SVEČANA AKADEMIJA POVODOM 70 GODINA NOVOSTI: Obeležen veliki jubilej (FOTO/VIDEO)

20.05. - Umetnički deo programa, koktel i torta

U UMETNIČKOM delu programa učestvovali su Akademski hor "Obilić", maestro na harmonici Petar Marić i gudački kvartet Allegreto, a ceo događaj prenosili su kanal Vesti TV Pink i portal "Novosti".

20.00 - Direktor pošte uručio direktorki Novosti jubilarnu poštansku marku

Na akademiji je predstavljena jubilarna poštanska marka objavljena povodom godišnjice "Novosti". Direktor "Pošte Srbije" Zoran Đorđević uručio je ovo posebno filatelističko izdanje Oliveri Anđelković, direktorki "Novosti". Autor marke i plaketa je akademski grafičar Marija Vlahović.

19.30 - Prikazan dokumentarac o Novostima

Sa pažnjom uvaženi gosti su ispratili dokumentarni film o "Novostima" reditelja Miloša Škundrića, u kome je zahvaćen period od pojave prvog večernjaka u tiražu od 14.700 primeraka do današnjih dana, kada "Novosti" uz štampano izdanje i visokopozicionirane digitalne medije, imaju i dva studija i sopstvenu produkciju, kao i radio-stanicu sa tri decenije dugom tradicijom. U filmu je prikazano sve ono po čemu su "Novosti" bile prve i prepoznatljive: prva nagradna igra "100 nagrada", prvi TRN, prve ilustrovane srednje strane sa lepoticama, "Porodica Tarana", a zatim i legendarna "Julija Džons". Pokrenuli smo i akciju "Najplemenitiji podvig godine", konkurs za najbolju karikaturu "Pjer", književnu nagradu "Meša Selimović", priznanje za izuzetan glumački doprinos "Žanka Stokić"... Nisu zaboravljeni ni naši novinari koji su položili svoje živote hrabro i profesionalno izvršavajući zadatke: Milan Žegarac, Jusuf Čehajić, Milan Pantić. O ovim i drugim poduhvatima našeg lista u filmu su govorili istoričar Slavenko Terzić, reditelj Emir Kusturica, glumica Tanja Bošković, pisac i upravnik Narodne biblioteke Vladimir Pištalo i Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja...

19.00 Početak svečanosti - Na početku svečane akademije intonirana je himna i prikazan film o razvoju Novosti.

Posle himne "Bože pravde", u izvođenju Akademskog hora "Obilić", prisutnima se obratio Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik "Novosti", koji se zahvalio svima koji su prisustvom i čestitkama uveličali našu veliku proslavu:

- Nastale u istorijskim okolnostima Tršćanske krize kada smo zdušno branili "parče", misleći tada "svoje zemlje", "Novosti" danas, takođe, učestvuju u odbrani dela svoje, ali srpske zemlje, Kosova i Metohije. Kako tada pre 70 godina tako, dakle, i danas. I tada i danas, kako kaže naš ugledni istoričar Ljuba Dimić, to davanje ponekog "parčeta zemlje" i s ove i s one strane Drine bilo je zaloga prijateljstva sa Zapadom. Toliko o istorijskim podsećanjima, paralelama i analogijama. A vremena su svakako, kada su Srbi u pitanju, nespokojna. A potreba za sabornošću nikad veća.

Vučelić je naglasio da smo se u ovde pročitanim čestitkama, uglavnom na našu radost lišenih prigodničarskog tona, mi u "Novostima" stvarno i sa velikim pokrićem prepoznali i još jednom dobili potvrdu da vredi ono što radimo u vremenima koja nisu sklona istinitom i pravovremenom informisanju i poštovanju načela novinarske profesije i publicistike:

- Nameravao sam da nešto kažem o toj nesklonosti istini u vremenima laži, dezinformacija i postistina, ali sam od toga odustao kada sam pročitao tekst čestitke "Novostima" mog dragog i velikog prijatelja, poštovanog vladike Irineja, episkopa bačkog. Niko bolje od njega nije postavio taj nalaz i uvid. I niko ga bolje nije opisao i definisao. Uz preporuku, svima vama, ponovnog čitanja tog divnog teksta, duboko se zahvaljujem mnogopoštovanom vladici Irineju.

- A posebno sam - rekao je Vučelić obraćajući se vladici - zahvalan na sledećim rečima upućenim nama u "Novostima": "Naš jubilar nije žižak koji tinja ni slabašna svećica na vetru, nego jarko svetlo u domu našeg novinarstva".

Sažimajući ono najvažnije, s pravom se kaže, istakao je glavni i odgovorni urednik, da su "Novosti", koje se štampaju na ćirilici i na sve druge načine čuvaju srpski jezik, narodne novine sa neskrivenim nacionalnim predznakom, težnjom ka sabornosti. Medij koji čvrsto stoji na srpskom stanovištu i sa otvorenom težnjom da to srpsko stanovište bude i ostane na magistralnom putu kojim ide Srbija:

- "Novosti" čine mnogo gradeći na svim prostorima na kojima žive Srbi ono što se zove srpski kulturni obrazac. "Novosti" su jedine srpske novine koje izlaze i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Raspolažu, još uvek, moćnom dopisničkom mrežom koja pokriva ne samo celu Srbiju, već se proteže od Moskve, preko Pariza, Brisela, Zagreba, Podgorice, Banjaluke, Rima, Skoplja...

18.00 - Dolazak zvanica - Zvanice su dočekali vlasnik Boban Rajić, direktorka kompanije Olivera Anđelković, glavni i odgovorni urednik MIlirad Vučelić. Na svečanost povodom godišnjice Novosti bili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministarka Darija Kisić, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, episkop bački Irinej Bulović, direktor pošte Zoran Đorđević i mnogi drugi.

Dolazak zvanica pogledajte na priloženom video snimku.

Ideja o pokretanju "Večernjih novosti" potekla je od poznatog novinara, publiciste i istoričara Vladimira Dedijera, zbog događaja u Trstu i potrebe da se pokrene novi večernji list, koji bi izlazio po podne i objavljivao sveže, kratke vesti sa mnogo fotografija i krupnih naslova.

"Večernje novosti" su od samog početka, a pogotovo sada, glasilo sa "nacionalnom frekvencijom", na čijem "fonu" su iznikli i "Radio Novosti" i portal "Novosti". 

Prvi broj je izašao u jeku Tršćanske krize, 16. oktobra 1953, prvi glavni urednik bio je Slobodan Glumac, imao je osam strana i štampan je u tiražu od 14.501 primerak. Zanimljivo je da je među kolporterima koji su prvi broj "Večernjih novosti" prodavali u Beogradu bio i tada šesnaestogodišnji učenik Milovan Danojlić, naš veliki književnik i akademik.

U zlatno vreme, "Novosti" su štampale više od 800.000 primeraka dnevno, po čemu i danas drže sve rekorde na našim prostorima. Najveći dnevni tiraž imale su 5. maja 1980, dan posle Titove smrti, kada je iz štamparije izašlo 1.030.150 primeraka. Kako savremenici kažu, put do uspeha bio je trnovit i neizvestan, pun uspona i padova. Svega je bilo, ali ne i odustajanja od njegovog veličanstva - čitaoca.