VEČNO SE KLANJAMO SENIMA JUNAKA: U našoj zemlji nizom ceremonija obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu
ŠIROM Evrope danas je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Dan kad je ime Srbije upisano u anale ratnih pobednika Velikog rata svečano je obeležen nizom ceremonija širom zemlje i u državama regiona. Predstavnici državne vlasti, Vojske Srbije i udruženja boraca ratova 1912-1918. položili su vence na mestima stradanja srpske vojske i naroda. Centralna državna ceremonija održana je kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda na Novom groblju.
- Za srpski narod Veliki rat predstavlja jedan od istorijskih međaša, epizodu stradanja i slave, bez koje se ne može razumeti naše nacionalno biće i karakter naše duše - rekao je Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije posle polaganja venaca.
Selaković je istakao da bez razumevanja Velikog rata, veličine žrtve našeg naroda i cene kojom je plaćena sloboda, ne može da se razume srpski narod sa obe strane Drine, njegova ljubav prema otadžbini i prema Kosovu i Metohiji:
- Ko shvati tu našu osobinu i prihvati je - u Srbima će imati dobrog prijatelja i vernog saveznika. Upravo današnja Srbija, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, opredeljena je da za sebe ne traži ništa više, ali ni ništa manje nego što svakoj suverenoj zemlji pripada - da vodi politiku mira i posvećenosti onim vrednostima koje je napredna Evropa izvojevala i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.
Vence su položili i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i diplomatskog kora.
Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević položio je venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali, u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića i načelnika Operativne uprave Generalštaba general-majora Tiosava Jankovića. Uz intoniranje himne Republike Srbije i svečani stroj Garde Vojske Srbije, ministar odbrane upisao je u spomen-knjigu:
- Slobodu, mir i ljubav prema otadžbini, porodici, prema bližnjem svom, ostavili su nam u nasledstvo svi znani i neznani junaci pali u oslobodilačkim ratovima Srbije. Njihov zalog bili su njihovi životi. To nas obavezuje kao ljude, kao njihove sinove i kćeri, unuke i praunuke da se večno klanjamo senima ovih besmrtnih junaka. Njihova žrtva treba da nam bude zavet i vodilja da svim svojim srcem i dušom branimo i gradimo našu otadžbinu. Da je čuvamo za buduća pokolenja, za svu našu decu, jer je sav smisao naše borbe sigurna, večna i srećna naša otadžbina Srbija!
Na Francuskom vojnom groblju vence je položio ambasador Francuske Pjer Košar, koji je podsetio da je 50.000 Francuza poginulo na Solunskom frontu boreći se, kako je rekao, uz svoju srpsku braću, čiju je izdržljivost i borbenost hvalio i maršal Franše D'Epere.
- Vaše prisustvo ovde, poštovani predstavnici srpskih vlasti i poštovane kolege ambasadori, svedoči o našim vezama stvorenim u rovovima ili vezama koje smo stvorili gradeći zajedno mir, vezama koje su postojale godinama uprkos izazovima istorije. Njihov napredak od nas zahtevaju ovi grobovi pred nama. Živelo prijateljstvo naših naroda - istakao je Košar.
Na ceremoniji je pukovniku Miroslavu Nikoliću uručena Medalja nacionalne odbrane, zlatni ešelon, za izuzetno zalaganje u svojstvu izaslanika odbrane u Parizu.
Ceremonijima su, između ostalih, prisustvovali i prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre i ambasador SAD Kristofer Hil.
Ceremonija je održana i kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu, a u njoj je učestvovao ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, uz prisustvo srpskih zvaničnika i predstavnika Vojske Srbije.
U Vranju je Dan primirja obeležen minutom ćutanja, parastosom i polaganjem venaca i cveća kraj Spomenika žrtvama bugarskog okupatora od 1915. do 1918. Pomen svim stradalima služio je episkop vranjski Pahomije sa sveštenstvom Eparhije vranjske.
DODIK: PRAZNIK JUNAŠTVA
PREDSEDNIK Republike Srpske Milorad Dodik čestitao je srpskom narodu Dan primirja ističući da je to praznik junaštva u slavu srpske vojske koja je svojim junaštvom i hrabrošću ostvarila vekovni san o oslobođenju.
- Naši preci su izvojevali veliku pobedu, na šta treba da budemo ponosni, ali su nam ostavili i večni zavet da pamtimo njihovu žrtvu i čuvamo srpski narod i našu slobodu - rekao je Dodik.
Polaganjem venaca na spomenik srpskim ratnicima i u Kraljevu je na skroman način obeležn Dan primirja u Prvom svetskom ratu.Vence su položili predsednik Privremenog organa grada Kraljeva dr Predrag Terzić sa saradnicima, predstavnici Raškog okruga, Vojske Srbije, MUP, kao i delegacije ovdašnjih boračih udruženja i političkih partija.
- Kao što je poznato, Srbija je u Prvom svetskom ratu, nažalost, ostala bez trećine svog stanovništva, ali srpska vojska se pokazala kao najsnažnija vojska, ne samo u Evropi, već kao najsnažnija vojska na svetu. Sve ono što je naša vojska izvojevala u oba svetska rata, slobodu srpskog naroda, mi danas moramo da čuvamo. Zato moramo da budemo mudri i pametni, da se vodimo politikom mudroga Miloša Obrenovića, da Srbiju kroz ova turbulentna vremena sprovedemo neokrnjenu, neoštećenu, da se borimo za našu slobodu, da gajimo slobodarski duh i da i dalje budemo nezavisna država, retka u Evropi, možda i jedina - poručio je Dejan Kovačević, predsednik Opštine Gornji Milanovac ispred spomenika Živojina Mišića.
NOVAK I RAMONDA
PROSLAVLjENI teniser Novak Đoković na društvenim mrežama objavio je sliku amblema koji bi trebalo nositi na reveru za Dan primirja u Srbiji, ispod koje je napisao tekst: "Natalijina ramonda. Cvet koji simbolizuje Dan primirja u Velikom ratu. Molitva za sve žrtve Velikog rata. Neka energija mira i ljubavi koju emituje ovaj ljupki cvet ispuni život svakog čoveka."
Zanimljivo je da je pre pet godina zbog ovog praznika na udaru bio Nemanja Matić, koji je odbio da na dresu Mančester junajteda nosi simbol maka koji u tu svrhu koriste Britanci. Cvet divljeg maka, koji u toj zemlji prevashodno simbolizuje sećanje na žrtve Velikog rata, odnosi se i na poginule britanske vojnike u svim sukobima, uključujući i onaj koji se Matiću urezao u sećanje. - Za mene, to je podsetnik na napad koji sam lično proživeo kao uplašeni dvanaestogodišnji dečak u selu Vrelo, kada je moja zemlja uništena u NATO bombardovanju - rekao je Matić.
Dan kada je pre 105 godina potpisano primirje u francuskom gradu Kompjenu između zemalja Antante i Nemačke, čime je okončan najrazorniji rat koji je istorija do tada zabeležila, obeležen je i u Negotinu, Nišu, Požarevcu, Kruševcu...