DUPLO VEĆA ROBIJA ZA NASILNIKE: Šta donose izmene KZ koje je pripremilo Ministarstvo pravde

Za osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici, prema predlogu, biće predviđena kazna zatvora od pola do pet godina zatvora, umesto tri meseca do tri godine, kao do sada. Ukoliko nasilnik koristi oružje ili oruđe kojima žrtvi može da nanese teške telesne povrede, kazna bi trebalo da bude od jedne do 10 godina, umesto šest meseci do pet godina, a ako je naneta teška telesna povreda ili teško narušeno zdravlje žrtve, ili ako je žrtva maloletnik, kazna će biti od tri do 12 godina, umesto od dve do 10.

Prošle godine, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, podneta je 5.531 krivična prijava za porodično zlostavljanje, a osuđena je 2.021 osoba. Od toga, više od polovine njih - uslovno (1.125). Zatvor je dobilo tek 676 ljudi, a kućni zatvor 183.

- Najveći problem je to što u praksi 60 odsto krivičnih prijava za porodično nasilje bude odbačeno - kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. - I kada ne budu odbačene, tužilaštva po pravilu traže najblaže kazne, pa sud ne može ni da presudi strožje. Znam samo za jednu presudu sa maksimalnom kaznom od tri godine zatvora. Nedavno smo imali slučaj žene koja je 15 godina trpela ozbiljno nasilje, a u optužnici se našao samo jedan događaj.

Propisima bi, prema rečima naše sagovornice, takođe trebalo regulisati pitanje privilegovanog svedoka, čime bi se smanjila mogućnost uticaja na svedoke. Ovo poznaju mnoga zakonodavstva, a to znači da ukoliko je neko svedočio u tužilaštvu o nasilju i nije se odrekao tog prava, on naknadno ne može povući iskaz pod pritiskom. Na suđenju će biti uzeta njegova izjava data pred tužiocem.

Dobro rešenje, prema našoj sagovornici, bilo bi i uvođenje mera nadzora za najteža krivična dela, poput silovanja ili ozbiljnog porodičnog nasilja, posle odsluženja kazne zatvora. Dakle, obavezno redovno javljanje nadzornim službama, mogućnosti nenajavljenih poseta radi kontrole, praćenje...

- U tom slučaju daleko je manja verovatnoća da neko prekrši meru zabrane prilaska ili da ne znamo kuda se kreću osuđeni silovatelji - kaže Macanovićeva.

Predložene izmene KZ predviđaju da će onaj ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici, među kojima je i zabrana prilaska, biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina, umesto sadašnjih tri meseca do tri godine.

Hajrija Ramadani, iz Udruženja žrtava nasilja "Hajr", pozdravlja ove predloge:
- Odavno pričamo o pooštravanju kazni, a kada budu donete ove odredbe, nadamo se da će biti i poštovane. Verujemo da oštrim sankcijama nasilje može da se smanji i da se spreči da oni koji izađu na slobodu nastave da zlostavljaju svoju porodicu i svete se.

Izmene KZ predviđaju i pooštravanje kazni za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja. Vera Janković, majka male Nikoline iz Kragujevca, zgažene i ostavljene na pešačkom prelazu, kaže da sudovi sada, po pravilu, određuju minimalne zaprećene kazne.

- Vladimir Majorski je izgubio osamnaestogodišnjeg sina Borisa, sa kojim je poginula i njegova sedamnaestogodišnja devojka Dejana. Izrečena kazna za dva ugašena života bila je samo tri godine zatvora. Na sastanku koji smo mi, roditelji stradale dece imali ovog leta sa predsednikom države, on je predložio da minimalna zaprećena kazna ne bude više godinu dana zatvora nego tri. Nadamo se da se ispod toga neće ići - kaže Jankovićeva.

Ona navodi da bi posebno trebalo sankcionisati sve one koji voze suprotnom trakom, što je u poslednje vreme postalo trend. Ovaj tzv. srpski rulet snima se i pušta preko društvenih mreža. Takođe bi, ističe, trebalo menjati propise, pa da onima protiv kojih je podignuta optužnica zbog teških dela protiv bezbednosti saobraćaja bude privremeno oduzeta dozvola.

- Ovako imamo apsurdnu situaciju da za prekoračenje brzine imamo oduzimanje dozvole na šest meseci, a ako nekog ubijete, sve vreme trajanja postupka nesmetano vozite - kaže Jankovićeva.