DA LI SE SLAVI SLAVA AKO NEKO UMRE U PORODICI? Evo gde greše Srbi

Proslavljanje krsne slave i ne podrazumeva spremanje jela, zvanje gostiju i veselje.

- Slava je pre svega jedan duhovni događaj - napominje Slobodan Nikolić, kolekcionar i poznavalac verske teorije iz Kruševca. - Najvažnije je rezanje kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti. Dakle, spremanje jela, zvanje gostiju i veselje uopšte nisu uslov da se krsna slava proslavi kako treba.

Zbog neshvatanja smisla krsne slave, pojašnjava Nikolić, u našem narodu postoji pogrešno mišljenje da u smrtnom slučaju ne treba da slavimo slavu.

- Upravo je onda važno da režemo slavski kolač, jer kada sveštenik čita molitve za naš napredak, on to čini i za pokoj duša naših umrlih srodnika, a molitva i milosrđe su jedino što možemo da učinimo za upokojene - iznosi Nikolić.

To praktično znači da se i praksa na dan uoči slave ne menja. Pripremaju se crno vino, dve sveće i slavsko žito. Među vernicima se neretko pojavljuje i dilema u kom trenutku sin nasleđuje slavu i dešava se da sin počinje da zove goste tek kada mu premine otac, odnosno domaćin kuće, gde se prvobitno proslavljala krsna slava.

Slava se, međutim, nasleđuje kada sin zasnuje svoju porodicu i ode iz očeve kuće.

- Te prve godine, sin dolazi kod oca na slavu, od uza u desnoj ruci uzima četvrtinu slavskog kolača i posle čestitki, sin nosi deo kolača svojoj kući i deli ga sa svojom porodicom - predočava Nikolić. - Sledeće godine, sin samostalno slavi slavu.

BONUS VIDEO: