ZA VOLANOM KAMIONA I SA 18 GODINA: Smanjuje se starosna granica za C i D kategoriju

- Spustili smo granicu za dobijanje vozačke dozvole za C i D i time značajno izašli u susret srpskoj privredi kako bi ublažili nedostatak profesionalnih vozača - objašnjava za "Novosti" Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja. - Gruba procena je da u Srbiji nedostaje oko 10.000 profesionalnih vozača. Nakon polaganja za B kategoriju, vozač može polagati i za C kategoriju, kada stiče i C1. Njemu se upisuje B kategorija u vozačku dozvolu, a za C dobija potvrdu da je položio. Međutim, C kategorija će mu se upisati u dozvolu, odnosno vozač će moći da upravlja kamionom tek kada dobije sertifikat za profesionalnog vozača, za koji obuku organizuje Agencija za bezbednost saobraćaja. Obuka traje 140 časova, od čega je 20 časova praktične obuke.

Probna vozačka dozvola i dalje ostaje u Zakonu, ali se ona ne odnosi na C kategoriju. I ubuduće će se izdavati onome ko prvi put položi vozački ispit za upravljanje vozilima kategorija A1, A2, A, B1 i B. Koković navodi da za vozače sa probnim dozvolama ostaju sva dosadašnja ograničenja, od ograničenja brzine, do zabrane upravljanja vozilom između 23 i šest časova ujutro, ili vožnje kola čija snaga motora prelazi 80 kW, osim pod nadzorom člana porodice, koji ima važeću dozvolu najmanje pet godina.

- Kod mladih koji voze putničke automobile najčešći uzrok nezgoda je dokazivanje. Oni koji voze autobus ili kamion nisu skloni dokazivanju, prolaze ozbiljnu obuku da bi dobili sertifikat i zato mislimo da ne predstavljaju opasnost u saobraćaju zbog svojih godina - kaže Koković, i dodaje da je ovo rešenje u skladu i sa evropskom praksom.

Direktor Poslovnog udruženja "Srbijatransport" Goran Aleksić procenjuje da Srbiji nedostaje oko 15.000 profesionalnih vozača.

- Problem je počeo da se uvećava od 2009. godine, kada je podignuta starosna granica na 21, odnosno 24 godine za C i D kategoriju - objašnjava Aleksić. - U međuvremenu, vojska je prestala da bude "izvor" profesionalnih vozača, porasle su privredna aktivnost i potrebe za prevozom robe i ljudi, a demografska slika se pogoršala. Mladi do 24. godine već odaberu profesiju i malo ko se tek tada odluči da krene na obuku za vožnju autobusa. Sada se vraćamo na rešenja od pre 15 godina, kada sam i ja, sa nepunih 19 godina, imao dozvolu za C kategoriju. Kao što policajci sa završenom srednjom školom mogu sa 18 godina da izađu na ulicu sa pištoljem, tako i neko ko prođe kvalitetne obuke može da sedne za volan kamiona.

Prema mišljenju našeg sagovornika, mlađi vozači su čak pažljiviji od penzionera, koji danas često popunjavaju manjak radne snage, jer mladi ne voze rutinski, pažljiviji su, oprezniji, odgovorniji. Inače, više od trećine profesionalnih vozača danas su stariji od 50 godina.

Aleksić dodaje i da su sve evropske zemlje spustile starosnu granicu, a u nekima postoji zahtev da se ona dodatno snizi na 17 godina. Novim rešenjem Srbija će se izjednačiti sa npr. Nemačkom i Slovenijom. On primećuje da su i do sada za volan kamiona sedali osamnaestogodišnjaci sa završenom srednjom saobraćajnom školom, pa je jedina razlika što se sada ta mogućnost pruža i onima koji su prošli obuku za profesionalnu kompetenciju i dobili sertifikat.

- Bilo bi dobro kada bi država subvencionisala obuke za profesionalne vozače stare do 30 godina, jer je to u interesu cele privrede i države. Plate u tom sektoru su dosta dobre, pa vozači GSP npr. imaju oko 100.000, a u Požegi se trenutno traže vozači kamiona, s platama 250.000 do 300.000 dinara - naglašava Aleksić.

Osim ovih izmena, Zakon o bezbednosti saobraćaja predlaže i oduzimanje vozila zbog težih prekršaja učinjenih dva puta u poslednje dve godine, do okončanja sudskog postupka, o čemu su "Novosti" već pisale. Spisak težih prekršaja je poduži, pa će se vozila oduzimati zbog: vožnje pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila; odbijanja alkotesta ili drogatesta; prekoračenja brzine za više od 80 km/h van naselja, više od 70 km/h u naselju, više od 60 km/h u zoni škole ili zoni "30" i više od 50 km/h u zoni usporenog saobraćaja; prevoza deteta mlađeg od 12 godina na mestu vozača ili u prtljažniku, na instrument tabli, zadnjoj polici, spoljnim delovima vozila i sl; prolaska kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta; preticanja kolone vozila preko pune linije; vožnje bez položene ijedne vozačke kategorije, tokom zabrane upravljanja vozilom, nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena, za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja, noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu; zbog preticanja ili obilaženja vozila koje se zaustavilo radi propuštanja pešaka na zebri; preticanja kolone pod pratnjom i nepropuštanja vozila pod pratnjom.

Samo u prošloj godini zbog vožnje bez vozačke dozvole ili pod dejstvom alkohola ili droge desilo se 45 saobraćajnih nezgoda u kojima je bilo poginulih i 629 u kojima je bilo povređenih.

- Prekoračenje brzine razlog je za svaku treću saobraćajnu nezgodu u kojoj imamo stradale - kaže Mirko Koković. - Više od 100 osoba godišnje strada zbog nekorišćenja pojasa. Veliki je broj saobraćajnih nezgoda prouzrokovanih i korišćenjem mobilnih telefona. Takođe, 10 - 13 dece godišnje su žrtve zbog nekorišćenja bezbednosnih sedišta za mališane. Od početka godine do 7. avgusta imali smo 266 poginulih u saobraćajnim nezgodama, što je za 50 manje nego u istom periodu prošle godine. Takođe, za 12 odsto je manje povređenih. Dobar podatak je i taj da je do početka avgusta za 38 odsto manje poginulih starosti 15 - 30 godina. Značajno je i smanjenje broja stradalih u putničkim automobilima - sa 136 na 117. Ipak, ove godine stradalo je više biciklista nego lane - 24 naspram 22.