MALO SE TRESLO, A PANIKE NEMA: Posle serije zemljotresa u Srbiji, seizmolozi tvrde da je sve uobičajeno
SERIJA od sedam zemljotresa, od kojih je najsnažniji bio i Boljevcu na Ibru, jačine četiri stepena po Rihterovoj skali, za manje od 24 časa pogodilo je Srbiju. Taj prvi potres, koji se dogodio sinoć 11. avgusta, imao je energiju male nuklearne bombe. Sledeći zemljotres, registrovan na istom mestu, bio je znatno slabiji. Tlo se nije umirilo tokom noći - treslo se u Kragujevcu, Novom Pazaru i Kuršumliji.
Foto: Shutterstock/Ilustracija/Google maps
Seizmolozi tvrde da nema razloga za paniku, zato što su ovakvi zemljotresi uobičajeni i nisu neka ozbiljna pretnja po stanovništvo.
- U centralnoj Srbiji seizmičke aktivnosti od četiri stepena su ustaljene, te ne predstavljaju veliku opasnost po ljude. Nema ozbiljnih rizika, niti se dogodilo nešto neuobičajeno - ističe seizmolog Slavica Radovanović.
Poznato je da je prostor Balkana mesto gde se Afrika podvlači pod Evropu, što uzrokuje zemljotrese pa i erupcije vulkana, pri čemu i raspored i međusobni odnos ostalih ploča na Zemlji imaju značajan uticaj na pojavu i intenzitet tektonskih pokreta. Ima 12 ploča koje plivaju na sloju koji se nalazi 150 do 200 kilometara ispod nas i to je polutečni sloj. U gornjem delu tog sloja je mali film i po njemu te ploče lepo plivaju. U jednom delu te ploče se razmiču, negde idu bočno, a negde se podvlače jedna pod drugu i sve zavise jedna od druge. Pacifik se širi do desetak centimetara godišnje, Atlantik je mnogo sporiji. Afrika nas gura, hoće pod Evropu, i jednog dana će otići Mediteran i Jadransko more u planine. To će se, kako je svojevremeno objasnio geolog Prof. dr Dragan Milovanović, dogoditi tek za 30 ili 40 miliona godina.
- Kada ploča zapne ili kada hoće da "klekne", tada dolazi do oslobađanja energije i od toga zavisi koliko će zemljotresa da bude i koje jačine - rekao je profesor Milovanović. - Mada je ovaj prostor potencijalno tektonsko područje, u njemu se ne očekuju jaki zemljotresi. Vreme kada će se dogoditi zemljotres ne može da se predvidi, a podaci su precizni tek kada se potres dogodi. Jačinu je nemoguće znati unapred, mogu se predvideti pojave zemljotresa manjeg intenziteta, ali ni tada sa velikom preciznošću, najviše do nekoliko dana. Procene se prave na osnovu statistike i iskustva.
Snaga i posledice
SEIZMOLOZI ističu da zemljotrese od 0 do 1,9 stepeni po Rihteru mogu jedino oni da registruju, dok objekti koji vise mogu da se zaljuljaju ukoliko je potres jačine od 2 do 2,9 stepeni. Zemljotresi jačine od 3 do 3,9 stepeni se porede sa vibracijama koje se osete kada prolazi kamion, a oni jačine od 4 do 4,9 stepeni mogu da izazovu pucanje stakla na prozorima, kao i da prouzrokuju pad manjih i nestabilnih objekata. Do pomenranja nameštaja i otpadanja komada kreča ili gipsa sa zidova može da dođe ukoliko se tlo zatrase između 5 i 5,9 stepeni po Rihteru. Ozbiljna oštćenja i naprsnuća na zgradama izazivaju zemljotresi od 6 do 6,9 stepeni, a pomeranje zgrada iz temelja, pucanje i stvaranje kratera na zemlji i pucanje podzemnih cevi prouzrokuju zemljotresi od 7 do 7,9 stepeni. Uništavanje mostova i većeg dela infrastrukture izazivaju zemljotresi od 8 do 8,9 stepeni, a jači od devet donose totalno uništenje, cunami...
Seizmolozi imaju svoje mape opasnosti i procenu ugroženosti, a za najkritičnije seizmološke tačke uzimaju se prostori u kojima se javljaju takozvani ofioliti koji su nastali na šavovima podvlačenja ili razmicanja. To je zona koja počinje u Italiji, ide preko Zagreba, Banjaluke, Beograda, Valjeva, Kraljeva, Kosmeta, Makedonije, Grčke...