GRAĐANI SE ŽALE NA BANKE JER NE KORISTE ĆIRILICU: Savet za srpski jezik raspravljao o kršenju procedura koje štite nacionalni identitet
SVE strane banke u Srbiji posluju na latinici, a žalba jednog građanina na banku koja je odbila da sa njim posluje na ćirilici, bila je tema nedavne Treće sednice sveta za srpski jezik, tela koje je osnovala Vlada Srbije u skladu sa Zakonom o zaštiti i upotrebi jezika i pisma. Zato su članovi Saveta odlučili da upute dopis Vladi u kome se zahteva da ona zatraži od tih institucija da koriste ćirilicu.
- Jedan od najvažnijih zaključaka treće sednice Saveta za srpski jezik jeste da se ustavne i zakonske odredbe o ćirilici kao službenom pismu ne sprovode u praksi mnogih institucija, među njima su i državne institucije poput pošte, mediji sa nacionalnom frekvencijom, ali i institucije koje ne poštuju volju i pravo mnogih državaljana Republike Srbije, poput banaka - kaže za "Novosti" predsednik Saveta prof. dr Aleksandar Milanović. - Uputićemo molbu Vladi da obaveže sve državne institucije da poštuju Ustav i postojeći Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama.
Ali, osim ove, Savet će Vladi uputiti i još jednu molbu - da se što pre napiše i usvoji novi Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, budući da je važeći, donet 1991. godine, sasvim anahron i ne odgovara aktuelnoj jezičkoj situaciji.
Poslovanje stranih banaka na latinici kritikovao je i član Saveta i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr Sreto Tanasić.
- Da li je moguće da jedna inostrana banka u Srbiji ignoriše srpsko nacionalno pismo, da time vređa svoje klijente, od kojih uzima novac i stiče kapital, da čak i na izričit zahtev neće da koristi ćirilicu - pita se ovaj lingvista.
On naglašava da je pravo na vlastiti jezik i pismo jedno od osnovnih ljudskih prava koja važe u civilizovanom svetu.
- Srpska ćirilica je u temeljima srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta i svako ko Srbima nameće latinicu svesno ili nesvesno radi na razaranju tog identiteta - ističe Tanasić. - Nije im poznato da pravopis srpskog jezika, kojim se reguliše pisanje na srpskom standardnom jeziku, naglašava opravdanost favorizacije ćirilice ne samo u službenoj, već i javnoj, prosvetnoj i kulturnoj delatnosti. Latinicu je potrebno znati iz kulturoloških i istorijskih razloga, ali ta dva pisma ne mogu se ravnomerno koristiti, pogotovo se ne sme favorizovati latinica.
Prednost latinici često daju i mnoge domaće instuticije, a među njima je i JKP "Naplata javnog prevoza Beograd", na šta je ranije ukazalo Udruženje za odbranu ćirilice "Dobrica Erić".
Okrugli sto o novim rešenjima
KAO pomoć Vladi u planiranju donošenja novog Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma koji je donet 1991. i još je na snazi, Savet za srpski jezik organizovaće okrugli sto o tome kakav bi trebalo da bude status ćirilice i latinice u novom zakonskom rešenju.
- Na raspravu će biti pozvani predstavnici svih relevantnih ministarstava - prosvete, kulture, spoljnih poslova... kao i predstavnici medija i izdavača - najavio je predsednik Saveta prof. dr Aleksandar Milanović.