SRBI SAMO ŽELE DA SU SVOJI NA SVOME Dr LJiljana Verner: Uverila sam se, naš narod na KiM ne plače i ne plaši se
AKO hoćemo da Kosmet ostane srpski, mora se hodočastiti u našu južnu pokrajinu. Da se uverimo da je Kosovo srpsko. Delegacija našeg Fonda "Dijaspora za maticu" vratila se upravo iz posete KiM i potpuno smo sigurni da naš rad ima cilj i smisao.
Foto: Novosti
Ovim rečima počinje razgovor za "Novosti" dr Ljiljana Verner, predsednica Upravnog fonda "Dijaspora za maticu", jedne od najstarijih humanitarnih organizacije Srba iz rasejanja. Mnogo utisaka ponela je ova ugledna srpska lekarka iz Hanovera sa Kosova i Metohije koje je posetila sa Slobodanom Aćimovićem i Gojkom Slijepčevićem u delegaciji. Teško je, kaže, izabrati šta je preče:
- Sedeli smo u vrtiću "Đurđevak" u Gračanici sa direktorkom Radicom Prlić i vaspitačicama, a prethodno su nam deca izvela kulturni program sačekavši goste sa hlebom i solju. Radica je pričala o potrebi da se nabavi kotao za zagrevanje vrtića pred zimu, budući da Albanci isključuju struju. Suze su mi same potekle. Deca i vaspitačice nisu zaplakali. Srbi na Kosmetu ne plaču, oni žele da ostanu svoji na svome. A samo u "Đurđevku" ima 830 dece.
Obišli su gosti iz dijaspore Narodnu kuhinju u Novom Brdu, o kojoj brine NVO "Majka Jugovića" na čelu sa Svetlanom Stević. Te kuhinje hrane oko 2.500 ljudi.
- Cela Nemačka "trubi" o održivosti, a stočna farma u selu Prekavice i povrtarnici mi objašnjavaju šta ta reč uopšte znači - govori dr Verner. - Kada bi samo po jedan evro mesečno dalo svako srpsko domaćinstvo u rasejanju, nikakav, ama baš nikakv problem Srbi na KiM sa hranom ne bi imali.
Od osnivanja 1999. pomažu redom
FOND "Dijspora za maticu" postoji od 1999, a osnovali su ga naši ljudi koji žive u inostranstvu. Novcem iz te kase delom su građeni mostovi posle NATO agresije u Novom Sadu, kod Varvarina, Kruševca...
- Milion evra izdvojeno je za pomoć posle poplava 2014, zatim 10.000 evra za hram u Petrinji, stradao u nedavnom zemljotresu. Nameravamo da povećamo izdvajanja za KiM za decu, našu crkvu, narodne kuhinje, za najugroženije porodice - kaže Vernerova.
Nasilje privremenih prištinskih vlasti videla je dr Verner u svakom delu pokrajine gde Srbi žive. Lekari iz KC Kosovska Mitrovica pričali su joj o zabrani dostave lekova iz centralne Srbije.
- To je strašno... Prištinske vlasti strahuju od toga što Dom zdravlja u Gnjilanu umesto 22 lekara, koliko je bilo 2020, sada ima njih 55. Plaši ih što se u srpskom porodilištu rađa oko 1.000 dece godišnje. Zato ne dozvoljavaju da lekovi dođu u srpske apoteke.
Ljiljana Verner navodi da se od države i njene Kancelarije ne može očekivati ono što je nemoguće jer su, kako kaže, "albanske brane i barikade za svaku vrstu institucionalne pomoći velike i duboke". Albanci, ističe, smatraju da je ljudsko pravo na život Srba na Kosmetu nešto što njihova administracija treba da odobri. Zato je potrebna pomoć što većeg broja ljudi i u matici i u rasejanju.
Albanci smatraju da je pravo na život Srba na Kosmetu nešto što oni treba da odobre
Iz prve ruke čula je ova delegacija i o problemima vernika i sveštenstva naše crkve od vladike raško-prizrenskog Teodosija.
- Potreban je novac za Fond iz kojeg bi crkva mogla da otkupi zemlju dalje oko manastira i crkava. Albanci imaju pare i licitiraju visoko da bi uplašili i sveštenstvo i vernike - zaključuje dr Verner.