BALONI I JAPANSKE TREŠNJE ZA NEBESKI RAZRED: Porodice i školski drugovi ubijenih u "Ribnikaru" obeležili šestomesečni pomen

Roditelji "nebeskog odeljenja", bake, deke, rodbina, drugari obeležili su tužan dan u Tašmajdanskom parku, gde je za devetoro ubijene dece i radnika obezbeđenja škole posađeno deset stabala japanske trešnje. Ranije je, na rođendane nastradalih mališana, posađeno šest stabala, a juče i preostala četiri - za sećanje na Andriju, Andrijanu, Angelinu i čuvara Dragana. Na svakom stablu je crvena ruža i srce, a na jednom i presavijene note.

- Andrijino drvce je sa notama - tiho nam govori Suzana Stojaković Čikić, majka nesuđenog pijaniste i kompozitora. - Deca su nastradala u maju. Japanska trešnja ima prelep roze cvet koji cveta u maju. Kada dođe taj maj, mi ćemo videti drveće koje smo posadili u čast naših najmilijih u svojoj punoj lepoti i u punoj raskoši, i to će nama dati snagu. Učimo da živimo sa tugom. Ona nikad neće proći, ali trudimo se da budemo dostojni svoje dece. Radimo lepe stvari, činimo dobra dela. Strašno je kad roditelj izgubi dete. Najstrašnije što može da doživi. Ni u najgorem snu to nisam mogla da zamislim. Ne može se reći da su bili na pogrešnom mestu, u pogrešnom trenutku. Poslali smo ih u školu. Bili su na času.

Suzana kao da razmišlja o trenucima kojih bi bilo da je sudbina bila milosrdnija:

- Andrija ja bio sjajan. Sa 13 godina je napisao kompoziciju "Emocije". Voleo je umetničku fotografiju, video-produkciju, karting trke. Voleo je da pomaže drugima, da bude zaštitnik mlađima. Rastao je ovde sa drugarima. Voleo je da vozi bajs na Tašmajdanu. Uvek je želeo brata ili sestru. Nije ih imao. Mali veliki čovek sa velikim snovima, koji su mu oduzeti. Zbog čega? Sva deca koja su nastradala su bila dobra i posebna. Mnogo su voleli čuvara Dragana.

Tužni prizori đaka i roditelja u suzama odslikavaju bol za tragično izgubljenim životima.

- Znamo da pravde nema, ali znamo i šta je pravičnost - kaže Branko Anđelković, otac ubijene Mare Anđelković. - Pravično bi bilo da se ovom društvu skrene pražnja da se tako strašni zločini ne ponove. Da je na vreme proglašen dan žalosti ne bi se dogodio masakr u Malom Orašju. Svaki dan se desi poneki zločin. Da li nam je to potrebno? Slažem se sa drugim roditeljima da je važno da se donese zakon, ali i da se on poštuje.

U Tajšmajdan su juče došli i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre i šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu.

- Tragičan događaj treba da nam bude opomena da ojačamo naše društvo i stvorimo prijateljskije i bolje okruženje za decu - rekao je Bratu.

Tokom dana ispred škole su se spontano okupljali učenici, roditelji i građani koji su donosili cveće i palili sveće, a i iz dvorišta škole pušteni su baloni.