TOPLOTNA OSTRVA U BEOGRADU Meteorolog otkriva: Najviše ih ima u ovim delovima grada

Razlog za to je fenomen zvani toplotno ostrvo. Kako nastaje ovaj fenomen i kako utiče na zdravlje ljudi, otkrio je meteorolog Goran Mihajlović upravo na jednom toplotnom ostrvu.

Toplotna ostrva formirala su se u toku protekle decenije. Ovaj prirodni fenomen podrazumeva da se urbane sredine ponašaju kao sakupljači toplote u toplim letnjim danima. Ali s druge strane, isti fenomen je uzročnik i velikih zdravstvenih problema kod hroničnih osoba i starijeg stanovništva, pa uveče nemaju normalan san i regeneraciju organizma u toku noći.

- Fenomen toplotnog ostrva zapravo jesu delovi grada koji se zagrevaju više u toku dana pri visokim temperaturama, a nešto manje hlade u toku noći, tako da je ona jutarnja temperatura najniža. U ovim delovima grada temperatura je viša i pre svega vezana je za urbanizaciju, dakle dosta betona koji upija toplotu i samim time zrači i zagreva vazduh, a pored toga utiču i neke geografske karakteristike - rekao je Mihajlović.

Objasnio je da se toplotno ostrvo prepoznaje putem tropskih noći.

- Zapravo, tropske noći u meteorologiji su one noći kada minimalna temperatura ne padne ispod 20 stepeni. U jednom radu koji je nedavno objavljen zapravo je analiziran fenomen tropskih noći i toplotnih ostrva u Beogradu i u ovom radu su dobijeni zaključici koji negde odgovaraju onome što intuitivno osećamo, a to je upravo da je deo Novog Beograda između bulevara Milutina Milankovića, Nikole Tesle, Savski amfiteatar, deo centra grada užeg, dakle Dorćola, deo Vračara, Dorćol između Dušanove, Džorža Vašingtona i Bulevara Despota Stefana, da su upravo to najtopliji delovi grada.

(Kurir)