SENIORIMA BOLJA ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA: Počinje javna rasprava o Nacionalnoj strategiji starenja za period 2024-2030.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, pripremilo je Nacionalnu strategiju starenja 2024-2030, o kojoj danas počinje javna rasprava i trajaće do 15. avgusta. Kako navode u Ministarstvu, prethodna Strategija istekla je još 2015, a između dva popisa desile su se značajne promene u demografskoj strukturi i produžen je životni vek.
FOTO: Arhiva novosti
Populacija od 65 i više godina za deceniju se uvećala za 6,3 odsto - sa 17,4 (2011.) na 22,1 (2022.). Uz to imamo i osetno smanjenje udela radno sposobnog stanovništva, između 15 i 64 godine - sa 68,3 odsto (2011) na 63,5 odsto (2022), tj. za oko pet odsto. A, povećala se i prosečna starost - na 43,8 godina, što je za oko godinu i po više nego na prethodnom popisu.
Naročito se ističe region Južne i Istočne Srbije, gde je skoro svaki četvrti žitelj (23,7 odsto) u trećem dobu.
- Ipak, životni vek u Srbiji je za pet do deset godina kraći u odnosu na prosek u EU. Očekivano trajanje života u 2021. godini bilo je 69,96 godina za muškarce i 75,65 godine za žene - kažu u Ministarstvu. FOTO: Arhiva novosti
Podaci pokazuju i da 23,8 odsto starijih živi u samačkim domaćinstvima. Trećina starijeg stanovništva (31,9 odsto) ocenjuje sopstveno zdravlje kao vrlo dobro i dobro, a četvrtina (26,8 odsto) kao loše i vrlo loše. To je bolje nego 2013. kada je petina starijeg stanovništva procenila svoje zdravlje kao dobro i vrlo dobro.
Opšti cilj Strategije, kako navode u Ministarstvu, jeste unapređenje kvaliteta života starijih. Potrebno im je obezbediti sigurnu budućnost, kvalitetan život i dostojanstvo, održiv sistem integrisanih usluga koje podržavaju zdravo i aktivno starenje, uključenje u zajednicu...
NASILjE NAD STARIMA
POTREBNO je redefinisati Krivični zakonik u delu u kom se reguliše zaštita od nasilja tako da nasilje nad starijim osobama bude inkriminisano kao posebno krivično delo, kao što je to slučaj sa nasiljem nad decom. Tako bi se sprovodile urgentnije mere zaštite i prevencije, zaključuje Satarić.
Ono na čemu će nadležni morati da rade kada su u pitanju stariji, prema rečima mr Nade Satarić iz organizacije Amitu, jeste siromaštvo oko 170.000 starijih koji su van penzijskog sistema, i onih koji primaju penzije niže od 24.064 dinara, kolika je bila linija siromaštva 2021.
- Problem je i nedostatak servisa i usluga u lokalnim zajednicama za samohrane starije ljude, koji ne mogu da žive bez pomoći drugog u svojim kućama, a ne žele ili ne mogu da plate smeštaj u domu - kaže Satarić. - Velika je muka i nemogućnost pristupa osnovnim zdravstvenim uslugama u delu seoskih sredina, posebno na jugu i jugoistoku, gde su zatvorene ili se zatvaraju zdravstvene stanice, a ne organizuju se mobilne lekarske ekipe. Otežan je i pristup specijalističkim uslugama u manjim zajednicama . Svedoci smo i rasprostranjenog nasilja i zanemarivanja potreba starijih, čak i u krugu porodičnog miljea. Dosta je izraženo ekonomsko iskorišćavanje starijih, a treba pomenuti i usamljenost, naročito onih koji žive u samačkim domaćinstvima.
Ona očekuje da će uskoro biti uveden institut socijalne penzije ili minimuma materijalnog obezbeđenja za starije koji žive u siromaštvu, a nemaju na koga da se oslone. Ovo je već predviđeno prethodnom Strategijom. Veruje i da će penzije dostići 50 odsto od prosečne zarade u Srbiji, a naročito je važno da se u seoskim sredinama organizuju mobilni zdravstveni timovi, koji će posećivati seoska domaćinstva.