SA TORNJA CRKVE UBIJALI NEPRIJATELJE: Nacisti u vršačkom selu Straža hram koristili kao osmatračnicu (FOTO)
MALO vršačko selo Straža, koje je pozicionirano na uzvišenju iznad reke Karaš, nastalo je na mestu na kom je 1716. godine austrougarska konjička vojska formirala svoj logor, kako bi motrila da Turci ne pređu u Vojvodinu iz Srbije.
Foto J. J. Baljak
Zbog takvog geografskog položaja, ovo selo je, kao što mu i ime kaže, i kasnije služilo za stražarenje, što je posebno bilo izraženo u Drugom svetskom ratu.
Nacisti su tada okupirali Stražu, pa i rumunsku pravoslavnu crkvu Rođenje presvete Bogorodice, koju su koristili za ubijanje neprijatelja.
-Sa tornja naše crkve pruža se pogled na ceo krajolik. Okupatori su to iskoristili da sa bezbedne lokacije mitraljezima pucaju na svakog neprijatelja koji se približavao selu. Straža je zbog toga postala gotovo neosvojiva – rekao nam je stražanski sveštenik Mojse Janeš. Foto J. J. Baljak
Zanimljivo je, međutim, da su nacisti i u tim bezdušnim vremenima pokazali trunku ljudskosti. Iako su katolici, dozvolili su seljanima da za vreme pravoslavnog Uskrsa u okupiranoj crkvi organizuju liturgije, kao i specifičan običaj čuvanja Hristovog groba.
Reč je o običaju u kom učestvuju svi seoski momci od dvadesetak godina. Oni od Velikog petka do nedelje, kada se slavi Hristovo vaskrsnuće, danonoćno u crkvi stražare nad Plaštanicom, koja simbolizuje Hristov grob. Nose šubare i drvene puške i smenjuju se na svakih sat vremena.
Foto J. J. Baljak
Ovaj običaj u Srbiji praktikuje se samo u Straži i to još od 1854. godine, kada je crkva sagrađena. Ta duga tradicija nije prekidana ni tokom oba svetska rata, pa ni u vreme komunizma, kada su postojale otvorene namere komunista da ukradu Plaštanicu i tako spreče okupljanje vernika.
Jedino nije održana u vreme pandemije virusa korona 2020. godine, jer je tada na snazi bila zabrana okupljanja na javnim mestima zbog opasnosti od širenja zaraze.