ISPOVEST ĐORĐA ĐOKOVIĆA: Otkrio čim se bavi i da li je potpuno nezavistan

Poznati biznismen i direktor turnira "Srbija open" Đorđe Đoković iza sebe i te kako ima uspešnu karijeru iako o tome ne govori često u javnosti. Kako je i sam rekao, od malih nogu je želeo da bude svoj čovek i da zarađuje za sebe što mu i te kako ide od ruke. Najmlađi član porodice Đoković danas ima svoje firme u inostranstvu koje uspešno posluju, i dalje je zaljubljenik u tenis, u međuvremenu se oženio i postao otac. U ekskluzivnoj ispovesti za Pink odlučio da progovori o svom detinjstvu, povratku u Srbiju, napadima na njega i njegovu suprugu Sašku Veselinov, kao i tome koliko je bilo izazovno da pod teretom slave jedne takve porodice iz koje potiče postane samostalan, uspešan i normalan, što je danas najteže.

Nakon školovanja i života u inostranstvu gde si pokrenuo sopstveni biznis, pre nekoliko godina odlučio si da se vratiš u Srbiju. Tu si se i zadržao. Šta te je navelo na to i da li si se ikada pokajao?

— Sa svega 11 godina sam otišao iz Srbije kako bi trenirao tenis u Teniskoj Akademiji Niki Pilic, u Nemačkoj. To nije bila nimalo laka odluka, pre svega za moje roditelje, ali je bila moja velika i istinska želja. Nakon toga sam živeo još u Americi, Ceskoj, Francuskoj, Španiji, a najveći izazov mi je bio kada sam se odlucio da poslujem u inostranstvu. Život u inostranstvu mi je doneo puno toga, puno iskustva u različitim kulturama i okruzenjima, naučio sam kako da se brinem o sebi, kako da budem odgovoran za svoje postupke, finansije i život generalno. Kada sam odlucio da se vratim u Srbiju, vratio sam se kako bi konačno proveo više vremena sa svojom porodicom, sa bliskim prijateljima i ne kajem se ni jedne sekunde sto sam tako postupio. Jako mi je nedostajao Beograd, nas narod i nas mentalitet.

U poznatim porodicama kao što je tvoja, pojedini članovi često nose teret popularnosti drugih članova. Uprkos svemu, pre svega svetskoj popularnosti tvoga brata Novaka, ti si se izborio za samostalnost. Godinama si u svakom smislu nezavisan. Imaš svoje poslove kako u inostranstvu, tako i u Srbiji? Da li ti je bilo teško da uspeš?

— Od malena nosim breme prezimena, pritisak zbog vanserijskog uspeha mog brata, ali ne smatram da je to teret. Ja sam najponosniji na svetu zbog svega sto je Novak uradio, ali isto tako mi on svojim uspesima daje još više motivacije da ja guram sto dalje u svom poslu. Ne zadovoljavam se malim stvarima, uvek idem ka najvisim ciljevima. Napravio sam pravu odluku kada sam odlucio da gradim svoju karijeru u inostranstvu, da razvijam svoje poslove i da na tim temeljima izgradim svoje ime.

Ako je suditi po komentarima, popularnost Đorđa Đokovića kod nas je velika. Čak je nadmašila očekivanja i onog dela javnosti koji za svakoga ima negativan komentar. Ne postoje ružni komentari na tvoj račun. Kako objašnjavaš to?

 — Trudim se da budem prirodan, da predstavim sebe i svoju porodicu na najbolji mogući način. Nije lako kada su sve oči uprete u vas, morate da obratite pažnju na svaki korak i na svaku izgovorenu reč. Ja sam izgradio sebe i svoje ime tamo gde je to meni bitno, a javnost će uvek imati razne komentare na uspeh ili poraz svakog pojedinca.

Čime se zapravo sve Đorđe Đoković bavi? Mnogi misle da si isključivo okrenut sportu.

— Sport je deo mog života, odrastao sam na sportskim terenima i uvek ću biti vezan za isti na neki način. Moj primaran posao je investiciono bankarstvo, a teniski turnir mi je čist gušt i emocija u kojoj uživam unazad 3 godine i borim se da ATP licenca ostane u Beogradu još dugi niz godina.

Vodeći se onom čuvenom izrekom "da su sve porodice jedna drugoj slicne", kako bi ti opisao svoje detinjstvo, odrastanje i privrženost roditeljima i braći?

— Svaka porodica je jedinstvena na svoj način. Ja sam imao jako lepo detinjstvo u kojem sam proveo prvih 7 godina na Kopaoniku okružen porodicom. Roditelji, braca, tetka, stric, sestre od tetke…svi smo zajedno odrasli u malom okruženju i to me je naučilo o pravim životnim vrednostima, vrednostima porodice i bližnjih. Sa braćom sam u cestom kontaktu, naravno to je uvek izazov s obzirom da sva trojica živimo na razlicitim stranama sveta, ali kako vreme odmiče nekako se češće viđamo. Sad kako stvaramo porodice, siguran sam da ćemo se u budućnosti još više zbliziti i provoditi više vremena zajedno.

Svetski i domaći mediji su, od tvog povratka u Beograd, sa razlogom zainteresovani za tvoj privatni život. Devojke nisi eksponirao u javnosti do trenutka dok nije naišla ona prava sa kojom si zasnovao porodicu. Zašto si bio toliko obazriv?

— Pronaći životnog partnera, osobu sa kojom ćeš da gradis porodicu i provedes život, nije mala stvar. U mom slučaju, bilo je jako izazovno. Bio sam obazriv jer nisam hteo da eksponiram nekoga za koga ne smatram da će biti moj životni saputnik. Kacenje slika na Instagram i ostale drustvene mreže, nisam mogao da sprečim sa nekim bivšim partnerima, ali sam se sa razlogom suzdržavao komentarisanja istih dok nisam bio u potpunosti siguran da je ta osoba ona prava. Nisam zeleo da dajem na važnosti osobama koje to nisu zasluzile. Sa Saskom sam imao taj osecaj od prvog dana. Naša veza je jako brzo prerasla u veridbu, brak i sada porodicu sa našim sinom. Sa njom je sve išlo nekako prirodno, bez prilagodjavanja, sa puno iskrenih emocija, sa puno ljubavi, i zato danas mogu da budem ponosan da je nazovem mojom suprugom.

Danas si srećno oženjen muškarac, suprug poznate dizajnerke i voditeljke Saške Veselinov i otac preslatkog dečaka. Da li može da se kaže da je tvoj život sada kompletan?

 — Definitivno. Uživam jako lep i skladan život sa Saskom i našim sinom. Mladi smo roditelji, učimo iz dana u dan neke nove stvari. Ono sto je najbitnije jeste da smo jako usklađeni sa životnim idealima, sa načinom na koji želimo da vaspitano Aleksandra i postavili smo temelje za život koji oboje želimo.

Čime te je to Saška osvojila?

— Saska je jedinstvena u mnogo čemu. Surovo je iskrena, jako emotivna, maštovita, radna a sve to stoji iza prelepe i zgodne plave devojke koja me je osvojila prvim osmehom i kontaktom. Njena nežnost mi je otvorila različite portale emocija i ljubavi za koje sam mislio da ne postoje.

Mnoge svetske pa i domaće javne ličnosti doživele su proganjanje bivših partnera, koji nezadovoljni svojim životom i zavidni uspehom onih koji su ih ostavili bukvalno postaju psihopate. Da li se tebi tako nešto dogodilo?

— Jeste, nažalost. Čudno je kako osobe sa kojima si delio neku vrstu intime mogu da se preokrenu i postanu granično psihopate. Veze iz interesa ne mogu večno da traju. Ne treba ni previše komentarisati osobe bez zanimanja koje na konto mog imena pokušavaju da stvore laznu sliku o sebi u javnosti. Maske i neiskrene emocije, u nekom trenutku moraju da spadnu. Pokušavaju da privuku pažnju malicioznim potezima, da se probiju kroz medije, ali moju porodicu niko neće moći da prodrma. Zlonamerne osobe neće imati priliku da ispune svoje ciljeve jer ću uvek nastojati da zaštitim svoju porodicu, a moj brak sa Saskom je i više nego čvrst i stabilan da se ne obaziremo na takve pokušaje.

(Pink)