U NOVI MILENIJUM SMO UŠLI SA ZAPUŠTENOM ĆIRILICOM: Nova knjiga prof. dr Sreta Tanasića "Srpski jezik i ćirilica, srpsko gledalo"

S jedne strane, srpski narod i njegov jezik su se u novim političkim prilikama našli razdeljeni u nekoliko država, što je samo po sebi nepovoljna činjenica i gde su srpski jezik i ćirilica od onih retkih a značajnih objedinjavajućih činilaca. S druge strane, ni u Srbiji nije bilo utvrđene jezičke politike, pa uglavnom ni razumevanja odgovornih elita za jezička pitanja.

Ovako prof. dr Sreto Tanasić analizira položaj ćirilice u svojoj knjizi "Srpski jezik i ćirilica, srpsko ogledalo" koju je nedavno objavio a koju će danas potpisivati na Sajmu knjiga. Autor konstatuje da je srpski jezik zapušten, a da je to nekome odgovaralo jer su bili jaki otpori iznutra i spolja njegovom menjanju nabolje.

- O tome svedoči i činjenica da je bilo potrebno nekoliko decenija da se usvoji zakon o jeziku i pismu, koji bi bio temelj i okvir za utvrđivanje srpske jezičke politike - konstatuje Tanasić.

Autor se dotako i statusa srpskog jezika u obrazovanju - od osnovne škole do univerziteta - sa nedozvoljivo malim brojem časova u školama, a bez učenja srpskog na fakultetima.

- Zato građani i sa univerzitetskim diplomama slabo znaju srpski standardni jezik, nemaju potrebnu svest o njegovom značaju, o važnosti vladanja srpskim standardnim jezikom - kontatuje autor knjige. Posebno malo znaju o srpskom jeziku i pisanom blagu koje je na njemu nastajalo vekovima, tih znanja decenijama nije bilo ni blizu dovoljno u obrazovnom sistemu. I još ih nema. A oni su često deo i onih državnih elita koje donose odluke koje se tiču srpskog jezika i ćirilice i uopšte srpske kulture. To je i jedan od razloga što se u našem društvu teško popravlja status srpskog jezika i ćirilice, a mnogi koji o tome odlučuju, uz to što nemaju potrebna znanja, počesto boluju i od stare srpske boljke - samoporicanje i zaziranje od bilo čega što nosi atribut srpsko.

Tanasić ističe da srpske državne elite ni pre ni posle raspada države Jugoslavije nisu, kao deo državne politike, videle brigu o srpskom jeziku i njegovom pismu.

On upozorava i na krađu i preimenovanje ne samo srpskog jezika nego i bogate pisane baštine na njemu nastale.

- Sve ono što tražimo za srpski jezik i ćirilicu, pa i šire za srpsku kulturu, a o čemu se govori i u ovoj knjizi, nalazi u evropskim dokumentima koji se odnose na prava i obaveze naroda u vezi s jezicima i pismima - ističe Tanasić. - Naravno, na narodima je i njihovim državama da te dokumente poštuju i sprovode. Kod nas se ta prava i obaveze, kad je posredi srpski jezik i ćirilica, uglavnom ne sprovode, nešto se čak i drugači je tumači.