LEKOVE ĆEMO UVOZITI I IZ ENGLESKE I KANADE: Ministarka zdravlja za "Novosti" o potezima za sprečavanje eventualne nestašice medikamenata

Zbog ratnih sukoba u Ukrajini, Palestini, i drugih razloga nestašice lekova sve češće su globalnog karaktera, a potražnja može da bude značajno veća, i to upravo iz zemalja EU.

- Moja dužnost kao ministarke zdravlja u odgovornoj vladi, jeste da obezbedim nesmetano lečenje građana, a to se između ostalog postiže i novom regulativom oko uvoza lekova - kaže za "Novosti" prof. dr Danica Grujičić. - Nadam se da nestašica neće biti, ali moramo biti potpuno spremni i za taj scenario. Ono što moram da istaknem i da svima bude jasno jeste da su: kvalitet, efikasnost i bezbednost - neupitni.

Problem nestašica lekova na globalnom nivou se poslednjih godina značajno povećao, kako zbog porasta globalne potražnje usled pandemije kovida 19, tako i zbog problema i prekida u lancu snabdevanja ne samo lekovima, već i aktivnim supstancama za proizvodnju. Na nivou EU se uveliko razmatraju mehanizmi za prevazilaženje nestašice, kao i postupanje u ovakvim "kriznim" situacijama.

Ministarka Grujučić podseća da je periodičnih nestašica lekova uvek bilo, ali da su one većinom bile "lokalnog karaktera", recimo zbog kašnjenja obnove dozvole za taj lek, što znači da je u slučaju nestašice određenog medikamenta u Srbiji, mogao da se uveze neregistrovani lek istog sastava, jačine, farmaceutskog oblika i veličine pakovanja kao lek koji nedostaje, pod uslovom da je proizveden ili je registrovan u nekoj od zemalja članica EU. Sada je uvoz omogućen i iz zemalja van EU.

- Kriterijum za izbor zemalja iz kojih može da se uveze neregistrovani lek je članstvo te zemlje u nekoj od relevantnih međunarodnih organizacija koje primenjuju iste standarde u proizvodnji, što garantuje da je proizvođač leka kontrolisan po istim kriterijumima i pravilima kao da je u zemlji EU - objašnjava ministarka Grujičić.

- Takođe, omogućen je uvoz leka proizvođača iz zemlje koja nije članica EU, a koji je inspektovan od strane Svetske zdravstvene organizacije, a za koje SZO garantuje stavljanjem na listu prekvalifikovanih lekova. Osim toga, moguć je uvoz i lekova proizvedenih u zemlji koja nije članica EU, a koji je inspektovan od strane naše nadležne inspekcije za lekove na osnovu ugovora o međunarodnoj saradnji koji je Srbija zaključila sa tom zemljom.

Taj spisak je, dakle, mnogo širi nego što je, kako ministarka kaže - zlonamerno, protumačeno:

- Ima pokušaja da se politizuje ova odluka i da se suzi na zemlje Indije, Rusije i Kine, i da se postavlja upitnost kvaliteta lekova. Kao prvo, to su izuzetno ozbiljne države ozbiljnim sistemima kontrola. Uzmimo primer Kine koja ima više od milijardu i po stanovnika, zamislite koliko mora da bude ozbiljna kontrola da ispratite njihov kvalitet lekova za toliki broj ljudi. Drugo, EU upravo iz Kine uzima sirovine. I treća stvar: ovde se ne radi samo o tim zemljama, već su na spisku i Velika Britanija, Japan, Južna Koreja, Kanada. Molim još jednom sve da zbog jeftinih političkih poena ili drugih interesa ne dovode ljude u zabludu.

Procedura ostaje ista

IZMENOM Pravilnika o uvozu neregistrovanih lekova nije izmenjena procedura uvoza. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije će kao i dosad odobravati uvoz neregistrovanog leka za koji je priložena sva dokumentacija propisana Pravilnikom. Novina je da se uz zahtev za uvoz neregistrovanog leka prilaže i dokaz da u Srbiji postoji nestašica registrovanog leka.