ŠAPIĆ PONOVO INICIRA IDEJU O TRAŽENJU GROBA ĐENERALA MIHAILOVIĆ: "Čiča" neće podeliti Srbiju
RUSI se nisu smirili dok nisu pronašli ostatke Romanovih, a nove generacije Srba nemaju to pravo dok ne nađu makar česticu tela generala Mihailovića.
SUđenje čiča Draži
Ove reči pesnika Matije Bećkovića možda su ponajbolji komentar na poziv gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da se pronađe i označi grobno mesto generala Dragoljuba Mihailovića.
- Još 2004. godine donet je zakon o izjednačavanju Ravnogorskog sa Narodnooslobodilačkim pokretom. Od tada je prošlo 19 godina. Vreme je da se konačno otkrije i obeleži mesto gde počiva general Dragoljub Draža Mihailović. To je dug našim precima, a obaveza budućim pokolenjima - napisao je Šapić na Tviteru.
Gradonačelnik Beograda je izneo i utisak da "Čiča neće podeliti Srbiju, nego treba da je ujedini.
Dan pre ove Šapićeve izjave u Bogorodičinoj crkvi Ružici na Kalemegdanu služen je parastos povodom 77 godina od smrti generala Draže Mihailovića. Njega su 17. jula 1946. godine ubile komunističke vlasti nakon montiranog procesa, a grob nikada nije pronađen. Na to je podsetio i njegov unuk Vojislav Mihailović.
- Nije slučajno moj deda ostao bez groba, jer su nove vlasti znale da bi njegov grob kad-tad postao sveto mesto za milione Srba - rekao je Mihailović.
I Šapića zvali Čiča
Aleksandar Šapić je pre nekoliko godina rekao da je dok je bio mali nosio nadimak Čiča, kako su zvali i Dražu Mihailovića.
- Sreo sam ove nedelje drugare iz osnovne škole. Kad su me nazvali "Čiča", prvo sam se zbunio, a onda shvatio da mi je to bio nadimak u osnovnoj, na koji sam skroz zaboravio - napisao je Šapić tada na društvenim mrežama.
Da je pronalaženje grobnog mesta generala Mihailovića civilizacijsko pitanje, smatra istoričar Srđan Cvetković koji je učestvovao i u radu komisije za pronalaženje grobnog mesta srpskog generala.
- Vrlo je teško naći grob ako nemate precizne mape ili svedoke, mnogo lakše je Draži podići spomenik ili dati ulicu, jer on u Beogradu nema ni jedno, ni drugo, a Šapić kao gradonačelnik može da doprinese da se to promeni - kaže Cvetković za naš list.
Inače, pronalaženjem groba Draže Mihailovića bavila se i Komisija koja je formirana 2008, ali rezultata nije bilo. Komisija je radila nekoliko godina, nakon čega se ugasila i već više od decenije tim pitanjem niko se ne bavi.
Srđan Cvetković podseća da je Dražin grob tražen na Adi Ciganliji i to na osnovu pretpostavki da bi tamo mogao biti. Ističe da je teško tražiti nečiji grob samo na osnovu sumanji da je pokopan na Adi, u Lisičjem potoku, kod dvora na Dedinju... što su sve lokacije za koje se tvrdilo da se na njima nalazi grob srpskog generala.
Cvetković naglašava i da nikada nije pronađen dokument koji je sačinjen prilikom streljanja, a sadrži dragocene informacije. Kaže da je taj zapisnik bio u posedu različitih ljudi: generala, visokih policijskih funkcionera, političara... ali da mu se izgubio svaki trag.
- To ne znači da jednog dana neće iskrsnuti u nekoj vikendici ili nekom sefu - kaže Cvetković.
On podseća i da je egzekucija Draže Mihailovića bila jedina tajna egzekucija u Srbiji, jer su se nove vlasti plašile da bi to mesto postalo neka vrsta svetilišta.
Inače, Viši sud u Beogradu rehabilitovao je Mihailovića 2015. godine i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političkom procesu 1946. godine. Sud je utvrdio da je suđenje bilo "političko i ideološko" i da su načinjene ozbiljne pravne greške. Odluka o rehabilitaciji je konačna i na nju ne postoji pravo žalbe.