GRIP STIGAO U SRBIJU: Potvrđen prvi slučaj virusa u Novom Sadu

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" danas je od od Nacionalne referentne laboratorije za grip i druge respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" obavešten o prvom potvrđenom slučaju infekcije virusom gripa tipa A (H3).

- U biološkom materijalu (brisu ždrela i nosa), koji je u svrhu potvrde dijagnostike od strane Instituta za javno zdravlje Vojvodine dostavljen Nacionalnoj referentnoj laboratoriji, molekularnom tehnikom (Real–time PCR) potvrđeno je prisustvo virusa gripa tipa A (H3) - navode u Institutu "Batut".

Pacijentkinja kod koje je virus potvrđen leči se u kućnim uslovima.

Vakcinacija protiv virusa grip počela je 2. oktobra zvanično u Srbiji.

Građanima će na raspolaganju biti dve vrste vakcina protiv virusa gripa - četvorovalenta i trovalentna.

Za ovu sezonu planirano je i ugovoreno ukupno 364.500 doza vakcine protiv gripa, od kojih 344.700 četvorovalentne (Influvac tetra) proizvođača Abbott Biologicals, i 19.800 trovalentne vakcine (Torvaxflu) proizvođača Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” - naveo je ranije Institut "Batut".

Četvorovalentna vakcina protiv gripa sadrži dva tipa A virusa gripa i dva tipa B ovog virusa. Trovalentna vakcina protiv gripa sadrži dva tipa A i jedan tip B virusa gripa.

U "Batutu" su ranije za medije objasnili da su prethodnoj sezoni kod nas potvrđena sva tri tipa virusa gripa, a koji će ove godine biti dominantan, još ne može da se predvidi.

- U prethodnoj sezoni (2022/23) u Srbiji su potvrđena sva tri tipa virusa gripa AH3, AH1pdm09 i B. Kod nas je u prošloj sezoni bio dominantan tip virusa gripa AH1pdm09. Ne možemo predvideti koji tip virusa će biti dominantan ove sezone. U Srbiji, Evropskom regionu i svetu se sprovode epidemiološki i virusološki nadzor nad gripom i kontinuirano se prati epidemiološka situacija - kažu u Institutu "Batut" za medije.

Vakcine treba da prime trudnice, lica starija od šest meseci života sa hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu), hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju), metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI > 40), bubrežnom disfunkcijom, hemoglobinopatijom, hroničnim neurološkim poremećajima, malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status, imunosupresijom, kod kojih je izvršeno presađivanje tkiva i organa/ili se pripremaju za presađivanje...

U ovu grupu spadaju i osobe starije od 65 godina, članovi porodice bolesnika u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine.

Obavezna imunizacija protiv gripa sprovodi se i kod osoba zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Vreme neophodno za sticanje imuniteta iznosi 2 do 3 nedelje nakon vakcinacije, a postvakcinalni imunitet varira i traje od 6 do 12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine.

- Imajući u vidu različitu efektivnost vakcine prema uzrasnim kategorijama, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih osoba i u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika i sprečavaju moguće teže komplikacije. Kod navedenih kategorija stanovništva koje su u povećanom riziku, bolest može imati za posledicu i smrtni ishod zbog sekundarno nastalih komplikacija (najčešća je zapaljenja pluća) - navodi "Batut".

Inače, vakcina protiv gripa može se dati istovremeno sa vakcinom protiv kovid 19 ili vakcinom protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije za lica u posebnom riziku, pri čemu se vakcine daju u različite ekstremitete.

(Telegraf)

BONUS VIDEO: PUTEVI ZA BUDUĆNOST: Treća epizoda video-serijala "Novosti"