ĆUTANJE VELIKO KAO ZLOČIN: Prof. dr Hrvoje Klasić, istoričar, o otvaranju vatikanskih arhiva i Alojziju Stepincu

Ovako za "Novosti" istoričar prof. dr Hrvoje Klasić sa Univerziteta u Zagrebu, komentariše diskusije o ulozi Vatikana tokom Drugog svetskog rata, koje su se čule na konferenciji u Rimu. Možda i simbolično, upravo u danu kada je pre ravno 77 godina zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac osuđen na 16 godina zatvora zbog kolaboracije sa ustašama (posle pet je izašao u kućni pritvor, a nakon raspada Jugoslavije je rehabilitovan).

- Bojim se da bi sa otvaranjem arhiva moglo doći do jednog problema: da i Srbi i Hrvati pošalju svoje istoričare kako bi dokazali već unapred zadate stavove, a tako se neće doći do istine. U slučaju zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca ključno pitanje jeste šta je mogao da učini da spreči zločine. Ali pitam se šta je bilo kod od nas učinio devedesetih da spreči zločine?

U slučaju Stepinca ipak nije bilo samo ćutanje, već i pokatoličenje oko 250.000 Srba!

- Složio bih se sa patrijarhom Porfirijem, koji je dobar poznavalac lika i dela Stepinca, i koji mi je lično pokazao deo korespodencije nadbiskupa i pape. On ne veruje da je Stepinac lično odgovoran za zlodela. I ja njegovu odgovornost vidim u nečinjenju, a ne u činjenju. Da je grmeo sa propovedaonice protiv ustaških zločina, možda bi ih bilo manje. Godine 1942. proglašava Nedelju borbe protiv psovanja i kritikuje Zagrepčanke na kupalištu zbog ogoljenih nogu, a ljude odvode u logore i ubijaju! Ipak, dokaza da je bio ratni zločinac - nema. Uostalom, Draža Mihailović, koji u Srbiji figurira kao nacionalni junak i antifašista, početkom 1945. šalje pismo svom čoveku u Zagrebu da dođe do Stepinca i ponudi mu saradnju u zajedničkoj borbi protiv komunista. Draža mora znati šta se događa Srbima od 1941. do 1945. godine, pa ako zna koja je uloga Stepinca, zašto želi da sarađuje sa ratnim zločincem?!

Da se vratimo na pokatoličenje...

- Stepinac sigurno jeste priželjkivao stvaranje samostalne Hrvatske u kojoj će katolici biti većina, još od tridesetih godina i "konkordatske krize". Video sam i dokumente u kojima, na početku rata, nema ništa protiv toga da se deo pravoslavaca iseli iz NDH i papi hvali ustašku politiku stvaranja katoličke većine. Ali, iako ljudi u Srbiji misle da su Pavelić i Stepinac bili prijatelji, oni nisu mogli da se vide očima. Stepinac, pošto je u prvi mah pozdravio stvaranje samostalne Hrvatske, kada je video šta rade ustaše, izražava negodovanje. Pretiho i privatnim kanalima, ali Pavelića je i to izluđivalo. Takođe imamo niz dokumenata u kojima Stepinac direktno kaže: "Dopustite tim ljudima da spasu život i pređu na katoličanstvo. Kad se jednom sve završi, dopustiće im se da se vrate na svoju veru." Urgirao je da se spasu i jevrejske porodice. Osim toga, njegovog brata, kao simpatizera partizana, ubile su ustaše.

Efraim Zurof je izrazito protiv toga da bude kanonizovan!

- Zurof, kao i ja, može smatrati da to što je pomogao nije bilo dovoljno, da je trebalo jače grmeti. U Srbiji ga smatraju đavolom i nacistom, pa ipak, on nikada nije pohvalio ni Hitlera, ni nacizam, dok je patrijarh Varnava imenom i prezimenom hvalio Hitlera, a vladika Velimirović ga upoređivao sa Svetim Savom.

Za razliku od Stepinca, oni su završili u logoru!

- Da, ali su bili u povlašćenom položaju u odnosu na ostale logoraše i 1945. raspravljali o tome da se vrate i objedine front protiv komunista. Da opet citiram patrijarha Porfirija:Stepinac se našao na vetrometini, ali za razliku od katoličkih sveštenika koji su direktno učestvovali u zločinima, on nije. Sarajevski nadbiskup Šarić je otvoreno bio ustaša.

Da li je ikada išta javno rekao o Jasenovcu?

- Javno ne, ali je pisao ustaškim vlastima posle zločina u Glini. Kad je u pitanju Jasenovac, stavovi su mu kontroverzni. Postoji pismo u kom se ne opire odvođenju ljudi, već skreće pažnju da bi to trebalo raditi na humaniji način. To je, naravno, problematično, ali onda imate operaciju na Kozari i akciju spasavanja Diane Budisavljević, koje ne bi bilo bez Stepinca i "Karitasa" zagrebačke nadbiskupije.

Kako komentarišete presudu iz 1946?

- Prvi put je uhapšen kada su partizani ušli u Zagreb. Da su mislili da je ratni zločinac, ne bi preživeo ni dva dana. Tito je u junu 1945. razgovarao sa Stepincem. Da je hteo da sarađuje sa komunistima, ne bi bio izveden pred sud. Tita je posebno naljutilo "Pastirsko pismo", u kom reaguje na masovna ubistva sveštenika i oduzimanje imovine. Rekao je: "Četiri godine ste imali da napišete takvo pismo Paveliću i pobunite se protiv genocida i odvođenja ljudi u logore, a vi pišete meni!" Tražio je i da se Stepinac što više udalji od Pija XII i Rima, jer se u tom trenutku Jugoslavija bori za Istru i Trst, a papa daje podršku Italiji. Stepincu je nuđeno i da napusti zemlju, ali je odbio.

Zanimljivo je da se plašio ustaša, pa nije "pokazao zube", a nije se plašio da će ga ubiti komunisti?

- Plašio se, ali je odlučio da se bori za svoje, da se pobuni protiv ubijanja sveštenika i otimanja crkvene imovine. Osim toga, sigurno su mu bili bliži katolici, makar i ustaše, nego komunisti. Nove vlasti bojale su se da će Katolička crkva ostati jezgro otpora. Zbog toga je osuđen na 16 godina.

Da li pomaže ustašama da pobegnu "pacovskim kanalima"?

- U tome je mnogo veća uloga pape Pija XII i sveštenika Krunoslava Draganovića, koji je bio u Italiji. Ali, meni je druga stvar zanimljiva: šta se događa sa Arhivom Ministarstva spoljnih poslova NDH i zlatom. Zašto Pavelić kaže: "Dajte kod Stepinca, nek on sakrije." Zašto mu Pavelić nudi da dođe na čelo NDH!?

Možda odgovor dobijemo u otvorenim vatikanskim arhivama.