NORVEŠKI UPITNIK U "RIBNIKARU" I JOŠ PET ŠKOLA: Spreman plan podrške koju će đacima i nastavnicima izloženim traumi pružati stručnjaci

Ovo je jedan od koraka koje će stručnjaci Radne grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih preduzeti u okviru pružanja psihološke pomoći deci i nastavnicima u školama u kojima su se dogodili zločini i tragedije.

Prema rečima Hane Korać, psihologa i članice Radne grupe, upitnik će biti popunjavan isključivo na dobrovoljnoj bazi:

- Upitnik će biti u onim školama u kojima je neko stradao, biće anoniman, i samo će roditelji dobiti povratnu informaciju da li postoji potreba da se organizuje individualni plan podrške za njegovo dete. Svaki đak moraće pre popunjavanja upitnika da ima pismenu saglasnost roditelja, koji će moći i da prisustvuje popunjavanju - objašnjava Hana Korać.

Upitnici su delovi planova podrške, a prvi razgovori o budućoj podršci biće obavljeni ovih dana u OŠ "Vladislav Ribnikar", u Beogradu, u kojoj je Kosta K. 3. maja, ubio devetoro đaka i radnika obezbeđenja. Nakon toga u planu su i razgovori sa direktorima i nastavnicima Tehničke i Ekonomsko-trgovačke škole u Smederevu, Treće beogradske gimnazije, Gimnazije u Mladenovcu, OŠ "Malo Orašje" i OŠ "Žarko Zrenjanin" u Kačarevu, u kojima će stručnjaci iz radne grupe organizovati i radionice i individualnu pomoć.
Plan podrške obuhvata razgovore o temama šta je to trauma, kako da ih nastavnici prepoznaju kod sebe ili kod đaka, kako da se vrati sigurnost u školsko okruženje.

- Ukoliko škole i roditelji pristanu da đaci popune ove upitnike, sa decom će razgovarati naš stručnjak. On će postavljati pitanja, a dete će moći da postavi potpitanja ukoliko mu nešto nije jasno, kako bi odgovori bili što verodostojniji - objašnjava Koraćeva. - Pored osnovnih podataka, stručnjak će uzimati podatke o mehanizmima dece da prevladaju probleme vezane za sam događaj. Pitanja će se odnositi i na njihov svakodnevni život, kao i da li imaju zdravstvene probleme ili posttraumatske od kada se desio tragičan događaj. Popunjavanje će trajati dvadesetak minuta.

Odgovori će biti svrstani u tri zone. Rezultati u zelenoj zoni značiće da detetu nije potrebna dodatna pomoć, dok narandžasta i crvena zona ukazuju da je potrebno napraviti individualni plan pomoći, uz saglasnost roditelja.

- Ukoliko su odgovori u narandžastoj zoni, to znači da dete ima problem da integriše bolno iskustvo, da je potrebno pomoći mu da ojača i prevlada traumu, pa će ga stručnjaci uputiti ili na PP službu u školi (pedagog i psiholog) ili na neko stručno savetovalište. Ako su, pak, odgovori u crvenoj zoni, znači da dete ispoljava promene u ponašanju zbog kojih bi trebalo da potraži ozbiljniju pomoć na drugim instancama lečenja mentalnog zdravlja - kaže Hana Korać.

Iskustvo Norvežana pokazalo je da bi ovakvo testiranje bilo dobro ponoviti više puta, jer može da dođe do odloženih reakcija, a ovo je pravi način da se preveniraju ozbiljniji problemi. Naša sagovornica potencira i koliko je važno da roditelji shvate kako ovo nije "neko tamo testiranje" ili etiketiranje njihove dece, već način da se predupredi ozbiljna traumatska posledica. Rodtelji, psiholozi i nastavni kadar u ovome bi trebalo da budu saveznici.

- Nudimo pomoć na način koji se pokazao kao najbolji u norveškom slučaju - dodaje Koraćeva.

- Roditelji koji se ne odazovu odmah, mogu to učiniti i naknadno ako primete kod svog deteta pad koncentracije, drastično smanjenje proseka, izolovanje od društva, izmenjen ritam spavanja i/ili ishrane, ukoliko iznova i iznova prati sadržaje koji su izazvali traumu...

Koraćeva kaže da su im kolege iz Norveške skrenule pažnju da su oni zažalili jer nisu odmah dali upitnik svojoj deci nakon tragedije 2012. godine, s obzirom na to da su vremenom počele da se pojavljuju određene promene u ponašanju.

Od tragedija 3. i 4. maja, prvo u "Ribnikaru", a zatim u okolini Mladenovca, stručnjaci kontinuirano već pružaju psihosocijalnu podršku u Beogradu, u "Dadovu", zatim u Mladenovcu, Lazarevcu, Smederevu i Pančevu. Od 1. septembra, osim što će stručne grupe raditi u pogođenim školama, svi koji žele podršku moći će da odu u Dečji kulturni centar, u savetovalište, radnim danima od 10 do 18 časova, bez uputa i knjižice.

Plan podrške, koji će do 1. septembra biti predstavljen nastavnicima i roditeljima đaka OŠ "Vladislav Ribnikar", trebalo bi da identifikuje njihove potrebe i brige, kako bi se na najbolji način organizovale grupe podrške. Za nastavnike "Ribnikara", radionice će se odvijati unutar škole barem prvih mesec dana, s obzirom na to da je to period adaptacije. Verovatno će se održavati jednom nedeljno, ali i češće ako bude potrebno.

KOORDINATORKA PROJEKTNOG TIMA DRUŠTVA PSIHOLOGA SRBIJE: Sa "Ribnikarcima" startujemo pre 1. septembra

DRUŠTVO psihologa Srbije biće angažovano u narednom periodu u oblastima preventivnog rada usmerenog na osnaživanje škola, a u toku su usaglašavanja aktivnosti sa Institutom za mentalno zdravlje kao nosiocem projekta. Ovo je za "Novosti" potvrdila Anita Popović (na slici), koordinator projektnog tima.

- Radiće se na kreiranju grupa podrške nastavnicima i roditeljima, usmerenim na realizaciju nastave i izboru vaspitnog stila, kao i na mapiranju potreba nastavnika u realizaciji nastave i pružanju dodatne podrške đacima kroz nastavne i nenastavne aktivnosti. Učestvovaćemo i u kreiranju edukacija u skladu sa potrebama i predlozima korisnika i pomagača, kao i realizaciji edukacija za učenike, nastavnike i roditelje. Sudelovaćemo i u kreiranju smernica za unapređenje rada stručnih službi u školama u skladu sa registrovanim potrebama i raspoloživim resursima, kao i u realizaciji obuke stručnih službi - kaže Popović.

Dodaje i da je neposredno pružanje psihološke pomoći u domenu Instituta za mentalno zdravlje, a da je Projektni tim Društva psihologa planirao da svoje aktivnosti u "Ribnikaru" započne i pre 1. septembra. U toku je pripremna faza.