HOLOKAUST IZLAZI IZ PODRUMA VATIKANA: Teme će se odraziti na buduće odnose katolika i Jevreja, ali i pravoslavaca

Biće to najveći susret ikada organizovan po otvaranju vatikanskih arhiva na zahtev pape Franje, koji je uputio marta 2022. godine. Govoriće istoričari i teolozi, hrišćani i Jevreji, vodiće se dijalog između istorije i teologije.

U sedam zasedanja u tri dana izaći će na svetlost dana i novi dokumenti o pontifikatu pape Pija XII i njihov značaj za otkrivanje istine na temu "papa nije znao - papa je znao".

Biće to dijalog o istorijskim kontroverzamakoji će "baciti novu svetlost na period Holokausta, na više nivoa, a zahvaljujući pojačanoj saradnji posle otvaranja vatikanskih arhiva između institucija i istraživača, što je i cilj ove konferencije".

Argumente će ponuditi akademici svetskog glasa, internacionalni istraživači u ovoj materiji. Tako će nesporno doći do ponovne formulacije odnosa između Katoličke crkve i jevrejskog naroda. Prva tema je "politika koju je usvojio Pije XII u od- nosu na fašizam,
nacionalizam i komunizam", u drugoj se razmatra "generalna vizija vatikanskog sveta sa posebnim akcentom na Šoah (Holokaust na hebrejskom), sa odnosom na uobličavanje odluka, funkcionera, visokihcrkvenih ličnosti kao i laika kojima je bio okružen papa".

U narednoj sesiji tema je "teorija i stavljanje u praksu Zakona o rasi, najpre u Nemačkoj, a potom u drugim evropskim zemljama, među kojima i u Italiji".

Jedna tema posvećena je "spasavanju Jevreja sa posebnim osvrtom na 80. godišnjicu racija u rimskom Getu", potom sledi "ilustracija reakcije papskih diplomatskih krugovana horor Holokausta", a jedna od značajnih tema biće priča o "epizodama u kojima je Vatikan pomogao nacističkim ratnim zločincima koje su osudili međunarodni vojni sudovi". I najzad, ponovni prelazak puta u postepenoj promeni unutar Crkve koji je doveo do deklaracije Nostra aetate 1965, kada je Drugi vatikanski koncil stavio tačku na antisemitizam koji je vekovima označavao odnose sa jevrejskim svetom.

Da nije bilo tog preokreta u odnosima ne bi bilo verovatno ni ove rimske konferencije i za istoriju odnosa dve religije najvažnije teme: uspostavljanje odnosa jevrejstva i hrišćanstva i priznavanja drugih religija od strane Crkve.

Posle vekovne jevrejske antidoktrine i "učenja o preziru" papa Jovan XXIII (1958-1963) koji se smatra velikim prijateljem jevrejskog naroda, odlučio je da se okončaju sukobi i kontroverze između Jevreja i hrišćana. Dugo je trajala borba u Rimo-katoličkoj crkvi koja je okončana tako što je kardinal Augustin Bea (rođen u Nemačkoj) počeo da radi na jedinstvu novih odnosa Crkva-Jevreji. Tako je iznedren dokument Vatikanskog vaseljenskog sabora koji se odnosi na temu Katoličke cr- kve i nehrišćanskih religija. Reč je o Deklaraciji Nostra aetate (U naše vreme) kojom je potvrđen odnos između Katoličke crkve i drugih religija, dokument kojim je osuđen antisemitizam i koji je predstavio jevrejski narod kao "blažen od Boga". Tako je došlo do prekretnice u stavu prema jevrejskom narodu.

Ovaj nemački kardinal smatra se ekumenskim pionirom jevrejsko-hrišćanskog dijaloga u Katoličkoj crkvi. Studirao je na Univerzitetu Gregorijana u Rimu a Centar za studije o jevrejstvu pri tom univerzitetu sa- da nosi njegovo ime. Za ovog kardinala stručnjaci danas kažu da je "Bea osećao svu težinu onoga što je njegov narod uradio Jevrejima i želeo da se iskupi na sve moguće načine".

Prvi nacrt Deklaracije ispisan je 1961, kompletirao ga je papa Jovan XXIII, a definitivni tekst objavljen je 28. oktobra 1965, kada je već na prestolu bio papa Pavle VI. U njemu se navodi da je ceo ljudski rod potekao od Boga čiji se plan spasenja proteže na sve, a svim
religijama je zajedničko traženje odgovora na pitanja koja se postavljaju pred čovekom.

Najvažnije poglavlje jeste odnos hrišćana i Jevreja u kome se odbacuju do tada uobičajene optužbe koje su iznošene o teško postradalom narodu. Osuđuje se antisemitizam i antisemitski progoni, čime su definitivno razjašnjeni odnosi katolicizma prema he- braizmu.

Stepinac papu obaveštavao o događajima u NDH

NA naučnom skupu u Rimu, sudeći po najavama, ustaška država NDH i uloga kardinala hrvatske Katoličke crkve Alojzija Stepinca neće biti tema, ali istoričari se slažu da kontroverze koje prate papu Pija Dvanaestog pra- te i Stepinca, njegovog sa-
vremenika. U pismu koje je još 2014. papi Franji poslao tadašnji srpski patrijarh Irinej, u kojem ga je zamolio da kanonizaciju zagrebačkog nadbiskupa "prepusti nepogrešivom
sudu Božjem", ukazuje se na bliske veze Vatikana i NDH. Patrijarh Irinej u pismu je podsetio da je u vreme ustaške Nezavisne Države Hrvatske pokatoličeno između 240.000 i
250.000 ljudi, više stotina pravoslavnih svešte- nika i monaha i više stotina hiljada pravoslavnih vernika, stradalo je oko 130.000 dece...

Obim zločina navedenih samo u ovom jednom pismu dovoljno svedoči i navodi na zaključak da je nemoguće da poglavar Rimokatoličke crkve o tome nije bio oba- vešten. Patrijarh Irinej tada je u pismu istakao i da je u susednoj NDH "zna- tan broj katoličkog klera učestvovao u bogoubistvu, u ime Crkve".

O tome su, uz dokumenta i dokaze, govorili i srpski istoričari koji su se bavili ovom temom, a među njima i akademik prof. dr Ljubodrag Dimić, koji ističe da je nesumnjivo kako je papa bio obaveštavan o onome što se dešavalo u NDH i da je Vatikan imao službe koje su apsolutno pratile celu situaciju.

Dimić podseća da je zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac bio u Rimu tokom rata i podneo izveštaj.

- Obavestio je Vatikan o tome šta se dešava u NDH. Uostalom, Rimokatolička crkva je u svakoj ustaškoj jedinici imala dušebrižnika, onog koji vojnicima pere grehove, a oni kolju, streljaju, ubijaju i vrše zločine genocida. Prema tome, ta obaveštenost uopšte nije pod znakom pitanja, ona je apsolutna - istakao je Dimić nedavno za RT Balkan.

Da su najviši predstavnici Svete stolice, pa i sam papa Pije XII bili dobro obavešteni o
politici ustaške NDH i masovnim zločinima i sistematskom ubijanju Srba i Jevreja, naglasio je i istoričar Milan Koljanin:

- O tome postoje izveštaji papskog predstavnika u NDH Markonea, ali se Vatikan svakako obaveštavao i iz drugih izvora. Jedan od takvih izvora bili su izveštaji koje je poslanik Kraljevine Jugoslavije pri Svetoj stolici Niko Mirošević Sorgo upućivao državnom sekretaru Svete stolice Maljoneu sa detaljnim opisima zločina u ustaškoj državi.

Sam zagrebački nadbiskup imao je tesnu vezu sa Vatikanom i sudeći prema tome kako je napredovao u crkvenoj hijerarhiji, kod pape Pija imao je posebno mesto. Kako pojašnjava
akademik Dimić, Stepinac je do te mere brzo napredovao da je sa 36 godina bio najmlađi biskup i to posle nepune četiri godine sveštenstva, a 1937. postaje zagrebački nadbi-
skup. Stepinac je odmah po proglašenju NDH pružio punu podršku ustaškoj državi i učvršćenju njenog međunarodnog položaja, pre svega u Vatikanu. SPC u dopisu papi Fra- nji iz 2014. podseća na Stepinčevo pismo ministru unutrašnjih poslova NDH Andriji Artukoviću iz maja 1941. gde on moli da se "židovski i ostali slični zakoni (mere protiv Srba i drugo) sprovode tako da se u svakom čoveku poštuje ličnost i dostojanstvo". Još jedan dokaz da je Stepinac znao i nije se pobunio protiv rasnih zakona i odvođenja hiljada Srba, Jevreja i Roma u ustaške logore. Uprkos svim ovim saznanjima, poglavar Rimo katoličke crkve uzdiže zagrebačkog nadbiskupa 1953. godine u čin kardinala, a tada je dobio i oreol mučenika komunizma.