"SAHRANIO SAM SINA KOJI NIJE NI POČEO DA ŽIVI": Potresne reči oca Antonija (9) iz Apatina čiji se sin utopio u Dunavu

Time je stavljena najbolnija tačka na njihovu agoniju dugu preko četiri meseca, koliko su čekali rezultate DNK analize, da bi se utvrdilo da li je utopljenik, izvučen kod Dalja 7. juna, njihov sin.

- Nakon četiri i po meseca DNK analize potvrdile su da je utopljeno dete nađeno u Hrvatskoj naš sin. Nismo spavali, ni jeli, sve je ovo mnogo teško za nas. Ali, verujte kada smo ga sahranili mnogo nam je lakše. Sada znamo gde je njegovo mesto, tamo idem da se isplačem i ispričam - priča neutešni otac.

"Telo je bilo dugo u vodi i promenilo se"

Kako kaže, do poslednjeg trenutka su verovali da će se njihov sin negde pojaviti iako je sve ukazivalo na to da je pronađeni utopljenik upravo Antonijo.

- Kada sam išao na prepoznavanje, lice nisam mogao dobro da vidim. Telo je bilo dugo u vodi i promenilo se. Taj dan je u školu otišao u plavoj majici, a utopljenik je imao crvenu. To me je zbunilo i zbog toga nisam gubio nadu. Sada bar znamo da je kraj, da njega više nema i da sa tim moramo da se pomirimo - rekao je Zoran.

"Pričaću mu kakav je Antonijo bio"

Istakao je i da ima još jednog sina koji ima dve godine, te da svakodnevno pita "gde mu je brat?"

- Antonijev mlađi brat je još uvek mali, ništa mu nismo rekli. Stalno pita za brata, nedostaje mu. Pričaću mu kad poraste kakav je Antonijo bio i koliko ga je voleo. Neću dozvoliti da se ikada zaboravi - dodao je.

Prema njegovim rečima, sina će pamtiti kao nevinog dečaka koji je imao veliko srce.

- On je bio divan dečak, uvek spreman da pomogne. Nikada nismo imali problema sa njim. Pamtiću ga po osmehu i dobroti - rekao je kratko ožalošćeni otac.

Napomenuo je da malenog dečaka nikada neće zaboraviti, ali i da će uvek imati kamen na srcu.

- Svaki dan mislim na njega, to je bilo moje prvo dete. Živeće kroz uspomene i lepe trenutke koje smo proživeli za njegov život koji je bio isuviše kratak - zaključuje Zoran.

Antonijo poslednji put viđen na obali Dunava

Antonijo je, podsetimo, zadnji put viđen živ na obali Dunava u Apatinu, 29. maja, gde je došao biciklom sa bratom od tetke Patrikom B. (10).

Od tada im se izgubio svaki trag. Na obali su im ostale patike i bicikla, te se sumnjalo da su ušli u reku i utopili se. Narednih nedelja usledila je opsežna potraga na reci, obali, u šumi..

Devet dana kasnije, 7. juna, kod Dalja u Hrvatskoj iz Dunava je izvučeno telo dečaka. Odmah se posumnjalo da se radi o jednom od dvojice mališana iz Apatina.

Iako je bio na identifikaciji, Zoran nije mogao sa sigurnošću da potvrdi da se radi o njegovom sinu.

Drugo telo pronađeno je 22. juna uveče, stotinak metara nizvodno od Apatina, u tzv. Lovrinom limanu. DNK analizom je potvrđeno da je reč o Patriku, koji je sahranjen 26. jula.

(Blic)