TOZOVČEVI "GENI" POZLATILI DIRKE: Kraljevo, rasadnik talenata, iznedrilo virtuoze na harmonici

I, ne samo oni, već i mnogi drugi, neznani i znani, samouki i školovani harmonikaši, njihovi prethodnici ili naslednici, svi iz kraja nadomak ćudljivog Ibra i plahe Zapadne Morave, upotpunjuju priču o čuvenim virtuozima na crno-belim dirkama.

- Ovde izgleda postoji poseban klimatski splet. Jednog dana će genetičari i istoričari istraživati šta je to toliko posebno da se baš u ovom regionu rađaju najveći umetnici na harmonici - ovako je jedan urednik poznate domaće muzičke kuće pokušao da objasni fenomen zlatnih harmonika sa Ibra i Morave.

Stariji Kraljevčani jedinstvenog su stava da su najpoznatiji ovdašnji, varoški harmonikaši tokom 20. veka Mihajlo Milovanović, Nenad Mićović, Voja Trifunović, Svetozar Živković, njegov sin Predrag Živković Tozovac i Novica Negovanović svojim talentom i umećem utisnuli dubok, neizbrisiv trag, ali i utabali stazu mlađim generacijama ostavljajući im težak zadatak da ih prevaziđu.

- Da li zbog tog, kako imam običaj da kažem Tozovčevog gena, ili je to zbog Ibra i Zapadne Morave, ne mogu da tvrdim, ali fenomen kraljevačke harmonike i taj autentični način sviranja svakako postoji. Usuđujem se da kažem i da je Kraljevo rasadnik talenata, darovitih ljudi koji su stvorili neke od najlepših narodnih pesama i kola, čuvajući istinsko jezgro naše tradicionalne muzike - pojašnjava Vlada Panović, rođeni Kraljevčanin, poznati umetnik, virtuoz na harmonici, umetnički rukovodilac Narodnog orkestra RTS.

Slaže se i Miša Mijatović, prekaljeni i poznati harmonikaš, plodan kompozitor i estradni umetnik.

- Sačuvati narodnu muziku, srpsku tradicionalnu, izvornu pesmu danas je od neprocenljivog značaja. Kraljevačka harmonika je prepozntljiva, ne samo po preciznom sviranju i raskošnom zvuku, nego upravo po negovanju nasleđa. Fenomen harmonikaša poteklih iz kraljevačkog kraja postojao je u 20, a evo postoji i u 21. veku. Verujem da će, uz talenat i veliki trud i rad, kontinuitet nastaviti i oni koji budu došli posle nas - kaže Mijatović, napominjući i nesumnjive zasluge profesora u Muzičkoj školi "Stevan Mokranjac".

A, na svoje naslednike, poput Aleksandra Sofronijevića i Nikole Pekovića, njihove starije kolege od kojih je mlađa garda umešno "krala zanat", svakako mogu da budu ponosne.

- Veoma sam srećan što sam rođen u Kraljevu gde postoji posebna energija i kod za ono što su minulih decenija stvarali Tozovac, Negovanović, Mijatović i Panović. Nadam se da će se pojaviti novi ljudi koji će imati tu energiju i volju da nastave muzičku tradiciju sa Ibra i Morave - naglašava Aleksandar Sofronijević, harmonikaš, šef orkestra, kompozitor i producent.

Vanredni profesor harmonike na Fakultetu umetnosti u Nišu Nikola Peković, autentični zvuk kraljevačke harmonike pronosi i koncertnim dvoranama širom Evrope, Severne Amerike i Azije.

- Drago mi je što ima dosta muzički talentovane dece, ne samo na harmonici, već i u drugim žanrovima - ističe Peković.

- Trudim se da kroz klasičnu muziku, obradama ili savremenim interpretacijama naše tradicionalne, izvorne, narodne pesme predstavim široj publici jer zaslužuju da ih i na taj način sačuvamo kao blago našeg nacionalnog identiteta.

Podarili najlepše pesme

U MARTU je formirana Radna grupa za izbor idejnog rešenja zajedničkog spomen-obeležja Predragu Živkoviću Tozovcu i Novici Negovanoviću u Kraljevu. Time Kraljevčani žele da odaju počast i da se na prigodan način oduže svojim sugrađanima, preminulim 2021. godine, koji su tokom dugogodišnjih i plodnih karijera, čuvajući tradiciju srpskog melosa, podarili neke od najlepših, nezaboravnih narodnih pesama.

Festival

U ORGANIZACIJI Kulturnog centra "Ribnica" ovog leta je u gradu na Ibru upriličen drugi po redu Festival "Zlatne harmonike Kraljeva". U okviru manifestacije održano je i takmičenje mladih, neafirmisanih harmonikaša koji su se nadmetali za nagradu "Novica Negovanović".