MAŠINE PAMETNIJE OD AJNŠTAJNA ZAMENIĆE LJUDE: Svet, pa i Srbija pred izazovom kako sprečiti zloupotrebu veštačke inteligencije
NA sastanku UN, ove nedelje, jedna od tema biće i veštačka inteligencija (AI), mogućnost njene zloupotrebe i moguća kontrola. Ljubiša Bojić iz Instituta za veštačku inteligenciju Srbije primećuje kako je poslednji trenutak da se donesu zakoni i osnuje posebna agencija za kontrolu veštačke inteligencije.
- Pripremamo listu globalnih izazova za budućnost o kojima će biti diskutovano na sednici Generalne skupštine. Postoji inicijativa da se oformi odbor na nivou UN za veštačku inteligenciju - rekao je Bojić, i dodao da ceo proces ide veoma sporo, ali postoje neke ideje kako regulisati veštačku inteligenciju.
Zakoni vezani za ovu oblast kasne i u EU, i u Americi, a Bojić smatra da je sada pravo vreme da se problem stavi pod kontrolu, jer će posle biti kasno.
Stručnjak za IT i digitalni marketing Petar Vasić kaže da su nam propisi preko potrebni, ali i da se sa njima kasni u celom svetu i da će biti veliki izazov zaustaviti zloupotrebu veštačke inteligencije kada je ona sve dostupnija.
- Veštačka inteligencija sada ima IQ 155, a Ajnštajn je imao 160. Tehnologija doživljava eksponencijalni rast i kompjuterska moć se duplira na 18 meseci. To znači da će se za dve godine IQ veštačke inteligencije povećati najmanje na 300, a za pet-šest na 1.500. Između inteligencije mašine i ljudi stvoriće se ogromna distanca, pa nam u bliskoj budućnosti preti opasnost da, prvi put posle 300.000 godina, ne budemo više ni najinteligentnija, ni najkreativnija bića na planeti - kaže Vasić.
Zato su se nedavno okupili "haj-tek" giganti i razgovarali o ovoj temi. Jasno je da će sve brži razvoj AI dovesti do nestanka potrebe za mnogim radnim mestima. Upravo ovi isti giganti već otpuštaju na desetine hiljada programera i dizajnera širom sveta, pa i ovde, jer sve te poslove brže i jeftinije obavlja mašina. Zbog mašina bez posla ostaju i bankari. Samo je "Fejsbuk" otpustio oko 20.000 ljudi, a Vasić kaže da se od decembra očekuju novi talasi otkaza. Mašine masovno menjaju srednje stručnjake po agencijama i kompanijama i u svetu, a sve više i kod nas. Ljudska inteligencija i obrazovanje nisu više uslov uspeha. Najpopularniju muziku i reklame sada stvaraju - mašine.
- Propisi su nam neophodni što pre, mada je internet neukrotiv i veštačka inteligencija može da se sakrije bilo gde da ne bi bila "obuzdana". Kao što su dizalice zamenile ljudsku snagu, a digitron sposobnost preciznog računanja, tako nove "mašine" menjaju i ljudsku kreaciju. Moći će da nam reše mnoge probleme i bolesti, da brže dijagnostikuju rak i nađu pravi lek, jer na raspolaganju imaju celokupno dosadašnje ljudsko znanje. Ali, ako ljudi ne budu više radili, čoveku kao stvaralačkom biću preti opasnost od globalne depresije. Poseban problem nastaje ako razvoj veštačke inteligencije nije usklađen sa humanim ciljevima i ako služi isključivo pojedincima radi profita - konstatuje Vasić.
Veštačka inteligencija može da "skine" nečiji glas i obavi mnoge finansijske i druge prevare, može da preplavi javni prostor lažnim sadržajima, izazove paniku, odluči tok izbora, produbi društveno-ekonomski jaz, izazove šokove na tržištu, ugrozi privatnost, zameni ljude u neverovatnom broju zanimanja, posluži u terorističke svrhe. Zato se iščekuju regulative, a propisi koje bude donosio razvijeni svet, doneće i Srbija.
Odbačen predlog za pauzu
NAUČNICI i lideri u tehnološkoj industriji početkom leta upozorili su da veštačka inteligencija može da izazove izumiranje čovečanstva. Među njima je i Džefri Hinton, "otac" upravo veštačke inteligencije. Nešto pre toga više od 1.000 istraživača, uključujući Ilona Maska, potpisalo je pismo u kom traži polugodišnju pauzu u razvoju AI. "Majkrosoft" i "Gugl" su ovaj poziv odbacili.