VREME ISPUNJENO NADOM I STRAHOM: Rađanje novog večernjeg lista u periodu nužnih političkih promena u Jugoslaviji

Na spoljnopolitičkom planu ta se politika ogledala u: "približavanju" zvaničnog Beograda balkanskim državama Grčkoj i Turskoj; potpisivanju pakta u Ankari kojim je formiran tzv. Balkanski savez, a Jugoslavija posredno ušla pod "kišobran" NATO pakta; Titovoj poseti Londonu i dobijanju garancija da će u slučaju sovjetskog napada Jugoslavija dobiti direktnu vojnu i materijalnu pomoć Zapada; nastojanjima Vašingtona da započne koordinisanje operativnih vojnih planova i čvršće povezivanje jugoslovenske države unutar NATO-a. U isto vreme, na inicijativu H.S. Hruščova, Prezidijum CK KPSS je naložio hitnu normalizaciju odnosa sa Beogradom. Na unutrašnjopolitičkom planu bilo je to vreme "nužnih promena" koje je trebalo sprovesti u kratkom roku i bez ugrožavanja vlasti i pozicija KPJ učvršćenih prvih posleratnih godina, daljeg ideološkog i političkog "udaljavanja" od SSSR-a, donošenja Ustavnog zakona i ozakonjivanja samoupravljanja, napuštanja politike prinudne kolektivizacije sela i represije nad seljaštvom, zakonskog regulisanja pravnog položaja verskih zajednica, "suspendovanja" partijskog komandovanja u književnosti i umetnosti, pripreme za obračun sa Milovanom Đilasom...

Štampa je, uz radio i film, prvih posleratnih godina predstavljala osnovno sredstvo agitacije i propagande preko koga je KPJ širila svoj uticaj, popularisala politiku, formirala javno mnjenje, određivala smernice šta će se, o čemu, kada i kako pisati. Zadatak redakcija listova i urednika, koji su najčešće bili provereni partijski kadrovi, bio je da naložene partijske zadatke, direktive, data uputstva, realizuju. To je za njih, istovremeno, bio i partijski i profesionalni zadatak. Svi tekstovi su pre objavljivanja bili pregledani i odobravani, a redakcije listova bile u direktnoj vezi sa partijskim telima zaduženim za ideologiju, agitaciju i propagandu, kao i određivanja "okvira i plana, kao i problematike koju list treba da obrađuje". Početkom pedesetih godina, sa promenama koje su zahvatile jugoslovensku državu i društvo, oprezno se počeo menjati i odnos prema štampi, a od redakcija i urednika je traženo i očekivano da "uđu u duh partijske linije" i da je sprovode bez direktnog nadzora zaduženih partijskih tela. Ipak, štampa je i ranih pedesetih tretirana kao instrument revolucije, "oružje" partije koje mora biti pod stalnom kontrolom, jedno od osnovnih sredstava opšteg i političkog "vaspitanja" i uticaja na političku svest građana, centar moći koji nikako ne sme biti van uticaja partije na vlasti.

* * * * * * * *

NOVINE KOJE SU MOGLE DA SE STAVE U DžEP

DANA 16. oktobra 1953. godine izašao je u večernjim satima prvi broj novog lista Večernjih novosti. O dramatičnosti trenutka u jugoslovenskoj državi i društvu nisu svedočili samo problemi oko rešavanja tzv. Tršćanskog pitanja, već i nastojanje da se, mimo otpora tradicionalnih partijskih struktura, protežiraju nove ideje, duh modernosti, radikalne promene u kulturi, umetnosti i društvu. Iskazivanje "jugoslovenskog patriotizma", koje je rečito govorilo o duhovnoj i političkoj klimi u Beogradu i Srbiji, najdirektnije je uticalo na pojavu i sadržaj novog večernjeg lista koji je već svojim izgledom svedočio o novim tendencijama u dizajnu, a sadržajem o modernijem pristupu obradi od Partije i vlasti kontrolisanih i prezentovanih informacija. Format koji je bio mnogo manji od onog koji je imala Borba, specifičan vid preloma koji je svedočio o "pozajmljenim" zapadnim uzorima, podjednako kao i na nov način dizajnirani "krupni" naslovi, prva strana novina, provokativni sadržaj naslova, nevelika dužina tekstova, mnoštvo fotografija, količina ponuđenih informacija, jezik oslobođen ideoloških fraza i klišea karakterističnih za ostale dnevne listove, odlikovali su Večernje novosti i činile ih drugačijim, modernijim, novim, različitim u odnosu na partijsku štampu, privlačnim za čitaoce.

Do potrebnih informacija u Večernjim novostima se moglo doći i brzo i lako, usput, uz obavljanje drugih poslova, sa sticanjem uvida u sadržaj ključnih događaja u politici, ekonomiji, kulturi, sportu, sabiranja osnovnih informacija o dešavanjima u zemlji i svetu, bez nužne koncentrisanosti koju zahtevaju dugi analitički članci, a to je odgovaralo potrebama "prosečnog čitaoca" ne naviknutog na čitanje dugih tekstova, sposobnog da iz sadržaja naslova i kratkih vesti razume suštinu vremena u kome živi i događaja koji ga određuju. To je odgovaralo "armiji" na analfabetskim kursevima tek opismenjenih čitalaca koji su, iako sričući, bili u stanju da razumeju pročitani sadržaj, edukuju sebe, budu "na liniji", sebe doživljavaju kao informisanog člana društva o svemu što se dešavalo u zemlji i svetu. I mada je sve izgledalo kao novo, evropsko, moderno, atraktivno u odnosu na drugu tradicionalnu štampu u državi, iza vizuelne privlačnosti i sadržajne jasnoće nalazile su se na novi način predstavljene i "upakovane" iste partijske poruke, isti stavovi, isti ideali, isti ideološki profilisani pogledi, isti od partije na vlasti određeni ciljevi namenjeni "pravilnom" informisanju i pridobijanju čitaoca, ali saopštavani manje ideologizovanim jezikom i prezentovani čitaocima na dopadljiv i manje formalan način. Sadržaje na novi način prezentovanih informacija pažljivo su kontrolisali kadrovi partije na vlasti. O uticaju koji su Večernje novosti vršile u društvu rečito je svedočio tiraž koji se iz dana u dan uvećavao i veoma ih brzo učinio najtiražnijim, a samim tim i veoma uticajnim u srpskom i jugoslovenskom društvu.

Vreme pojavljivanja Večernjih novosti, lista koji je svojim sadržajem odražavao duh vremena u kome je pokrenut, bilo je nabijeno energijom, brzo, po mnogo čemu puno opasnosti za državu i njene granice. Iskušavalo je autentičnu prirodu jugoslovenske revolucije, snagu partije na vlasti, ubeđenja njenih vodećih kadrova, ponašanje običnih građana. Podržavanje državne i partijske "linije" bilo je nužno i to je činjeno sa posebnom odgovornošću partijskim nalozima, odlukama državnih organa, medijskom podrškom, uključivanjem mlade generacije jugoslovenskih građana spremnih da se, sledeći primere starijih, stave u službu otadžbine i zaštite njenih granica. Širenje patriotskih osećanja bio je jedan od osnovnih razloga pokretanja novog lista nazvanog Večernje novosti.

* * * * * * * *

OSEĆAJ KAO KAD RODITELjI IŠČEKUJU ROĐENjE DETETA

U SEĆANjIMA glavnih pokretača Večernjih novosti ostala je nepoznanica da li je list pokrenut "posle dužeg razmišljanja", ili je odluka doneta naprečac, u skladu sa brzim razvojem događaja oko Trsta i potrebe da javnost o tome bude na najbrži i najdelotvorniji način obaveštena. U svakom slučaju, prema procenama nadležnih u listu Borba, u javnosti je postojala "glad za informacijama" dodatno podstaknuta protestima protiv "otimanja Trsta", ali i sve veći umor zaduženih da prate događaje na severozapadnim granicama Jugoslavije i objavljuju vanredna večernja izdanja lista Borba. U arhivskoj dokumentaciji, do sada, nisu pronađeni podaci o tome da li je Josip Broz bio obavešten i pitan oko pokretanja lista Večernje novosti. Naše skromno mišljenje je da o tako važnom "projektu" partijske izdavačke i medijske kuće Borba, nezavisno od toga da li je list pokrenut "posle dužeg razmišljanja" ili "na brzu ruku", ne bi bilo moguće ni razmišljati, a još manje ga realizovati, bez konsultovanja sa Josipom Brozom Titom i saglasnosti koja je od njega dobijena. Činjenica da Večernje novosti već u jednom od prvih brojeva donose intervju sa Josipom Brozom Titom, to dodatno potvrđuje.

Iz sećanja Dragana Savića proizlazi da je ideja o pokretanju večernjeg lista potekla u neformalnom razgovoru Dušana Blagojevića, tada glavnog urednika lista Borba, visokog partijskog predstavnika Vladimira Dedijera, zaduženog za agitaciju i propagandu i njega samog. Savić beleži sledeće reči Dedijera: "Zašto ne biste pokrenuli jedan večernji list koji bi objavljivao vesti i druge kratke tekstove, sa puno fotografija i krupnih naslova, da narod to čita brzo i lako. Ko da pročita sve ove duge članke iz "Borbe"? To je više za političare, nego za narod." List je, po Dedijerovom predlogu, trebalo da se zove Večernja Borba, ali je predlog Dušana Timotijevića, koji je naišao u trenutku navedenog razgovora, bio da se novi list nazove Večernje novosti.

Slobodan Glumac, koji je određen za glavnog urednika lista, na sledeći način se seća istih događaja: - Šaljem izveštaj iz Trsta, a stenograf mi kaže: "Pričekaj da te prebacim Veljku Vlahoviću". Veljko, direktor "Borbe", kaže mi: "Slušaj, daj se ti pakuj i vraćaj se.

Ti si glavni urednik "Večernjih novosti". Ja pitam: "Čega?" Kaže da smo pokrenuli novi list umesto specijalnih izdanja "Borbe" po podne, jer su događaji bili uzbudljivi i napetost je bila velika...

Po svemu sudeći prve brojeve Večernjih novosti, do povratka Slobodana Glumca iz Trsta, uređivao je Vasilije Kraljević, inače do tog trenutka zadužen za uređivanje "vanrednih izdanja večernje Borbe". Navešćemo i njegova naknadna sećanja o prvom broju Večernjih novosti: "Jutro 16. oktobra mnogo nam je ličilo na dan kada roditelji očekuju rođenje sina ili ćerke. Zato je, razumljivo, bilo i mnogo nervoze i trke, mada je sve teklo po predviđenom planu. Uvodnik je bio tu, i "glava" lista koju je izradio jedan slikar, i roman koji će početi da izlazi i prvi komentar, prve vesti, prve fotografije... Sve je to teklo ka štampariji sa oznakom NOVOSTI. Ali, tokom preloma pojavile su se rupe na stranicima, dopisivalo se i skraćivalo, rezerve rukopisa nije bilo. Ipak, negde oko 19 časova, prvi prodavci sa prvim primercima - otisnuli su se u beogradsku jesenju noć..."

Kraljević je bio siguran da je pokretanjem Večernjih novosti ispunjena značajna potreba velikog grada - potreba za večernjim listom.

* * * * * * * *

LIST "LAKOG ŽANRA", ALI "SMELOG SADRŽAJA"

PRVI broj lista Večernjih novosti, štampan 16. oktobra 1953. godine, imao je osam strana i tiraž od 14.700 primeraka. Savremenici su isticali da je u pitanju list "lakog žanra", ali "smelog sadržaja". U uvodniku lista je pisalo: "Izlazimo danas pred vas, beogradski čitaoci, s prvim brojem svog lista. Taj list nije rezultat nekog davnog smišljenog plana i dugotrajnog pripremnog rada. Pokrenuli smo ga prilično na brzu ruku, jer ga je izazvala potreba... Mi ćemo učiniti što do nas stoji da list bude što bolji i da što je više moguće odgovara našim željama i potrebama. Učinite i vi sa svoje strane nešto da to što pre postignemo: pišite nam, dajte nam svoje primedbe i svoje sugestije, ne štedite kritiku. Ako čujemo vaše mišljenje, koje nam je potrebno, i mi ćemo vama moći da pružimo onakav list kakav je vama potreban...".

Po svome sadržaju gotovo celi prvi broj Večernjih novosti bio je posvećen protestima jugoslovenskih vlasti i građanstva protiv odluka Londonske konferencije ministara spoljnih poslova SAD, Velike Britanije i Francuske kojima je grad Trst, sa "zonom A" dodeljen Italiji.

Na naslovnoj strani lista, i pored toga što je to bilo marginalno u krizi koja se začela oko Trsta, istaknuti su protesti antianeksionista (Slovenaca i Italijana) i demonstracije slovenačkih srednjoškolaca u Trstu protiv odluka "Londonskog sastanka". U posebnom tekstu, prenetom iz britanskih izvora, izneta je kritika zapadnih sila prema rešavanju Tršćanskog pitanja, uz isticanje da je time "nagrađen" bivši neprijatelj.

Pozivajući se i selektivno navodeći stranu štampu, Večernje novosti su isticale da predaja Trsta predstavlja cenu koju su SAD bile spremne da plate Italiji zbog ratifikacije Evropske odbrambene zajednice. Na istoj stranici ukazano je na kritiku (osudu) koju je slovenačko katoličko sveštenstvo uputilo papi Piju HII zbog blagoslova datog "imperijalističkim ciljevima Italije". Na drugoj i trećoj strani lista, pod naslovom "Istra moj zavičaj", prezentovan je "patriotski gnev" znamenitih dramskih umetnika, poput Mire Stupice i Marije Crnobori, njihovo protivljenje politici otimanja, krađe i laži, njihova "vera u pobedu" i bezrezervna podrška državnom i partijskom vrhu zemlje, ubeđenje da je "Trst naš" a njegova odbrana istinski nacionalni interes i pravo.

Na trećoj stranici prezentovane su ocene Milovana Đilasa, izrečene pred 30.000 građana u Požarevcu, da je predaja Trsta Italiji suštinski trebalo da "umiri glad italijanskih imperijalista", "pokoleba prestiž Jugoslavije kao nezavisne zemlje" i jugoslovensku državu "baci na kolena".

Na narednim stranama lista izneti su stavovi strane štame koji su svedočili da politika Zapada oko Trsta predstavlja "tešku grešku", da je baš Zapad krivac za postojanje "tršćanskog problema", da navedena politika predstavlja "korak nazad" u odnosu na pređašnje stanje, da "ohrabrujući momenat" u nastaloj situaciji predstavlja politika jugoslovenske vlasti koja "sve čini" kako bi izbegla dalje "zatezanje odnosa". Ubedljivosti saopštenog u prvom, ali i u narednim brojevima Večernjih novosti, doprinosio je i tekst "Danuncijada", autora Viktora Cara Emina, koji je govorio o fašističkom zaposedanju "slobodnog grada" Rijeke u godinama 1919-1921. (u periodu od 16. oktobra do 8. novembra 1953. godine objavljen je 21 nastavak). Na taj način italijanska politika prema Slobodnoj Teritoriji Trsta predstavljena je kao kontinuitet politike italijanskih fašista prema jugoslovenskoj državi i slovenskim narodima koji u njoj žive. Inače, prvi broj lista Večernje novosti doneo je preko 20 tekstova, 15 fotografija, tri crteža, jednu kartu, više desetina vesti o prilikama u zemlji i svetu, mnoštvo informacija o političkim i kulturnim događajima u Beogradu. Selekcija prezentovanih informacija i jednostranost u sagledavanju celine događaja u Trstu, bili su nesumnjivi.