SVAKOG DANA NAS TRUJE, A KOLIKO JE OPASAN: Drastično smanjen maksimalni unos bisfenola A, koji se koristi u pravljenju plastike

Naime, početkom godine Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) drastično je smanjila preporučeni maksimalni dnevni unos čak 20.000 puta - sa četiri mikrograma na 0,2 nanograma. Posle ove promene, izmereni nivoi bisfenola A bili su najniži u Švajcarskoj, gde su prevazilazili dozvoljeni maksimum kod dve trećine odsto ispitanika, a najviši u Francuskoj, Luksemburgu i Portugaliji.

BPA je ranije korišćen u pravljenju bočica za bebe, a onda je, pre deceniju, zabranjen u te svrhe u Evropi, SAD, Kanadi itd, međutim, i dalje se koristi u pravljenju plastike za pakovanje jela i pića. To znači da većina ljudi ima dodira sa njim tokom konzumiranja hrane ili sokova, a, nešto manje, i pri taktilnom kontaktu sa plastičnim flašama i računima na termoosetljivom papiru. Takođe, on se nalazi u CD-ovima, mobilnim telefonima, kacigama za motoriste...

Različita istraživanja sugerišu da je povezan sa nizom zdravstvenih problema, poput hormonskih poremećaja, raka dojke i neplodnosti. Postoje indicije da bi mogao da izazove poremećaj funkcija reproduktivnih i ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, a prema nekim tvrdnjama, i imunološke poremećaje kod dece i odraslih, kao i usporen neurokognitivni razvoj mališana. Takođe se tvrdi da može uzrokovati metaboličke poremećaje i kardiovaskularne bolesti, kao i oštećenja oka, iritacije kože i disajnog sistema...

U Zavodu za javno zdravlje Subotica objašnjavaju da se bisfenol A prvenstveno koristi u proizvodnji polikarbonatnih plastičnih masa i epoksidnih smola. Od polikarbonatne plastike, osim flaša za sokove i posuda za hranu, pravi se i kuhinjska oprema, elektronski aparati, sportska, medicinska i stomatološka oprema (delovi dijalizatora, inkubatora, oksigenatora, sočiva naočara, zubne ispune). Epoksidne smole se koriste kao unutrašnji zaštitni sloj limenki i u građevinarstvu. Grejanje u mikrotalasnim rernama, pranje u mašinama za sudove, povećana kiselost sadržaja konzerve (npr. paradajz) povećava količinu izdvojenog BPA. To je razlog zašto se bisfenol A otkriva i u plodovoj vodi, kao i u krvi i urinu većine stanovnika Evrope.

- Naučnici iz Tuluza su na pacovima dokazali da je njihov digestivni trakt veoma osetljiv na ovo jedinjenje. Ustanovili su da bilo prenatalno, bilo postnatalno izlaganje tih životinja bisfenolu A može da zaustavi razvoj imunološkog sistema creva, čime se remeti njihova sposobnost da kasnije prepoznaju potencijalno štetne supstance. Grupa naučnika sa Univerziteta u Jejlu izložila je majmune bisfenolu A u dozvoljenim dozama, a istraživanje je pokazalo da on štetno deluje na delove mozga koji regulišu raspoloženje, pamćenje i saznajne sposobnosti. Autori ističu da se te opasnosti mogu primetiti i kod ljudi, a aktuelno snižavanje granica moglo bi da ih spreči. Sredinom devedesetih je zaključeno da remeti i ravnotežu ženskih polnih hormona, dok kod muškaraca može da pruzrokuje veće koncentracije testosterona u krvi. Najnovija istraživanja, pak, kažu da povećane doze mogu da utiču i na pojavu insulinske rezistencije, preteče šećernoj bolesti - kažu u subotičkom Zavodu.

Farmakolog prof. dr Slobodan Janković, koji je sa prof. dr Danijelom Pecarski autor knjige "Toksikologija ishrane", objašnjava da eksperimenti jesu pokazali štetno dejstvo na životinjama, međutim to ne bi trebalo da izazove paniku među ljudima, jer se samo sumnja na štetno dejstvo kod njih, direktnih dokaza nema:

- Pokazalo se da kod životinja oba pola smanjuje plodnost, može da indukuje gojaznost ili poremećaj ponašanja, utiče na bubrege i hipertenziju. Takvi direktni uticaji na čoveka nisu nedvosmisleno dokazani. Teško je u savremenom svetu izbeći kontakt sa sličnim supstancama. Bisfenol A je samo kap u moru. Zato je najbolje stalno menjati proizvođače namirnica, imati raznolik unos, pa ako su kod jednog povećane količine neke supstance, kod drugog nisu - kaže Janković.