POSLE POLA VEKA BUDI SE GRAD DUHOVA: Reporter "Novosti" u napuštenoj Famagusti, na Kipru, koju, kao u zlatno vreme, otkriva sve više turista

Put uokviren bodljikavom žicom sa upozorenjima da ne skrećete s kolovoza i slikama naoružanih vojnika. A iza žice - napuštene kuće bez prozora, neke i bez krovova, radnje razvaljenih izloga sa zarđalim reklamama, sve zaraslo u korov, bugenvilije, limun, jasmin, kaktus... Na nekim terasama i dalje stoje prašnjave stolice i stolovi. Na ulazu u "Lajon haus" netaknuta tabla sa obaveštenjima šta se na kom spratu nalazilo: u prizemlju soba za čaj, prodavnica knjiga, ambulanta, na prvom spratu biblioteka i porodična klinika, na drugom službene prostorije, na trećem kapela.

Tim putem kroz napušteno predgrađe stiže se do nekada slavnog kiparskog grada Famagusta i njegove južne četvrti Varoše, danas poznate kao Grad duhova. Famagusta je bila jedno od najekskluzivnijih evropskih letovališta, u kom se okupljala holivudska elita. Omiljena destinacija takvih holivudskih zvezda kao što su Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Sofija Loren, Brižit Bardo...

I danas se kilometrima duž peščane plaže i tirkiznog mora vide ogromni hoteli, jedan uz drugi, kako prkose zubu vremena - ali bez stakala. Ipak, roletne i fasade već pola veka odolevaju pesku, soli, vetrovima.

Grci su Varošu, odnosno Famagustu napustili 1974. godine za svega nekoliko sati. Toliko su imali pre nego što su turske trupe ušle u grad. Mnogi su, kako tvrde, izašli samo u šortsevima i papučama i zaputili se ka Derinji i Paralimniju.

Dramatičnim događajima prethodila su stalna trvenja između Grka i Turaka, podstaknuta mešanjima velikih sila, pre svega Engleza, koji i danas na ostrvu održavaju dve vojne baze.

- Komšija, kiparski Grk, koji nam godinama donosi domaće smokve, živeo je nekada u Famagusti. Kaže da Grci u stari grad opasan tvrđavom, u kom je živeo turski živalj, nisu odlazili. Čak ni oni, deca, nisu išli kod drugara iz škole da se igraju - kaže Beograđanka Marija O., koja je nasledila apartman u Derinji od tetke i tu letuje godinama.

Netrpeljivosti su dovele do vojnog puča i pokušaja pripajanja Kipra Grčkoj, na šta je Turska, uz obrazloženje da želi da zaštiti svoju manjinu, okupirala severni deo ostrva, trećeg po veličini na Mediteranu. Turska vojska se 20. jula 1974. iskrcala na obalu kod Kirenije, a padobranci su se spustili u Nikoziju, pa je i ovaj grad ostao podeljen žičanom imitacijom Berlinskog zida.

Procene su da je iz Famaguste tada pobeglo 37.000-40.000 Grka, koji se do danas nisu vratili, i čije kuće, hoteli i prodavnice stoje pusti, dajući gradu avetinjski izgled. Turci su odmah po upadu žičanom ogradom ogradili celu četvrt, pa je Varoša postala "grad duhova", u kom sve stoji onako kako je ostavljeno. Potpuno zatvorena je bila do nedavno.

Severni Kipar je u dva navrata pokušao ponovo da naseli ovaj biser Mediterana, ali bezuspešno. Svaki put bi se vlast Kiparske Republike pobunila i alarmirala međunarodnu zajednicu, a izbegli stanovnici mesta organizovali proteste. Grci su proteste održali i pre dve godine, kada su Varoša i fantastična kilometarska plaža, po prvi put otvoreni za posete turista.

Pre izvesnog vremena formirana je turska Komisija za nepokretnosti, preko koje je jedan broj kiparskih Grka iz Famaguste tražio kompenzaciju za svoje vlasništvo, ali većina ipak nije. I tako Grad duhova ostaje kao turistička atrakcija po čijim ulicama, širom otvorenih očiju, tumaraju grupe turista, slikajući u neverici sve oko sebe.

Ipak, u ovom gradu kontrasta, ali u okviru tvrđave, sve vrvi od života: džamije, restorani, klasičan bazar, moderni kafići, sređeni parkovi, ostaci venecijanske palate... Tvrđava je, inače, dobila naziv po Šekspirovoj drami "Otelo", čija se radnja odvija upravo na Kipru.

U okviru zidina nalaze se nekadašnja Bazilika Svetog Petra i Pavla, danas Sinan Pašina džamija, kao i Katedrala Svetog Nikole, danas Lala Mustafa Pašina džamija. I jedna i druga su u dosta lošem stanju.

Katedrala Svetog Nikole građena je krajem 13. veka i opstojavala je do 1571, kada je Famagusta pala pod osmanlijsku vlast. Od tada do danas ona je džamija, a od 1954. zove se Lala Mustafa-pašina. Zanimljivost je da je ovaj veliki vezir, u stvari, naše gore list, rođen u Sokolovićima, blizak rođak Mehmed-paše Sokolovića, sa kojim je često bio u sukobu. Na dvor dolazi u vreme sultana Selima Prvog, kao lični berberin njegovog sina, kasnije poznatog kao Sulejman Veličanstveni.

Ističe se u bitkama, a posle pobede Osmanlija nad Venecijancima, na Kipru, dobija nadimak Kiparski osvajač. Veliki vezir bio je samo tri meseca i nedelju dana, pošto je vrlo brzo umro.

Crkva Svetog Petra i Pavla izgrađena je u 14. veku. i bila je povezana sa venecijanskim dvorom, koji je pripadao prvoj kiparskoj dinastiji Lizinjan. U vreme otomanskog osvajanja postaje Sinan-pašina džamija, a kasnije su je Britanci koristili za skladištenje krompira i mahunarki. U 20. veku jedno vreme je služila kao prodavnica goriva, pa Gradska skupština i sala za ples.

Budući da su plate daleko veće i standard mnogo bolji u Kiparskoj Republici, na desetine kiparskih Turaka svakog dana prelazi u Derinju, Paralimni, Protera ili Aja Napu da radi. Dok je u Republici valuta evro, u Severnom Kipru to je turska lira.