ZLOGLASNO MUČILIŠTE U SUBOTICI: Na glavu im stavljali džakove namazane lukom - Ispovest žene čija je tetka bila u "Žutoj kući"

-  Moja tetka Magda Rudić Seneš bila je zatvorena u Žutoj kući. Imala je ćerkicu koju je, dok je bila u zarobljeništvu, čuvala njena majka. Baka je uspela da potplati čuvara i onda ih je on puštao da uđu, pa je moja tetka, koja je inače posle odvedena u logor Dahau, viđala svoju mezimicu - priča Judit Seneš. - Mnogo mi je pričala o tome kako su ih mučili. Između ostalog, navlačili su im na glavu papirne džakove koji su bili namazani lukom. Jedva su izdržavali. Pamtim i kako je govorila da je među zarobljenicima vladalo veliko drugarstvo. Delili su međusobno sve pakete koje im je porodica slala.

Osim skretanja pažnje na patnje i stradanja koje su se događale u Žutoj kući i nevinih žrtava nacističko-fašističkog terora, Udruženjr Ženskih studija trudi se da da konkretne predloge kojima bismo uvažavali našu herojsku prošlost.

- To je postavljanje biste Lole Vohl ispred kuće u kojoj je nekad živela, kao i obeležavanje mesta stradanja koja su neobeležena: ulaza u Gradsku kuću gde su u prvim danima streljani protivnici okupatora, starog Mlina kod bolnice i jedne zgrade u Bačkoj Topoli koji su bili zatvori  pre aktiviranja Žute kuće. Moramo se setiti da su u tim i logorima i zatvorima zatvarani sugrađani i sugrađanke različitih veroispovesti, jezika kojima su govorili, nacionalnosti a svi su bili ujedinjeni u ideji da se odupru smrtnoj ideologiji koja je rezultirali mračnim vremenima kojih se nerado sećamo i sada - poručila je Margareta Bašaragin, poverenica Udruženja "Ženske studije".

Žuta kuća izgrađena je pre 150 godine i bila je sedište banke, međutim od 1941. godine tu se useljava Hortijeva kontraobaeštajna služba koja tu ostaje sve do 1944. godine, a kroz ovo zloglasno mučilište prošlo je više stotina Subotičana, među njima i 96 žena.