NOVINE KOJE SU SE ČITALE UŠIMA: Letopis o vremenu kada su novinari pisali između redova

"Brionski plenum", stanje u službi "državne bezbednosti", smena Aleksandra Rankovića, reorganizacija rukovodećih organa države i partije, takođe su propraćeni na stranicama Večernjih novosti. Sa još većom pažnjom i u kontinuitetu praćeno je sazrevanje "inicijative" o pokretanju postupka koji se tiču ustavnih promena na saveznom, republičkim i pokrajinskim nivoima. Kroz izveštavanje o "ustavnim amandmanima" (donose se počev od 1967), koji su značajno ograničavali samostalnost Federacije, stavili je pod "nadzor" republičkih i pokrajinskih struktura, dali pravo pokrajinama da donesu sopstvene ustave što je vodilo osamostaljivanju i potpunoj samoorganizaciji autonomnih pokrajina, na stranicama Novosti se mogla naslutiti budućnost jugoslovenske države i onih koji u njoj žive.

Novinari Večernjih novosti su pisali o: demografskim prilikama u zemlji, položaju žena, nezaposlenosti, stambenoj izgradnji, problemima vaspitanja omladine, rezultatima ostvarenim na realizaciji Društvenog plana u periodu 1964-1970, rastu cena, inflaciji, protivurečnom društvenom razvoju jugoslovenske države, razvoju privrednog sistema, daljoj deetatizaciji društvenih odnosa, otežanoj "komunikaciju između republičkih rukovodstava i savezne države", sadržaju "Deklaracije o nazivu i položaju hrvatskog jezika" i sve prisutnijem hrvatskom nacionalizmu, promeni ustavog okvira autonomija unutar Srbije, poseti J. B. Tita KiM, podizanju društvenog standarda građana i političkoj situaciji u zemlji...

Njihovoj pažnji nije promakla ni avionska nesreća na padinama Avale u kojoj su 1964. život izgubili sovjetski ratni veterani oslobodioci Beograda na čelu sa maršalom Birjuzovom, smrt Vinstona Čerčila, saobraćajna nesreća u kojoj je stradao Slobodan Penezić Krcun, teroristički napadi na jugoslovenska diplomatska predstavništva u SAD i Evropi, kao i terorističke aktivnosti neprijateljske emigracije u zemlji (aktiviranje dve eksplozivne naprave na Železničkoj stanici u Beogradu, eksplozija u bioskopu "20. oktobar" u Beogradu, podmetanje bombe u garderobi beogradske železničke stanice, koje su izveli pripadnici ustaške emigracije maja, jula i septembra 1968, kao i napad na šefa jugoslovenske vojne misije u Berlinu juna 1969).

Demonstracije albanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji iz novembra 1968. godine Večernje novosti su propratile ističući pojavu parole "Kosovo - republika" i ukazujući na razloge "upotrebe sile" i angažovanje vojnih jedinica u smirivanju demonstracija, ocenjenih od strane državnog vrha zemlje kao "antidržavnih" i "podstaknutih iz Albanije". "Jezičke konsultacije" koje su aprila 1969. održane u Prištini i njihov zaključak da Albanci treba da imaju "jedan jezik, jedan pravopis, jer su jedna nacija", takođe su uočene na stranicama lista. Novosti su krajem šezdesetih pisale o donošenju Zakona o Narodnoj odbrani, dužnostima republika i autonomnih pokrajina u odbrani zemlje, statusu koji je dat Teritorijalnoj odbrani. Pažnju su posvetile odlukama koje su donosile sve politički udaljenije Skupština Srbije i skupštine autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova.

Sa pažnjom su Večernje novosti pratile događaje vezane za formiranje i rad naučnog instituta u Vinči, zanimale se za rezultate popisa stanovništva iz 1961, pisale o monetarnoj reformi iz sredine šezdesetih i stanju u bankarstvu, izveštavale o proizvodnji mleka u PKB-u, kao i o sveukupnom državnom uvozu i izvozu. Svoju pažnju redakcija lista je posvećivala izgradnji auto-puta "Bratstvo-jedinstvo" kroz Srbiju, otvaranju i radu "Aerodroma Beograd" u Surčinu, izgradnji TV tornja na Avali početkom šezdesetih i njegovom puštanju u rad sredinom iste te decenije, početku proizvodnje televizora u Nišu, radu i rezultatima koje postiže fabrika automobila u Kragujevcu, proizvodnji traktora IMT, integracijama kojima je formirana Beogradska konfekcija "Beko", izgradnji pruge Beograd - Bar. Novosti su izveštavale o posledicama katastrofalnih zemljotresa koji su početkom šezdesetih zadesili Skoplje, a krajem iste decenije Banjaluku.

* * * * * * * *

U "NOVOSTIMA" ROĐENA IDEJA O PRVOJ GITARIJADI

NA stranicama lista posvećenim kulturi mogla su se sresti imena Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić, Dušana Matića, Miodraga Bulatovića, Antonija Isakovića, Ivana B. Lalića, Branka Miljkovića, Stevana Raičkovića, Danila Kiša, Borislava Pekića... List je izveštavao o aktuelnim i značajnim izložbama poput onih koje je organizovao Petar Lubarda, ali i onima koje su gostovale u Beogradu i prezentovale dela najvećih umetnika sveta, poput izložbe posvećene stvaralaštvu Van Goga. Novinari Večernjih novosti su pisali o susretima profesionalnih pozorišta, filmskim svečanostima i značajnim filmskim ostvarenjima (A. Petrovića, P. Đorđevića, Ž. Pavlovića...), "Mokranjčevim danima" u Negotinu, formiranju Univerziteta u Nišu, početku rada Beogradskog internacionalnog festivala (BITEF) i Beogradskih muzičkih svečanosti (BEMUS), organizovanju prvog Sajma knjiga u Beogradu... Novinari Večernjih novosti su pratili aktuelne rasprave o idejnim kretanjima u kulturi, intenzivnoj politizaciji inteligencije, ulozi medija u formiranju javnog mnjenja.

List je prezentovao vesti koje su govorile o problemu nepismenosti koja nije iskorenjena i pokušajima njegovog rešavanja. Novinari Novosti su u kontinuitetu izveštavali o muzičkim kretanjima u zemlji i svetu. Na stranicama lista su, takođe, objavljivane vesti o novim muzičkim trendovima, koncertima i muzici "Bitlsa" i "Rolingstonsa"... U ovoj redakciji je uostalom rođena ideja o Beogradskoj gitarijadi. Pažnja je posvećena podizanju i aktivnostima Doma omladine u Beogradu. Tema sporta bila je stalno prisutna.

List je pisao o olimpijskim igrama i postignutim rezultatima (Rim 1960, Tokio 1964, Meksiko 1968 ), svetskom rekordu Vere Nikolić u trci na 800 metara, fudbalskim prvenstvima u zemlji i Evropi, uspesima košarkaških timova i reprezentacije, istaknutim sportistima...

Tokom pedesetih i šezdesetih godin HH veka Večernje novosti su bile pouzdani hroničar vremena i list koji je veličao spoljnu i unutrašnju politiku jugoslovenskog režima, ali je to činio na sebi svojstven način. Informacije o spoljnoj politici Josipa Broza i jugoslovenske države "stizale" su u redakciju Novosti, ali i drugih listova, "odozgo". I novinari su te informacije bespogovorno delili sa čitaocima. Pravo na sopstveno mišljenje tu nije postojalo. Kada su u pitanju teme koje su se ticale unutrašnjopolitičkih prilika u zemlji, novinari sve do pred kraj šezdesetih nisu imali "prostora" da u tekstovima koje potpisuju saopštavaju svoje stavove, već su morali da prezentuju stavove dostavljene iz državno-partijskih centara i tela zaduženih za kreiranje medijske slike sveukupnih dešavanja u zemlji.

Izvesni "dah" osvojene slobode u novinarskom poslu mogao se osetiti počev od poznih šezdesetih godina HH veka. Ali i tada su novinari ponešto mogli da saopšte "između redova", a čitalačka publika da pročita, takođe, "između redova". U pedesetih i šezdesetih godinama HH veka, ukoliko je čovek želeo biti dobro informisan, kako je govorio pesnik Petar Pajić, novine su se "čitale ušima". Danas ta štampa, među njima i Večernje novosti, predstavlja značajnog svedoka jednog vremena, spoljne i unutrašnje politike jedne države, hroničara događaja u privredi, kulturi, sportu... Onima koji danas Večernje novosti uzmu u ruke i čitaju ih u kontinuitetu, izdanja iz pedesetih i šezdesetih godina nude više saznanja o tim decenijama nego čitaocima koji su ih sa nestrpljenjem i u žurbi kupovali od uličnih prodavaca i "napreskok" čitali, dok se grafička farba još nije ni osušila.