupriji, gde se u Opštinski odbor biralo 15 odbornika, na izbore je izašlo - 14 glasača.

A kako je narod shvatao samoupravu, pokazalo se u selu Ždrelo, gde je Opštinski odbor jednog kabadahiju, koji je čitavom selu dojadio, osudio na - smrt. Seljaci su ga premlatili koljem i kamenjem.