STRAŠAN NAROD KOJI IMA DUŠU: Svedočanstva putopisaca o Srbiji kroz vekove
PUTOPIS je književna vrsta u kojoj autor, putnik, čitaocu prenosi svoje utiske o predelima i ljudima koje upoznaje tokom putovanja.
Foto Profimedija, Muzej "Vuka Karadžića", Muzej Srbije, Narodni Muzej, Dokumentacija "Novosti" i Vikipedija
Putopisi su subjektivni čak i kada ih pišu naučnici, jer se u njima po pravilu ogledaju ukus, obrazovanje i životni stavovi pisca. Po pravilu, putopisci su snažnije uticali na sliku koju javnost ima o zemljama, događajima i ljudima od suvoparnih istoričara, od antičkog genija Herodota, preko revolucionarnog Darvina, pa do Džona Rida, koji umire na putu opisujući najveće ratove i revolucije 20. veka.
Upravo su putopisne reportaže Amerikanca Rida iz Velikog rata imale presudni uticaj na to da se svetsko javno mnjenje upozna s malim srpskim narodom i njegovom ogromnom žrtvom i heroizmom. On je samo jedan u nizu putopisaca koji su zadužili Srbe, među kojima su Rus Aleksandar Giljferding, Engleskinja Meri Daram, Francuz Alfons de Lamartin, Čeh Alfons Muha, Saksonac Sigmund fon Herder, Austrijanac Feliks Kanic, Švajcarac Arčibald Rajs...
BILO je, naravno, i drugačijih putopisaca, koji su formirali negativan stav prema Srbima i Foto Profimedija, Muzej "Vuka Karadžića", Muzej Srbije, Narodni Muzej, Dokumentacija "Novosti" i Vikipedija
Srbiji, još od vremena kad se prvi put pojavljuju u pisanim izvorima. O nama pišu hroničari, diplomate, vojnici, lukavi obaveštajci, jurodivi hodočasnici, uporni trgovci, pustolovi i lutalice već duže od hiljadu i po godina. Ti putopisci su imali vrlo raznovrsne lične i političke stavove i motive dok su opisivali naše krajeve i ljude, a presudan uticaj su imale države koje su finansirale njihova putovanja, zbog sopstvenih interesa na Balkanu.