SVAKI DESETI AUTOMOBIL JE SA VRAĆENOM KILOMETRAŽOM : Evo načina kako da to otkrijete

Inostrana tržišta sa kojih uvozimo najviše polovnjaka su brojna, a prema nekim podacima oko 28 odsto polovnih automobila u Srbiji dolazi iz Italije, koja ima najveći udeo na tržištu, a slede Nemačka sa oko 17 odsto, Francuska, oko 16, Češka oko 11 i Belgija sa oko šest.

Petar Veličković sa portala "Polovni automobili" rekao je da se u Srbiji godišnje uveze između 120 i 150 hiljada polovnih automobila i da se najviše uvozi iz Češke, Švajcarske i Španije, ali da ne bi trebalo generalizovati vozila na osnovu zemlje iz koje su uvezeni.

- Na toliki broj automobila sigurno je da ima primeraka koji nisu kvalitetni, ali ima onih koji su izuzetno pouzdani, sa poznatom servisnom istorijom -  naveo je Veličković.

Dodao je da postoje neka uvrežena mišljenja, poput onih da polovnjaci iz Italije nisu uvek najkvalitetniji, a određeni trgovci su imali problema sa automobilima iz skandinavskih zemalja pošto se zbog drugačijih vremenskih uslova pojavljuje korozija na nekim modelima.

- Međutim, sa druge strane, imamo primer Nemačke, gde nominalno važi da su polovnjaci pouzdaniji, ali znamo da te probleme sa vraćanjem kilometraže ni Nemačka nije na trajan način i kvalitetno rešila - istakao je Veličković.

Govoreći o takozvanom vraćanju kilometraže, Petar Veličković je naveo da je prosečnom kupcu jako teško da otkrije da li je to urađeno na nekom automobilu.

- Postoje stvari koje mogu da nam pomognu. Jedna od tih stvari jeste da sa vlasnikom vozila odemo u ovlašćeni servis, da jednostavno zatražimo istoriju tog vozila, pa se onda može videti da li je održavan, u kakvim servisima, kad su bili servisni intervali, pa da se ti podaci uporede - rekao je Veličković.

Međutim, dodao je da pojedini proizvođači te podatke daju samo dok je vozilo u garanciji, a za neke automobile to može da se utvrdi samo ukoliko su održavani u ovlašćenom servisu.

- Savremeni automobili imaju nekoliko računara, jedan je u motoru, drugi u sistemu kontrole kočenja i proklizavanja, takozvani ABS, ili na vazdušnim jastucima. Svi ti računari isto beleže kilometre i ukoliko ti ljudi koji se bave tim malverzacijama ne promene na svim tim modulima, u našim servisima na tim dijagnostičkim servisima može da se vidi da li je kilometraža vraćena - naveo je Veličković.

Dodao je da postoje i aplikacije i softveri na kojima može da se ukuca VIN oznaka (jedinstveni broj automobila) ili broj šasije, pa da se vidi servisna istorija vozila.

Napomenuo je da u Srbiji postoji veliki broj auto-placeva koji imaju garanciju na kilometražu i na ostale podatke u vezi sa vozilom, a postoje i uvoznici koji otkupljuju vozila od inostranih lizing kuća čiji revizori garantuju tačnost podataka.

Što se tiče uvoza automobila iz SAD, koji je sad moguć zahvaljujući izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja, Petar Veličković je rekao da je potrebno da se usvoji i pravilnik o ispitivanju vozila koji treba da donese Agencija za bezbednost saobraćaja.

- Ta vozila iz Amerike moraju kroz određene prepravke da se usklade sa standardima koji važe u našoj zemlji, a koji su identični onima koji važe na teritoriji EU. Konkretno, brzinometri su u miljama, kod nas su kilometri na čas. Njihovi pokazivači pravca su crveni, kod nas su narandžasti, gorivo se meri u galonima, kod nas u litrima - rekao je Veličković.

Istakao je da polovnjaci u SAD jesu jeftiniji, ali da će troškovi transporta uticati na konačnu cenu i ocenio da će se u početku time Amerike baviti uvoznici luksuznih automobila.

(RTS)

BONUS VIDEO: Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u studentskim domovima u Beogradu