Sigurno niste znali da OVE NAMIRNICE nakon kupovine morate ŠTO PRE DA STAVITE U FRIŽIDER - inače mogu da postanu vrlo opasne!

Zna se - konzerve, pasta, brašno, so, šećer, suvi začini i supice iz kesice idu na police; meso, suhomesato, mleko, mlečni proizvodi i jaja u frižider, voće uglavnom u zdelicu na trpezarijskom stolu, a dobar deo povrća što bliže radnom delu u kuhinji. Međutim, ispostavlja se da mnogim stvarima za koje nam ne bi palo na pamet da ih stavimo na hladno, posebno što one tamo ne stoje ni u radnji, zapravo mesto jeste – upravo u frižideru.

Pored toga što će im se pogoršati ukus ako stoje na sobnoj temperaturi, nikad se ne zna kada neka od ovih namirnica može da se pokvari do te mere da nam napravi ozbiljan problem, čak i ako do sada nismo imali nikakvih poteškoća. Štaviše, ukoliko pojedemo ovakvu hranu možemo se razboleti.

Takođe, ne bi trebalo zaboraviti da se u Srbiji svake godine bespotrebno baci 777.000 tona hrane. Nažalost, skoro 90 odsto svih bačenih namirnica – kako onih koje su se pokvarile, kako otpada koji nastaje tokom pripreme hrane, tako i gotovih obroka - završi kao otpad na deponijama.

Nažalost većina ovih deponija ne zadovoljava sanitarne standarde, a o tome da su mnoge od njih potpuno divlje i neuređene, da i ne govorimo. Pritom, hemijske, biološke i fizičke reakcije koje nastaju truljenjem hrane, mogu uticati na trovanje ptica, malih životinja i vodotokova. Drugim rečima, rizici da nepromišljenim bacanjem hrane ugrozimo kompletnu životnu sredinu, nesagledivi su.

Evo koje namirnice bi trebalo držati na hladnom, jer je ipak u pitanju kvarljiva roba. Lista je podugačka i sigurno ćete se za mnoge iznenaditi.

Kečap

Nenačet klasični kečap možda i ne mora da bude u frižideru. Međutim, čim ga otvorite trebalo bi da stoji na hladnom, posebno ukoliko ga nećete pojesti u roku od 2-3 dana, što uglavnom nije slučaj. Stavljanjem u frižider sprečićete razmnožavanje štetnih bakterija i gljivica koje se neretko u manjim količinama već nalaze u samom proizvodu. Takođe, ukoliko kupujete takozvani organski kečap, odnosno onaj koji je napravljen bez ikakvih konzervanasa ili aditiva, u frižideru mu je mesto čak i pre otvaranja.

Senf i ren

U senfu nema sastojaka koji bi se pokvarili, ali i dižonski i klasični senf će vrlo brzo izgubiti svoj karakteristični ukus i razvodniti se ukoliko stoji na sobnoj temperaturi. Za razliku od njih, rendani marinirani ren vrlo lako će se pokvariti, a i svakako je bezukusan kada je poslužen nerashlađen.

Avokado

Da, u pravu ste kada kažete da zeleni avokado treba držati na sobnoj temperaturi sve dok ne dostigne željenu zrelost i mekoću. No, ukoliko ste kupili već sazreli plod ili nemate vremena da iskoristite onaj koji je u međuvremenu dozreo u vašem domu, ne dozvolite mu da postane prezreo. Stavite ga u frižider i imaćete nekoliko dana “fore” da napravite gvakamole, tost sendvič sa avokadom ili neko drugo jelo sa ovom sve popularnijom super-namirnicom.

Zrele banane

I ovde je slična situacija kao sa avokadom – zelene banane nikako ne bi trebalo stavljati na hladno, jer će to definitivno zaustaviti proces njihovog sazrevanja. Međutim, kada dostignu idealnu zrelost, očuvaćete ih duže ukoliko budu stajale u frižideru. Možda kora hoće dobiti smeđu boju, ali ne brinite se, sam plod će zadržati savršen ukus.

Svež šećerac

Često nam se dešava da kupimo kukuruz u klipu, pa se ispostavi da baš tog dana nemamo vremena da ga skuvamo ili ispečemo. Nažalost, zahvaljujući vlazi i toploti, šećerac vrlo brzo promeni ukus, a postoji opasnost i da se od jutra do večeri ubuđa. Zato 

bi najpametnije bilo, još dok je u lišću, smestiti ga u nepropusnu kutiju i do kuvanja odložiti u frižider. Tako može da “izdrži” i do sedam dana.

Integralno brašno

Integralno pšenično brašno i integralno brašno dobijeno od drugih žitarica obavezno bi trebalo čuvati u frižideru nakon otvaranja, jer će se zbog klica usmrdeti i užegnuti mnogo brže nego kad je u pitanju klasično belo pšenično brašno. S druge strane, bitno je da ne dozvolite da u u njega ne uđe vlaga iz frižidera, pa ga zato čuvajte u hermetički zatvorenim posudama.

Mleveni orašasti plodovi

Iako orasi, lešnici, bademi i drugo orašasto voće može dugo da opstane na sobnoj temperaturi, to ne važi od trenutka kada ste ga jednom samleli. Tad postaju skloni naseljavanju plesni, ali i larvi brojnih insekata. Srećom, mlevene orašaste plodove možete bez problema mesecima čuvati u frižideru, pa čak i zamrzivaču.

Citrusi i drugo voće

Iako vrlo lepo izgledaju kao “mrtva priroda” u činiji na trpezarijskom stolu, pomorandže, limun i ostalo citrusno voće, kao i grožđe, vrlo lako na sebe poprima plesan, ukiseli se i postaje neukusno i neupotrebljivo. A predstavlja i vrlo veliki rizik po zdravlje. Imajte u vidu da će vam, ako ga čuvate u frižideru ili negde na hladnom, trajati i do četiri puta duže.

Suvo voće

Mnogi od nas, nevezano za to da li je u toku post ili ne, vole da se tokom hladnih zimskih dana zaslade suvim kajsijama, smokvama, šljivama, grožđem, brusnicama i drugim dehidriranim voćem, bogatom vitaminima. Premda nije u pitanju baš tako lako kvarljiva roba, treba imati u vidu da uvek postoji rizik od naseljavanja kolonije kuhinsjkih moljaca i sličnih insekata, te bi sušeno voće koje nećemo pojesti odmah pametnije bilo čuvati, ako ne u frižideru, onda barem negde na hladnom.

Pekmez, džem, marmelada

Bilo da je u pitanju domaći pekmez od šljiva, džem od kajsija ili industrijska marmelada od šipka, ovakve namaze bi definitivno trebalo čuvati na hladnom. Naročito one koji su pravljeni bez dodatog konzervansa i sličnih aditiva. Ono što se definitivno ne preporučuje jeste da “samo skinete plesan” koja se nakupila na vrhu, a ostatak pojedete. Iako vam 100 puta do sada možda nije bilo ništa, ne znači da 101. neće.

Ulje

Sigurno ste primetili da se mnoge vrste jestivih ulja, pa čak i suncokretovo, vrlo brzo nakon otvaranja užegnu. Zato bi ona egzotičnija (i skuplja) ulja, koja se ređe koriste, nakon otvaranja trebalo čuvati na hladnom, idealno na temperaturi koja je između 10 i 20 °C . Ovo važi i za maslinovo ulje. Ukoliko vam se čini da je ulje nakon držanja na hladnom postalo zamagljeno ili gušće, ne brinite se. Čim ga izložite sobnoj temperaturi, vratiće se u svoje prirodno stanje.

Biljni puteri

Ukoliko ste ljubitelj prirodnih biljnih putera poput onog koji se dobija od semenki ili možda organskog kikiriki putera, imajte na umu da bi ove proizvode trebalo čuvati u frižideru. Na sobnoj temperaturi, ulje iz namaza će se podići na površinu i vrlo brzo užegnuti. S druge strane, pošto se ovakvi puteri kad su hladni veoma teško razmazuju, setite se da ih izvadite sat vremena pre upotrebe.

Biljna mleka

Sojino, bademovo, pirinčano i slične vrste mleka do otvaranja možete bez straha držati na soboj temperaturi. Međutim, nakon otvaranja obavezno bi trebalo držati ih u frižideru i iskoristiti u roku od maksimalno pet do sedam dana. U suprotnom rizikujete ozbiljno trovanje.

Čokoladni sirup

Ukoliko volite svoje palačinke, sladoled i druge slatkiše da prelijete čokoladnim sirupom u tubi ili bočici, trebalo bi da znate da on neotvoren na polici može da stoji i nekoliko godina. No, nakon otvaranja, trebalo bi ga držati u frižideru. Pritom, mora se iskoristiti u 

roku od najviše nekoliko meseci. Znaci da više nije za upotrebu su vidljivi tragovi buđi, neprijatan miris i onda kada proizvod postane vodnjikav.

Javorov sirup

Iako nije česta namirnica u našim krajevima, ukoliko vam se pruži prilika da od nekoga iz inostranstva dobijete bočicu pravog, prirodnog sirupa od javora, obavezno ga čuvajte u frižideru. Pošto takav sirup u sebi ne sadrži nikakav konzervans, vrlo lako se pokvari i može da postane vrlo toksičan.

Soja sos

Premda se, zbog visokog udela soli, koja je prirodni konzervans, čak ni otvoreni soja sos neće dugo pokvariti ukoliko stoji na polici, držanje na sobnoj temperaturi može pokrenuti razne hemijske reakcije koje će mu promeniti ukus i zato je pametnije odmah nakon otvaranja bočicu soja sosa staviti u frižider.

Sveže začinsko bilje

Pošto sigurno nećete iskoristiti celu količinu svežih začina za pripremanje obroka, a stvarno je šteta da se baci, ostatak čuvajte u frižideru. Bosiljak, ruzmarin i majčinu dušicu dobro operite, ocedite, stavite na papirni ubrus i umotajte, a potom prebacite u plastičnu kutiju. Mirođiju, peršunov ili celerov list možete sitno naseckati, staviti u kesice i potom staviti u zamrzivač. Kad vam zatrebaju, biće sveži kao da ste ih tek ubrali.

Lekovi

Iako mnogi svoju kućnu apoteku drže u ormariću u kupatilu ili negde drugde na sobnoj temperaturi, to nije dobro za sve lekove. Neke vrste antibiotika, insulin, kapi za oči, pa i neki od uobičajenih sredstava za skidanje temperature i drugih lekova vrlo brzo gube svoja lekovita svojstva, a neki čak postaju i otrovi ukoliko su izloženi visokim temperaturama. Pročitajte pažljivo uputstvo za svaki lek i ako piše da je maksimalna temperatura čuvanja ispod one koja je u vašim prostorijama, takve lekove bolje čuvajte u frižideru. I naravno, ukoliko bilo kom leku istekne rok, nikada ga ne bacajte u komunalni otpad, već odnesite u najbližu apoteku, gde bi trebalo da se pobrinu da se on adekvatno odloži kao farmaceutski otpad.

Alkoholni napici

Mnoge vrste alkohola, a posebno lako kvarljive mlečne i kremaste likere, penušava i crvena vina, trebalo bi nakon otvaranja čuvati u frižideru. S obzirom na to da crveno vino nije fino piti hladno, setite se da ga na vreme izvadite iz frižidera, kako bi u trenutku služenja dostiglo idealnu temperaturu od 18,3 °C. Ukoliko ga držite na sobnoj temperaturi, postoji ogromna šansa da će se već u roku od par dana pretvoriti u sirće, koje iako upotrebljivo i nije za bacanje, definitivno više nije vino.

Sve u svemu, velika je verovatnoća da u svoj frižider stavljate mnoge stvari koje možda i ne biste morali, dok one koje bi obavezno trebalo čuvati na hladnom, držite na sobnoj temperaturi i time rizikujete ne samo neukusne, nekvalitetne obroke, već i sopstveno zdravlje.

Zato, da biste smanjili štetu, poslušajte naše savete i držite sve navedene namirnice na hladnom. A ukoliko se i desi da se nešto od hrane pokvari, umesto da je bacite, dodajte je u svoj kompost ili iskoristite na neki drugi način, ukoliko je moguće.

I, naravno, ne zaboravite da svako bacanje hrane predstavlja ne samo nepotreban otpad, doprinosi klimatskim promenama truljenjem, već i potpuno nepotrebno bacanje novca.

Učestvuj i ti u očuvanju životne sredine. Saznaj više na Okrenimo na čisto.