286 MALIŠANA ČEKA DA IH NEKO USVOJI: "Novosti" istražuju koliko i na koji način brinemo o deci bez roditeljskog staranja (2)

Takođe, u istom Registru su 793 potencijalna usvojitelja (supružnika, vanbračna partnera i pojedinca), čija su imena uneta između 2006. i 2022. godine.

Statistika Ministarstva pokazuje da je od 2006. godine, otkad se vodi Registar, do početka ove godine, ukupno realizovano oko 2.089 usvojenja, od čega oko 1.811 domaćih, a 278. dece je nove roditelje našlo u inostranstvu.

Jedan, manji, broj mališana ulazi u proces usvajanja iz domova za nezbrinutu decu, a mnogo više njih iz hraniteljskih porodica. U Srbiji postoji oko 4.500 hraniteljskih porodica u kojima je oko 6.000 dece i mladih. Takođe, postoji sedam centara za porodični smeštaj i usvojenje, koji prate rad tih hranitelja.

Poslednjih godina suočavamo se sa trendom pada broja hraniteljskih porodica, pa će, kako objašnjavaju u Ministarstvu, u cilju povećanja njihovog broja, u saradnji ovog vladinog resora, centara za porodični smeštaj i usvojenje i Unicefa, uskoro započeti regionalne kampanje za promovisanje hraniteljstva i obuku hranitelja.

- Procene su da Srbiji nedostaje oko 380 hraniteljskih porodica za urgentno hraniteljstvo (kada je detetu potrebno hitno izmeštanje iz biološke porodice) i hraniteljstvo uz intenzivnu podršku (za decu sa smetnjama u razvoju) - kažu u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.

Iz godine u godinu broj dece i mladih koji ulaze u alternativni sistem, dakle u ove porodice, raste. Statistika pokazuje da je u periodu od 2014. do 2019. taj broj uvećan za 5,6 odsto. Od toga, prema podacima iz "Analize položaja mladih koji napuštaju sistem alternativnog staranja", čiji je autor docent dr Anita Burgund Isakov, 23 odsto su napuštena deca, ona koju su roditelji ostavili. Prema toj analizi, daleko veći postotak čine oni koji su grubo zanemarivani, zlostavljani, izloženi roditeljskim zloupotrebama. Podaci pokazuju da, nažalost, svega oko tri odsto dece koja uđu u sistem, posle godinu ili dve budu vraćena roditeljima.

Četvrtina mališana koji se izdvajaju iz porodica stara je do dve godine, a najmanje ih je u uzrastu od 15 do 18 godina.

Deca bi i u hraniteljskim porodicama i ustanovama trebalo da se zadržavaju kratko, međutim, ukoliko roditelji o njima ne mogu ili neće da preuzmu kvalitetnu brigu, u korist dobrobiti svojih potomaka, i ukoliko se ne nađe ni usvojitelj, dete ostaje u sistemu hraniteljstva ili u domu sve do osamostaljivanja. Prema rečima nadležnih u Ministarstvu, već posle godinu-dve, oni gube kontakt sa biološkim roditeljima, posebno ako ih majke i očevi ne posećuju.

Ukoliko nema uslova da se dete vrati biološkoj porodici, sledi podnošenje tužbe sudu za lišavanje roditeljskog prava. Sve dok se taj postupak ne okonča ili se ne stvore drugi pravni uslovi, dete nije opšte podobno za usvojanje, kažu procedure.

Godišnje se u proseku za 100 do 200 dece utvrdi opšta podobnost za usvojenje i oni mogu da uđu u Registar. Oni koji su stekli opštu podobnost različitog su uzrasta, zdravstvenog i razvojnog statusa i porekla. Oko 30 odsto njih ima zdravstvene, razvojne ili udružene teškoće.

- Razlog zašto usvojitelji, pre svega domaći, često duže ne realizuju usvojenje jeste taj što željene karakteristike dece kojima su potrebne usvojiteljske porodice nisu u korelaciji sa očekivanjima usvojitelja. Na primer, u većini slučajeva domaći usvojitelji nisu spremni da usvoje dete druge nacionalnosti ili dete sa zdravstvenim ili razvojnim problemima - kažu u Ministarstvu.

Potencijalni usvojioci, koji pre toga prolaze kroz upravni i stručni postupak i evaluaciju, odnosno utvrđivanje podobnosti kao usvojitelja (zdravstveno stanje, lična svojstva, bračni odnosi, motivi za roditeljstvo itd.), na propisanom obrascu navode svoje želje u pogledu uzrasta, pola, porekla, zdravstvenog stanja deteta.

Ukoliko se za dete ne nađe domaći usvojitelj u roku od godinu dana od unosa u Registar, organ starateljstva može doneti zaključak o međunarodnom usvojenju. Što je dete starije, uglavnom već posle šeste godine, kada kreće u prvi razred, po pravilu je teže za njega pronaći porodicu.

Posebne su obuke i pripreme za hranitelje, a posebne za usvojitelje, pa ih prolaze i hranitelji ako se odluče da usvoje mališana koji je živeo sa njima.

Prema rečima nadležnih, mnogi se žale da je za usvojenje potrebna velika papirologija, 13-14 dokumenata, ali većinu tih dokumenata centri mogu da pribave preko E-uprave. Prema propisima, potencijalni usvojitelji moraju sami da dostave samo lekarsko uverenje da ne boluju od zaraznih i drugih bolesti koja mogu imati uticaja na roditeljstvo, kao i od MUP-a da nisu osuđivani za krivična dela protiv života i tela.

Ako nema zakonskih prepreka usvojenju, sledi stručna procena u kojoj učestvuje tim nadležnog centra, sastavljen od psihologa, socijalnog radnika, pedagoga i pravnika, kao i priprema za usvajanje.

Period uzajamnog prilagođavanja usvojitelja i deteta traje šest meseci, pod nadzorom organa starateljstva.

Ministarstvo je drugostepeni organ, koji ujedno vrši nadzor nad zakonitošću rada centara za socijalni rad.

Međunarodno usvojenje se realizuje izuzetno i to samo za onu decu za koju se nisu mogli pronaći odgovarajući usvojitelji u Srbiji.