DOSTIGLI SMO SAM VRH SVETSKE NEUROHIRURGIJE: Intervju - prof. dr Lukas Rasulić, neurohirurg

Ulazak u najuže rukovodstvo EANS sa 40 nacionalnih članica, tri pridružene, i brojnim pojedincima kao individualnim članovima, za profesora Rasulića je - "velika čast, ali i odgovornost".

U intervjuu, za "Novosti", kaže da je taj izbor ujedno i prilika kojom se za srpsku neurohirurgiju otvara mogućnost da u svakom trenutku bude u toku sa svim aktuelnostima i prati evropske trendove.

- To nam omogućava i da se srpski neurohirurzi u većem broju uključuju u međunarodne neurohirurške aktivnosti, pre svega, u smislu edukacije, kao i prezentacije svojih profesionalnih rezultata - objašnjava dr Rasulić, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, neurohirurg na Neurohirurškoj klinici UKCS i predsednik Udruženja neurohirurga Srbije.

Šta je bila odlučujuća preporuka za ovo mesto u EANS?

- Prvenstveno konstantni napori i veliko angažovanje u oblasti hirurgije perifernog nervnog sistema i neurohirurgije uopšte, koji su prepoznati, kako u nacionalnim, tako i u regionalnim i međunarodnim okvirima. Posvećenost i proaktivnost u dosadašnjem radu, doveli su do toga da budem na brojnim pozicijama u Evropskoj asocijaciji, Svetskoj federaciji neurohirurških udruženja, i mnogim asocijacijama neurohirurga širom sveta.

Ipak, ovo nije prvo proznanje vašoj stručnosti i angažovanju.

- Posebno priznanje idejama, viziji, ličnom entuzijazmu i ogromnom zalaganju, međunarodna neurohirurška zajednica mi je odala poveravanjem organizacije nekih od najznačajnijih međunarodnih neurohirurških skupova u periodu 2017-2022, među kojima je i najveći kontinentalni kongres neurohirurga EANS 2022.

Koliko je bilo teško organizovati ove skupove u toku pandemije kovida 19?

- Naročito složeno bilo je sprovesti to da se događaj, kao što je EANS kongres 2022. održi u Beogradu, uprkos velikoj verovatnoći da bude otkazan ili prezakazan, kako zbog pandemije, rekonstrukcije Kongresnog centra Sava, tako i političkih okolnosti izazvanih ratom u Ukrajini. Ipak, on je proglašen za najbolji kongres u istoriji EANS, na kojem su bili prisutni neurohirurzi iz celog sveta, uključujući Rusiju i Ukrajinu. Naravno, veliki je i doprinos kolega iz svih naših neurohirurških centara koji su pokazali da posvećeno pratimo razvoj ove oblasti i trudimo se da pacijentima pružimo najbolju moguću negu što i jeste definisano kao jedan od glavnih ciljeva Evropske asocijacije.

Uvek podvlačite da je srpska škola neurohirurgije odavno zauzela svoje mesto na svetskoj mapi.

- Naše aktivnosti su usmerene na naučno i stručno usavršavanje i afirmaciju neurohirurgije u Srbiji, kroz međunarodnu saradnju, koju, pored ostalog, ostvarujemo kroz članstva u svim evropskim i svetskim organizacijama, a posebnu pažnju posvećujemo saradnji neurohirurga u regionu. Kao rezultat toga 2012. je osnovano Udruženje neurohirurga jugoistočne Evrope - SeENS, među čijim osnivačima su neurohirurzi iz Srbije.

Da li to dodatno otvara put usavršavanju mladih?

- Veliki broj međunarodnih događaja koji su organizovani u proteklom periodu je iskorišćen kao ulaznica za sve mlade i buduće stručnjake u ovoj oblasti, kao i za predstavljanje domaće ekspertize, znanja, pozicioniranje Beograda na svetskim mapama, i to ne samo neurohirurgije, već i čitave medicine. Trenutno se 16 mladih specijalizanata neurohirurgije iz Srbije nalazi u četvorogodišnjoj rotaciji u okviru EANS trening kurseva, koji predstavljaju najznačajniji vid edukacije za mlade na završnim godinama specijalizacije u oblasti neurohirurgije.

Ako bismo gledali evropski i svetski rang, gde je mesto naše neurohirurgije?

- Srpska neurohirurgija u potpunosti ide u korak sa razvojem evropske i svetske. Srpski neurohirurzi su vremenom stekli izuzetnu veštinu kojom suvereno vladaju i na taj način obezbeđuju bolji kvalitet života za svakog pacijenta. Naše angažovanje na međunarodnom planu i mogućnost da sarađujemo sa najvećim ekspertima iz oblasti neurohirurgije značajno doprinosi uvođenju novih znanja, veština i procedura, unapređenju kvaliteta lečenja dece i odraslih u Srbiji, i podizanju standarda lečenja korišćenjem multidisciplinarnog pristupa. Sa ponosom možemo reći da se u Srbiji izvode praktično sve najsloženije neurohirurške procedure u lečenju neurohirurških pacijenata. To je dovelo do značajnog smanjenja upućivanja neurohirurških pacijenata iz Srbije na lečenje u inostranstvo.

U kojem pravcu se razvija ova grana, šta je budućnost neurohirurgije?

- Postoje ambiciozni planovi za unapređenje kapaciteta neurohirurških centara širom Srbije. To podrazumeva izgradnju novih, najsavremenijih objekata. Od posebnog značaja je i implementacija veštačke inteligencije.

Da li je planirano i širenje mreže neurohirurških centara?

- U toku su planovi za stvaranje specijalizovanog centra isključivo posvećenog slučajevima pedijatrijske neurohirurgije. U toku je i formiranje Centra za funkcionalnu neurohirurgiju, gde će se korišćenjem posebnih metoda i procedura duboke moždane stimulacije, na najsavremeniji način lečiti pacijenti sa funkcionalnim poremećajima, epilepsijom i poremećajem ekstrapiramidnog sistema, najčešće izraženog kroz nevoljne pokrete. U planu je i osnivanje namenskog Centra za hirurško lečenje povreda i oboljenja perifernog nervnog sistema.

Koji benefiti se mogu očekivati?

- Koncentrisanjem stručnosti u ovoj specifičnoj oblasti, pacijenti mogu očekivati visoko specijalizovanu negu.

Imamo li mi za taj koncept dovoljno neurohirurga, opreme, sala...?

- Imamo relativno mali broj neurohirurga u odnosu na neke druge oblasti medicine, ali ispunjavamo svetski kriterijum: jedan neurohirurg na 100.000. Ipak, taj broj je očekivano koncentrisan u velikim centrima. U budućnosti bi trebalo osnaživati regionalne centre kako bismo obezbedili da svi pacijenti u Srbiji imaju jednake mogućnosti i pristup stručnjacima. Opreme i operacionih sala imamo zahvaljujući sveobuhvatnoj, svesrdnoj i kontinuiranoj podršci Ministarstva zdravlja i relevantnih institucija Srbije.