SRPSKI STRUČNJACI STIŽU NA ZEBRNJAK: Pomak posle odlaganja miniranja u blizini Spomen-kosturnice naših vojnika kod Kumanova
RADOVI planirani radi eksploatacije mineralnih sirovina u kamenolomu u neposrednoj blizini Spomen-kosturnice Zebrnjak u Severnoj Makedoniji, a koji podrazumevaju i detonacije, odloženi su posle reakcije našeg Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Kako nezvanično saznaju "Novosti", formiran je tim sastavljen od stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i profesora sa Rudarsko-geološkog fakulteta, koji će sa odgovarajućom opremom, otići na lokaciju kako bi izvršili merenje da li dolazi do pomeranja zidnih masa i postojećih pukotina na objektu, kao i da li potresi dotiču stenu na kojoj se nalazi spomen-kosturnica junaka Kumanovske bitke. Prema rečima našeg sagovornika, tim stručnjaka je spreman da istog dana krene put Zebrnjaka, kada srpskom ministarstvu bude bila dostavljena informacija o novom datumu planiranih eksploatacija u kamenolomu. U Ministarstvu navode da će "uvek i večno braniti kuću kumanovskih junaka, čije kosti počivaju u Severnoj Makedoniji".
Početkom jula Srpsko kulturno-informacioni centar "SPONA" obratio se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u vezi sa predlozima za preduzimanje mera sanacije i obnove kosturnice kod Kumanova.
- U dalje postupanje uključilo se Ministarstvo za rad u čijoj su nadležnosti ratni memorijali u zemlji i inostranstvu. Ministarstvo je obavešteno o tome da navedeno udruženje ima informacije da se planiraju radovi radi eksploatacije mineralnih sirovina u kamenolomu u neposrednoj blizini Spomen- kosturnice Zebrnjak, koji podrazumevaju detonacije - rekli su "Novostima" u Ministarstvu.
SLAVNA BITKA
NA brdu Zebrnjak, na 511 metara nadmorske visine, nalaze se ostaci 687 poginulih srpskih vojnika u Kumanovskoj bici 1912. godine, u Prvom balkanskom ratu. Oni su bili deo Prve srpske armije sa 90.000 ljudi kojima je komandovao prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, a na čelu štaba je bio pukovnik Petar Bojović. U istorijskim zapisima navedeno je da je poginulo 1.207, ranjeno 5.212, dok se za 603 ratnika izgubio trag.
Prva srpska armija je 24. oktobra 1912. prešla u ofanzivu, tako što su se Dunavskoj diviziji prvog poziva priključile do tada manje angažovane Moravska i Drinska divizija, kao i Timočka i Dunavska. Kumanovska bitka dobijena je kada je Drinska divizija pukovnika Pavla Jurišića Šturma uspela da ovlada Zebrnjakom, ključnim objektom u sistemu turske odbrane, na kome se nalazilo komandno mesto Zeki-paše. Maja 1942. bugarska okupatorska vojska je u Drugom svetskom ratu srušila dve trećine spomen-obeležja.
Naši sagovornici navode da su odmah kontaktirali sa Ambasadom Srbije u Skoplju, radi provere navoda. Iako je zakonski predviđeno da se ratni memorijali u inostranstvu uređuju i održavaju u skladu sa propisima države na čijoj teritoriji se nalaze i, po pravilu, na način na koji se uređuju i održavaju ratni memorijali drugih država, ako međunarodnim ugovorom između Republike Srbije i te države nije drugačije određeno, Ministarstvo je brzo reagovalo i pozvalo i druge institucije u Srbiji koje se bave očuvanjem kulturnih spomenika, ali i rudarsko-geološkim temama da se uključe.
Zatim je, prema informacijama dobijenim od naše ambasade u Skoplju, utvrđeno da bi za pomenutu vrstu radova u neposrednoj blizini nepokretnog kulturnog dobra trebalo da bude izdata posebna dozvola Uprave za kulturno nasleđe (pri Ministarstvu kulture Severne Makedonije), s kojom je ovom prilikom kontaktirano i dostavila je Ministarstvu detaljan izveštaj sa terena. U ovom dokumentu o uvidu u stanje Spomen-kosturnice, sačinjenog u svrhu procene uticaja aktiviranja kamenoloma u neposrednoj blizini, utvrđeno je da su iskopi, u koje bi se postavljale mine, van zaštićenog područja - dalje od 500 metara. Ipak, radna grupa koja će otići u Severnu Makedoniju i proceniti da li bi eksplozije ugrozile spomenik.