EMPATIJA MORA DA SE UČI ISTO KAO MATEMATIKA: Šta bi iz francuskog plana za sprečavanje vršnjačkog nasilja Srbija mogla da preuzme kao rešenja
Samoubistvo dečaka Nikole (15) na početku ove školske godine u Francuskoj, adolescenta koji je prethodno dobijao uvredljive poruke preko telefona i društvenih mreža od nekih svojih vršnjaka, bilo je kap koja je prelila čašu. Čitava zemlja se podigla na noge. Premijerka Elizabet Born je pripremila niz mera s ciljem da se vršnjačkom nasilju stane na put. Ovakve akcije mogle bi da posluže kao primer i drugima, jer nasilje nad decom je rasprostranjeno širom Evrope. Nažalost, i Srbija se sa time suočava, a neke francuskih od mera bi mogle da posluže kao primer kako s tim izaći na kraj.
Printskrin
Među najavljenim merama, u školama ali i u svakodnevnom životu, nalazi se, između ostalog, i uvođenje tzv. časova empatije od najranijeg školskog uzrasta. Taj pravac nije ni nama stran, jer je u Srbiji, ova školska godina, prva posle velike tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar" počela upravo razgovorima sa decom, i na temu empatije, pa ne bi bio veliki problem da se to uvede kao stalna praksa. Danska u tom smislu često služi kao primer. Ispitani roditelji smatraju da su ovi časovi jednako važni kao matematika ili istorija. U ovoj zemlji pedagozi pomno nadgledaju da li se deca igraju sama ili u društvu, a registruju i najmanju promenu u ponašanju. Slušaju decu, organizuju razgovore. U Danskoj se beleži jedan slučaj nasilja na 20 dece, a u Francuskoj jedan na 10.
Jedna od francuskih mera koje bi mogle da budu primenjene i kod nas je i uvođenje "digitalnog policijskog časa", odnosno zabrana pristupa društvenim mrežama i telefonu nasilnicima u određenom periodu. Planira se u flagratnim slučajevima i konfiskacija. Ipak, postavlja se pitanje kako to sve kontrolisati i kako sprečiti izgrednika da ne uzme drugi telefon.
Takođe, jedna od ideja u Francuskoj, za koju je bilo zalaganja i kod nas, jeste i da se ojača mogućnost roditeljske kontrole društvenih mreža, a predloženo je da se ovim platformama pristupa kroz zvanični sajt ministarstva obrazovanja.
U Francuskoj je predloženo i popunjavanje anonimnog upitnika među đacima, kao i uvođenje "brigade protiv nasilja", odnosno službenika ministarstva obrazovanja koji bi odmah odlazili tamo gde se pojavi problem da bi se nasilje preseklo u korenu. Predlaže se i da policija više veruje deci prilikom podnošenja tužbi. Cilj je i da iz škole bude ispisan i premešten nasilnik, a ne dete koje je doživelo nasilje.
Veće prisustvo policije u školama uvedeno je u Srbiji posle tragedije u "Ribnikaru", policajci su sada prisutni u svim školama, a za to je obučeno 6.000 policajaca i oficira kod nas.
Kao i u Francuskoj, koja poseže za sistemskim merama, i kod nas roditelji, policija, škola i sud često imaju različitu percepciju o tome šta je to vršnjačko nasilje. Francuzi su primetili da se definicija nasilja razlikuje od škole do škole, pa je namera francuskih vlasti da se sada ovaj pristup ujednači, koliko je to moguće.
Iako je za nas, možda, bilo iznenađenje da su posle tragedije u "Ribnikaru", do početka jula krivične prijave za širenje panike i ugrožavanja sigurnosti objvama na mrežama podnete protiv 82 đaka starjih od 14 godina, u Francuskoj je to iznenađenje i veće posle spektakularnih intervencija, koje služe kao primer. Naime, policija je ovog meseca nasred časa uhapsila nasilnika i pred školskim drugovima mu u učionici stavila lisice. To je imalo značajnog odjeka u javnosti. Početkom ove sedmice, uhapšena su još dvojica, uzrasta 16 i 17 godina, ovoga puta u kancelariji direktora, pošto ih je administrativni službenik prethodno izveo sa nastave, zbog pretnji petnaestogodišnjem učeniku.
Cilj vlasti u Frnacuskoj je i da društvo pravovremeno uoči nasilje i prijavi ga. Roditelji nesrećnog Nikole, koji se obesio u porodičnom stanu u Poasiju, pedesetak kilometara od Pariza, proletos su protestovali kod školske administracije, primetivši promene u ponašanju njihovog deteta, ali uzalud. Žalili su se da nije dovoljno učinjeno. Obavljen je razgovor s počiniocima i njihovim roditeljima, ali se nije išlo dalje. Majka i otac su sve prijavili i policiji, ali nisu hteli da podignu tužbu. A onda je došlo i do tragedije. Samoubistva dece u Francuskoj nažalost nisu retkost. Statistika pokazuje da svake godine ruku na sebe digne tridesetak mališana mlađih od 13 godina.
U maju, nedaleko od Lila, zbog vršnjačkog nasilja ubila se Lindže (13). U januaru, njen vršnjak Luka prekratio je život jer je bio predmet podsmevanja u školi zbog svoje homoseksualnosti. O tome da še se ubiti pisao je i u svom intimnom dnevniku. Tibo, koji je izvršio suicid u aprilu u Monbrizonu, malom mestu kod Liona, imao je samo deset godina. Pre dve godine, u Kasisu kod Marselja ubila se petnaestogodišnja Mari.
Ministar obrazovanja Gabrijel Atal poručuje da pristup školskih vlasti u slučaju nasilja mora drastično da se menja. Traže se preventivne akcije, primešivanje problema u korenu, brzo reagovanje. Naročito su kritikovana tipska pisma školskih vlasti koja nesrećnim roditeljima stižu kao odgovor. Opšti je utisak da su tragedije možda mogle da budu sprečene da se pravovrmeno reagovalo.
SKOK SESTARA S BALKONA
Španiju je u februaru potresla sudbina dvanaestogodišnjih sestara bliznanjika iz Salenta, u Kataloniji, šezdesetak kilometara od Barselone, koje su odlučile da zajedno skoče s balkona na trešem spratu, jer više nisu mogle da podnesu podsmevanja u školi, pošto je jedna od sestara Alana odlučila da prođe transeksualnu transformaciju i postane Ivan. Dete je poginulo, dok je sestra Lejla teško povređena.