Građani prijave, nadležni reaguju, a onda ih neko ponovo napravi: Nezvanično, ima ih oko 30.000 i mnogo su opasne po zdravlje

Onda se pojavi, druga, treća, četvrta i tako u krug. Da je pitanje divljih deponija u Srbiji alarmantno govori podatak Agencije za zaštitu životne sredine da je tokom 2022. godine prijavljeno 2.690 divljih deponija. Na žalost, procenjuje se da taj broj može biti daleko veći, jer ilegalne deponije niču na svakom koraku, posebno u prigradskim naseljima.
Bez obzira da li je reč o industrijskom, elektronskom, opasnom otpadu ili običnom kabastom smeću, sve to, ako je nepropisno bačeno, postaje ozbiljna pretnja po naše zdravlje.

Divlja deponija najčešće nastaje kao posledica bahatog i bezobzirnog ponašanja ljudi koji misle da je sasvim u redu bacati smeće gde god im se učini da je zgodno. Ohrabruje informacija da se od 2019. do 2022. godine, prema zvaničnim informacijama, broj registrovanih divljih deponija smanjio sa 3.500 na oko 2.690. Međutim, nezvanični podaci pokazuju da taj broj ide čak do 30.000.

Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u, ističe da je plan da se zatvaranjem ilegalnih deponija zemljište koje ostaje vrati u stanje koje je odgovarajućeg kvaliteta, odnosno da bude upotrebljivo.
- Ministarstvo je prepoznalo ovaj problem i već godinama intenzivno radi na smanjenu broja ilegalnih deponija, kao i na povećanju broja regionalnih sanitarnih deponija - kaže Knežević Mitrović.

Deponija na groblju u Leštanima

Problem sa divljim deponijama nije samo njihovo nastajanje, već i to što se nakon čišćenja ponovo pojavljuju na istom mestu. Svi se sećamo fotografija gomile otpada ispred kapele na groblju u Leštanima iz 2021. godine. One su alarmirale javnost, a Gradska opština Grocka reagovala je po hitnom postupku, i sve je uklonjeno. Međutim, to nije sprečilo ljude da iz drugih delova Beograda nastave da dolaze i bacaju otpad.
Ova divlja deponija već više od dve godine zadaje glavobolju meštanima, a koliko god puta da su je komunalci očistili, otpad se gomilao iznova.

- Mi ne znamo šta da radimo, dolaze ljudi iz drugih naselja, čak iz Vinče, istovare đubre ispred kapele na groblju i odu. Meni su tu sahranjeni, otac, baba i deda. To je sramota, sve to smeće vetar i životinje raznesu po grobovima. Ja ne mogu ocu na grob da odem od silnog đubreta. Ma, ne znam ni sam koliko sam puta išao i u džakovima kupio taj otpad da ne ruži grob mog oca. Nadležni su stavljali kontejnere više puta, ali ne vredi - kaže meštanin koji živi blizu groblja gde iznova niče ova deponija.

Koliko god puta da su radnici preduzeća "Eko Grocka" odnosili smeće iz Leštana njega je bilo mnogo. Kako kažu, smeće sa propisanih odlagališta odnose utorkom, četvrtkom petkom, subotom i nedeljom.

Za ono sa divlje deponije pokraj groblja, kažu da ljudi moraju da zovu, I  telefon ne prestaje da zvoni zbog žalbi.

- Nekada smo kupili otpad koji nađemo i van kontejnera na groblju. To se od skoro promenilo i sada odnosimo samo onaj otpad koji se nalazi na propisanim mestima, a za sve van tih lokacija ljudi moraju da zovu centralu preduzeća i da traže da dođemo i odnesemo ga, što i uradimo - rekli su nam radnici koje smo sreli.
Postavljene su čak i table kojima upozoravaju ljude da je tu zabranjeno bacanje smeća, ali bahate i nesavesne ljude to ne sprečava da otpad tu ostave. Kažu, da kada uklone jednu divlju deponiju, odmah niknu dve nove.

"Ne postoje kontejneri"

Nije Leštane jedino prigradsko naselje koje se suočava sa ovim problemom. Slično je i na groblju u Malom Mokrom Lugu u Beogradu, nadomak auto-puta Beograd – Niš. Ono po čemu je poznato, osim što potiče još od perioda Turaka, jeste to što je pretvoreno u deponiju kabastog i drugog otpada.

Tu ima svega - od starih frižidera, veš mašina, šljake, pa čak i organskog otpada, mesa, hrane koja je bačena, ali i opasnih otpadnih ulja.

Radnica u jednoj prodavnici u kojoj se prodaju sveće i cveće potvrdila je da se ljudi ponašaju kao da je groblje u Malom Mokrom Lugu deponija, a ne mesto večnog počinka.

-  Na groblje donose i bacaju građevinski materijal, stari nameštaj, prozore. Nasred groblja ima bačena čak i kada. Šta god kome ne treba oni samo donesu ovde i to tu stoji danima. Tamo do autoputa su opet napravili gomilu smeća iako ima i jedna kamera, ali ljudi i dalje bacaju smeće – rekla je svojevremno ona.

Situacija je, na žalost, i danas ista. Komunalci odnesu otpad, nesavesni građani donesu drugi. I tako u krug. Pravo vrzino kolo.

Za nekoliko meseci uklonjeno više od 100 divljih deponija

Samo u 2022. godini u Beogradu je za nekoliko meseci sa nekoliko stotina lokacija uklonjeno više od 100 divljih deponija na području Beograda, a sada ih opet ima, možda čak i više.

Goran Vesić, tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda, a aktuelni ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije apelovao je na hitnu promenu zakonskih propisa kako bi kazne bile mnogo veće za one neodgovorne građane koji nauštrb drugih prave deponije.

- Tražimo da kazne budu najmanje milion dinara, te da se onima koji ponovo bacaju smeće oduzme vozilo. Takođe, insistiramo na tome da se kod dobijanja upotrebne dozvole od investitora traži dokaz o kretanju građevinskog otpada. Tako ćemo rešiti najveći problem "divljeg" otpada, a samim tim i štedeti pare koje možemo da uložimo u druge stvari koje su važne za čistoću grada - poručio je Vesić tada.

Aplikacija “Ukloni divlju deponiju”

Ilegalno odlaganje otpada trebalo bi shvatiti ozbiljno, jer je borba protiv ove prakse ključna za zaštitu okoline u kojoj živimo, prirode i zdravlje naše zajednice. Zbog toga je veoma važno da građani učestvuju u uklanjanju nelegalnih deponija tako što će prijaviti mesta na kojima se otpad nalazi, a nadležni će reagovati.

Kako bi to bilo još lakše, Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, 2021. godine pokrenula je aplikaciju "Ukloni divlju deponiju" preko koje će svi građani moći, lako i anonimno, da daju svoj doprinos evidentiranju lokacija divljih deponija u Srbiji.

Aplikacija je građanima dostupna na platformi "Google Play Store" gde je besplatno mogu instalirati svi korisnici pametnih telefona. Kako bi prijavili divlju deponiju koju uoče u svojoj okolini potrebno je da se fotografiše putem aplikacije, i uz kratak opis pošalje prijava, koja će biti registrovana u bazi Agencije za zaštitu životne sredine.

Podaci dostavljeni preko aplikacije javno su dostupni na mapi Agencije kojoj se može pristupiti u okviru aplikacije. Građani mogu da prate i da li su nadležna preduzeća i institucije uklonile deponiju, kao i koliki je ukupan broj prijavljenih divljih deponija u njihovom okruženju i u Srbiji. Prijave su anonimne i broj prijava je neograničen. Deleći podatke o divljim deponijama na ovaj način, građani  prave prvi korak u njihovom uklanjanju pomažući na ovaj način nadležnim komunalnim preduzećima. Okrenimo na čisto.