OBELEŽAVA SE EVROPSKI DAN JEZIKA: Lingvisti upozoravaju na opasnosti po manje kulture
MNOGI mali jezici u Evropi su ugroženi, ni srednji nisu dovoljno zaštićeni, a čak i veliki evropski jezici koji se vode i kao svetski nisu ravnopravni. Dominantan je engleski koji potiskuje sve druge nacionalne jezike. Ni mi nismo izuzetak, pa je srpski jezik izložen brojnim opasnostima koje su nad njim nadvile.
arhiva
Ovo su nam rekli jezikoslovci povodom Evropskog dana jezika koji se obeležava danas, a koji je Savet Evrope uspostavio 2001. godine. Cilj je da se na Starom kontinentu sačuvaju i razvijaju i mali i veliki evropski jezici, kojih ima oko 200.
Međutim, stvarnost je malo drugačija, pa stručnjaci upozoravaju da su mali jezici na udaru, a da narodi muku muče da ih sačuvaju kao osnovno nacionalno obeležje.
- Sticajem okolnosti koje poslednjih decenija dvadesetog veka i prvih decenija novog milenijuma vladaju, danas je engleski jezik u Evropi dominantan, mada je prema broju govornika kojim je maternji na ovom kontinentu on tek na četvrtom mestu, posle ruskog, nemačkog i francuskog - upozorava predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr Sreto Tanasić.
Međutim, kaže on, istorijske okolnosti se menjaju, a s njima i kriterijumi po kojima je neki jezik prestižan, pa je zato potrebno da se mali narodi sa svojim kulturama ne vezuju isključivo za jedan jezik, što je u dobroj meri naš slučaj danas.
- Neophodno je da o srpskom jeziku brinemo kao jednom od evropskih jezika - ističe ovaj lingvista. - Potrebno je da mu u našoj zemlji obezbedimo status kakav imaju drugi evropski jezici kod svojih naroda. Zatim, moramo raditi na njegovom promovisanju u drugim evropskim kulturama. Odbor za standardizaciju srpskog jezika i to je odredio kao jedan od zadataka srpske jezičke politike.
Ali, Tanasić se pita kako valjano raditi na tome kad je on kod kuće zapušten, a ćirilica se sistematski potiskuje? Jer, navode lingvisti, osmišljena jezička politika u uređenim zemljama jedan je od stubova nacionalne politike i ona se osmišljava i sprovodi u saradnji struke i države. arhiva
- Kod nas se još jača ona jezička politika koja vodi unižavanju, razaranju i ponižavanju srpskog jezika - upozorava Tanasić.
Kao najočigledniji dokaz za to, on navodi usvajanje i sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim se uvodi rodno osetljiv jezik, koji je u direktnoj suprotnosti i sa ciljevima za koje se zalaže Savet Evrope koji je i uveo današnji praznik.
- Nijedan evropski dokumenat nije tražio da on bude takav - da ozakonjuje urušavanje srpskog jezika i kulture na njemu stvarane hiljadu godina, s pisanim spomenicima koji pripadaju samom vrhu svetske kulturne baštine, našeg srpskog kulturnog obrasca - kaže Tanasić. - Kada bismo tim anticivilizacijskim zakonom to uništili, što verujem da se neće desiti, s čim bismo mi to išli u Evropu?
Lingvista dr Vladan Jovanović, sa Instituta za srpski jezik, pojašnjava da se srpski jezik prema broju govornika u ukupnoj svetskoj populaciji, može smatrati malim jezikom, mada, kako kaže, takve kvalifikacije iz više razloga treba izbegavati.
Nasilje nad rečima
I JOVANOVIĆ, kao negativan primer unutrašnje dezintegracije navodi dezintegraciju njegove strukture za koju je odgovoran Zakon o rodnoj ravnopravnosti, odnosno ideološki motivisane odredbe o upotrebi tzv. rodno osetljivog jezika.
- Insistiranjem na njegovoj upotrebi sprovodi se čin nasilja nad jezikom, iako se njime krši jedan drugi, Zakon o upotrebi srpskoga jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, prema kojem se izričito zabranjuje uticaj ideoloških i političkih pokreta na standardizaciju srpskog jezika - kaže Jovanović.
- Srpski jezik je jedna od grana velikog slovenskog hrasta kojem pripadaju i drugi slovenski jezici koje tradicionalno delimo u tri grupe: istočnoslovensku, zapadnoslovensku i južnoslovensku - pojašnjava Jovanović. - Status službenog jezika srpski jezik ima u BiH i Crnoj Gori. On je manjinski jezik u pojedinim državama Evrope, kao što su Mađarska ili Hrvatska, a procenjuje se da njime u svetu danas govori oko 12 miliona ljudi.
Naš sagovornik kaže da je poslednjih decenija primetno postepeno smanjenje govornika srpskog jezika, najpre iz demografskih razloga koje karakteriše nepovoljna stopa prirodnog priraštaja, emigracije, ratovi, ali i iz drugih razloga koje obeležavaju određeni dezintegracioni procesi.
- Ono što je karakteristično za te dezintegracione procese jeste činjenica da su podstaknuti spolja i da s različitim intenzitetom delovanja i postizanja učinka deluju u kontinuitetu na "duh" i "supstancu" srpskog jezika - naglašava ovaj lingvista. - Plastičan primer je podsticaj za razbijanje nekadašnje Jugoslavije i formiranje državica na njenom prostoru, koji je dolazio iz inostranstva, a podrazumevao je i pomoć pri stvaranju i priznanju političkih jezika na štetu srpskog jezika.