DUŠA ME BOLI, LJUDIMA SAM ODUZEO ŽIVOTE: Potresna ispovest Slaviše Petrovića iz Lapova o indicentima koje je preživeo kao mašinovođa (FOTO)
KADA je prvi put zgazio čoveka, mašinovođa u penziji Slaviša Petrović Sički (71) iz Lapova, mislio je da više nikada neće da uđe u lokomotivu.
Foto:Z.Gligorijević
Rane na duši koje je nosio zbog nemilih događaja zakopao je duboko u sebi, ali je rešio da za „Novosti“ prvi put progovori o njima.
-Niko ne može da razume šta se dešavalo u mojoj duši, koja me je bolela, jer sam nekome oduzeo život. Taj 12. jul 1976. godine nikada neću da zaboravim. Upravljao sam vozom 778 iz Niša kada sam na koloseku video čoveka sa zaprežnim vozilom. Bio je na stotinak metara od mene. Kako je zaustavni put na teretnom vozu hiljadu metara, a na putničkom 800 metara, nije bilo šanse da zaustavim voz. Rumunka lokomotiva od 120 tona, melje sve pred sobom. Kada sam ih udario sa 100 kilometara na sat, samleo sam ga. Ništa nije ostalo ni . Iako nisam bio kriv, plakao sam, jer mi je bilo žao što sam uzeo nečiji život – priseća se Petrović dok mu se oči pune suzama.
ULETANjE U SVATOVE
Nesrećni slučaj dogodio se i kada je vozio teretni voz iz Niša za Lapovo. Signal mu je bio slobodan, a u Aleksincu mu je na stanici dat prolaz. Međutim, Petrović je uočio da je rampa bila podignuta i da su svatovi počeli da prelaze prugu. Svatovi su nekako uspeli da se sklone, pa, srećom, niko nije poginuo, ali su bubnjevi i ostali instrumenti leteli na sve strane.
-Jednom sam muškarca udario kod Topčidera. Kada sam zaustavio voz, video sam da je sav posečen i polomljen. Krv je šikljala iz tela. Srećom, iz voza je istrčala žena, pocepala suknju i podvezala mu rane. Kasnije sam saznao da je doktorka. Da to nije uradila, on ne bi preživeo. Čovek je preživeo, a ja sam ga obišao u bolnici. U Nišu zgazio železničkog radnika. Bio je gluvonem i nije smeo da čisti stanicu. Srećom, i on je preživeo - priča Petrović za „Novosti“.
Iako je bio van sebe od bola, mašinovođa se setio da će drugim kolosekom, na kome je stajalo pedesetak ljudi, koji su želeli da vide šta se dogodilo, ubrzo proći voz iz Jagodine. Potrčao je i uspeo da zaustavi voz. Da to nije učinio, voz bi, kaže, 50 ljudi počistio kao metlom.
- Drugo gaženje dogodilo mi se iste godine. Vozio sam teretni voz iz Lapova za Niš i oko 20,10 na putnom prelazu kod Gilja dogodio se slučaj kao na filmu. Bračni par biznismena iz Čačka probio je rampu automobilom sa 100 kilometara na čas. Lokomotivu su izmakli za milimetar, ali je odbojnik probio krov automobila. Gurao sam ih 500 metara niz šine. Kada sam konačno zaustavio voz, izašao sam i nisam mogao da verujem da su živi. Čak nisu imali ni povrede. Izvadio sam ih automobila. Vozač mi je gurao u ruke tašnu punu deviznih novčanica samo da bismo skinuli automobil sa šina. Odbio sam i rekao im da ne smeju da beže. Sutradan sam ih posetio u bolnici u Jagodini, a nekoliko godina kasnije bili su moji gosti na slavi – kaže Petrović, danas predsednik Udruženja penzionisanih železničara, koji o svemu što se dešavalo piše u knjizi „U zagrljaju života“.
Hteo da postane pilot
Iako je poticao iz familije u kojoj su gotovo svi radili na Železnici, on nije želeo da nastavi porodičnu tradiciju, već je želeo da postane pilot. Konkurisao za Vazduhoplovnu gimnaziju u Rajlovcu. Bio je primljen, ali je nije upisao, jer je njegova pokojna majka Ruža „strahovala da ne pogine u aeroplanu“. Završio je trogodišnji zanat za mehaničara šinskih vozila u „Goši“. Godinu dana je radio na popravci i održavanju lokomotiva, a onda je 1974. godine postao mašinovođa. Bio je prva generacija mašinovođa elektrovuče.
-Sudbina je umešala prste, pa sam i ja postao železničar. Kada sam počeo da obavljam taj posao, toliko sam ga zavoleo da mi je lokomotiva postala najveća ljubavnica svih vremena. Voleo sam je više nego suprugu Draganu, koja mi je izrodila decu. Posao sam savladao do utančine. Kada mašinovođa sedne u stolicu, mora da ima ekser u zadnjici. Uvek mora da bude budan i kao zmijče sve da vidi. Kada je mašinovođa siguran u sebe, putnici su bezbedni i mogu mirno da spavaju – veli Petrović za koga ne postoji lokomotiva elektrovuče kojom nije upravljao, niti mesto u bivšoj Jugoslaviji kroz koje nije prošao, a vozio je i kroz Čehoslovačku i Švajcarsku.