POSKOK NE ŽELI DA TROŠI OTROV NA ČOVEKA: Ako naiđete na zmiju ostavite je na miru i ona će otići

Ove vesti podudaraju se sa vremenom kada zmije u jesenjem lovu stvaraju zalihe pred odlazak u hibernaciju, iz koje se bude u proleće. Ovi novinarski bućkuriši se ilustruju dramatičnim fotografijama gmizavaca iz tropskih predela, pa sluđena javnost i ne zna kako izgledaju zmije naših krajeva.

- Stvari stoje ovako: kada nema panike i nenormalnih reakcija kod ljudi - nema ih ni kod zmija. Prvo što zmiji padne na um kada vidi čoveka je kako da pobegne, a napašće samo ako se nađe u bezizlaznoj situaciji. Kada idete u prirodu obujte terenske, planinarske cipele i pantalone, koje vas štite tamo gde je ujed najverovatniji, a ne japanke i šorts. Ako naiđete na zmiju, ne pravite nagle pokrete i ne pokušavajte da hvatate. Ostavite je na miru i ona će otići - kaže naš poznati herpetolog prof. dr Rastko Ajtić.

Stručnjaci za gmizavce kažu da se zmije, ako je godina topla, mogu videti do kasne jeseni. U prirodi, posle buđenja iz hibernacije one se mogu sresti u kamenjarima koji još nisu pretopli, a u pozno leto i jesen one vole, kao i ljudi, šareni hlad u šumarcima ili na obodu šuma, kao i staze kroz njih.

Naučnici kažu nije nikakvo čudo videti zmije na izletištima, vikendicama i seoskim kućama gde niko nije dugo boravio. One su česte i u dvorištima na periferijama gradova koji se ubrzano šire, otimajući životni prostor divljim vrstama. Ko je iole pazio na časovima biologije u osnovnoj školi, zna da se na ovakvim prostorima nalazi hrana i sklonište za miševe i druge glodare, koji su pak omiljeni zmijski plen. Gmizavci zato dolaze na bogato lovište na kome mogu i da se nasele, ukoliko je reč o prostoru gde ljudi ne žive ili ga uređuju redovno. Njima je bitno i da nema pasa, mačaka, živine, vrana - koji su vrlo predani zmijolovci. Zmije stižu i do srca gradova u automobilima izletnika, jer je sa zmijske tačke gledišta prostor ispod haube prijatna, topla, mračna i lako odbranjiva jazbina.

- Kada vidite poskoka koji diže glavu i sikće on ne poručuje da će vas napasti već obaveštava da je tu i da mu date prostora da se skloni. Poskok ima veoma dobar vid, uočava čoveka izdaleka i javlja mu svoje prisustvo. Čovek nije njegov plen i on ne želi da troši otrov na njega. Pravo pitanje je koliko su ljudi pažljivi. Desilo da mi se da sednem na poskoka jer ga nisam video, a tek kada sam čuo ljutito siktanje koje je značilo "siđi mi s grbače" shvatio sam šta se dešava. Kolege su ga fiksirale dok sam ustajao posle čega nije napao već otišao svojim putem. To je jasna ilustracija zašto se u prirodu ne ide sam - kaže dr Ajtić.

Herpetologe nerviraju vesti o "invaziji zmija" na gradove, sela, automobile... kojima slede kontradiktorni saveti posle kojih nikome nije jasno da li treba zasecati ranu od ujeda i podvezivati je. Da li treba ležati i čekati pomoć, po cenu da umrete čekajući? Da li je bolje trčati da stignete što pre do zdravstvene ustanove ubrzavajući cirkulaciju otrova kroz organizam?

Ukoliko se dogodi ujed zmije, stručnjaci naglašavaju da je najvažnije ostati priseban, iscediti otrov, obavestiti nadležne institucije i uputiti se ka lekaru.

- Ako se desi ujed, prvo i osnovno je da odmah istiskate ujedeno mesto, kao dublju bubuljicu do pojave sukrvice i krvi. Otrov se prepoznaje kao gušća supstanca, žućkasto zelenkaste boje. On se ne širi krvotokom već limfom i zato ranu ne smete da podvezujete bez obzira da li je reč o ujedu zmije ili insekta, jer time možete da napravite veću štetu od koristi - naglašava prof. dr Ajtić.

On upozorava da se podvezivanjem zaustavlja krvotok i sprečava cirkulacija, a time i mogućnost da imunski sitem sa antitelima reaguje, što stvara dodatnu pogodnost za nekrozu i propadanje tkiva ispod mesta podvezivanja.

- Kada iscedite otrov, treba da pijete vodu, nipošto alkohol, kafu, aspirine koji šire periferni krvotok. Pošto su ujedi najčešće po rukama i nogama, obično se imobilišu dva zgloba ekstremiteta radi smanjenja cirkulacije otrova i posle toga se lagano krene prema najbližem zdravstvenom centru, nema rezona ležati i čekati. Naravno, obavestite sve nadležne službe šta se desilo, gde se nalazite i kojim pravcem ćete ići, ukoliko vam usput pozli - kaže dr Ajtić.

On napominje da je ubrizgavanje otrova voljna reakcija kod zmija i da nisu su svi ujedi otrovni.

- Postoje suvi ujedi kada ne ubrizga otrov, jer zmija zna da joj čovek nije plen i neće da troši dragocenu supstancu. Ako pružite sebi prvu pomoć ili vam je neko pruži, a nemate anafilaktičku reakciju u roku od 20-30 minuta, onda imate dosta vremena da stignete do lekara. Koleginicu je ujela šarka na Šar-planini i satima je hodala dok je stigla do pomoći, a živi i danas bez posledica. Smrtni ishodi posle ujeda zmije kod nas su jako retki, obično kod starih osoba koje dožive anafilaktički šok, dok je kod mlađih to povezano sa korišćenjem narkotika - kaže dr Ajtić.

Nabavka seruma

Seruma protiv ujedan otrovnica ima dovoljno, redovno se proizvodi, ali problem je njegovo trebovanje sa lokala, upozorava prof. dr Ajtić:

- To što neka zdravstvena ustanova ne planira ujede zmija ne znači da se oni neće desiti. Oni koji treba ga naruče računaju "eto nije bilo ujeda pet godina, pa neće ni šeste" a onda kada se desi imamo opasan problem. Tu nije kriva država, ni nestašica, već nabavka na lokalu. Serum može da kupite kao pojedinac, ali nema svrhe da ga nosite, jer ne možete sami sebi da ga date ako niste obučeni. Naime, možete da dobijete anafilaktičku reakciju od seruma i stradate od njega, a ne od otrova. Takođe, serum mora da bude sve vreme u frižideru, na temperaturi manjoj od osam stepeni, a ako ga nosite u rancu - gubi potrebna svojstva.